Sam u kući. Muškarac.
Gomila nečega na gomili nečega što prekriva ustajalo parče pice, par limenki piva i daljinski (nestao u toku trećeg sata). Prljave gaće na gomili nečega što se nalazi na nečemu što može biti, a ne mora, ventilator. Replika Keopsove (mada može biti i Kefrenove) piramide u sudoperi. U kupatilu je gomila nečega na podu, gomila svačega u kadi a u wc šolju kao da je neko upravo prosuo soc od kafe.
Mačka je pobegla od kuće posle dva dana.
Pas je (srećom) vezan lancem u dvorištu, pa su ga komšije (srećom) hranile iz sažaljenja.
Zlatna ribica prati dešavanja na plafonu istrobaljena na leđa i razmišlja o zelenoj travi doma svog.
Klokot brave, otvaranje ulaznih vrata i Bora Čorba otelotvoren u bradatog, poluupišanog-poluspermljivog predstavnika muškog roda, peva svoju omiljenu i najpotresniju baladu.
Pogledaj dom svoj anđele,
skini šminku s očiju.
Videćeš prizore potresne,
videćeš pikavce iznad natkasne,
videćeš smrad, buđ i čađ.
Suprotno od Vukajlije - Sve ono što nikad niste hteli da definišete a ima ko da vas pita...
metodoloski
individualizam, nominalizam, holizam, ontološko i epistemološko,
pozitivističko, empirijsko i kritičko, interpretatizam, istoricizam,
sociocentrizam, determinizam, ambivalentnost, dihtomije, simbolički
interakcionizam, etnometodologija i soc. dramaturgija, strukturalizam,
sociologizam, itd itd...
Nazovimo to automobil. Glavna svojstva:
Od nula do sto na sat mu treba koliko transrodnoj osobi da dobije potvrdu psihijatra i endokrinologa da je spremna za operaciju promene pola. Troši gorivo za tri autobusa. Brže rđa nego što ide - neki primerci su, uistinu bez garaže, rđali za godinu dana. Boja karoserije neminovni će podsećati na sekundarnu izlučevinu organizma zavisnika od sintetičkih droga, ali kad dođu tačkice od rđe, to ti je kao soc-realistična umetnost... Klirens tj. odstojanje od tla je toliko da mu i oni Land Roveri što ih vozi žandarmerija zavide. Ali zato, ako imate voćnjak u Grockoj ili gradite kuću u Sremčici, ova mazga od auta sa kukom za vuču i onom seljačkom Dubrava ili Tera sklepanom prikolicom pokazao se mnogo puta kao savršeni partner...
Koji je to auto bolji od Moskviča?
Ključna đakonija 1990ih u Srbiji, naročito u prvoj polovini decenije. Simbol jedne epohe. U suštini, jedini kakav-takav izvor dnevne količine proteina tih godina.
Per definitionem jedino meso koje je tih godina u Srbiji moglo da se nađe, ali su, per Vukajlionem, u ovoj konstataciji dve stvari veoma uslovne.
Prvo uslovno je, naravno, meso, jer je u toj smesi koja je pakovana u soc-konzerve verovatno bilo svega osim mesa- od dlaka, do papaka.
Drugo uslovno je moglo da se nađe: naime uslov da se stigne ova đakonija bio je da se sa taze primljenom platom ujuri u prvu prodavnicu i zgrabi prva konzerva sa rafa, jer zbog hiperinflacije, za istu količinu novčanica sa velikim brojem nula narednog jutra ne biste mogli da kupite ni kikiriki.
Jotovaca je naziv za specijalni nacin kuvanja kafe u KST-u (Klub studenata tehnike) u vremenu negde oko 1975-1980. Jotovaca potice od onog malog j u kompleksnim brojevima. Tako je nastala kafa (jotovaca) u kompleksnom obliku.
Kafa ima "realni" i "imaginarni" deo, kao svaki kompleksan broj
realni deo je voda, a imaginarni kafa. Tako smo dakle došli do matamatičkog modela kafe u KST-u.
Kafa = (voda + j kafa)
pretpostavljamo da je šećer bio katalizator. U svakom slučaju izgleda da je bio potrebam mikroskop da nadjete tragove kafe.
A možda je ovo j bilo "jok" ...
Neki šankeri su tvrdili da od 100 grama kafe može da se skuva svih 100 kafa, dok su neki mleli "soc" iz džezvi, "obogaćivali" ga sa malo sveže kafe i kuvali opet (sve dok ih nisu uhvatili i izbacili iz Kluba...)
U svakom slucaju mnogima je ostala u lepoj uspomeni.
Skoro, uopšte, to malo...
Mantra 90% mladih ljudi 15-30 godina u Srbiji danas. Ova pojava je doživela apsolutnu afirmaciju tokom kraja devedesetih/početkom dvehiljaditih godina, sa ulaskom personalnog računara u svako domaćinstvo tj. dečiju sobu i sa odvajanjem mladih naraštaja od malog ekrana kao centra kućne 'zabave'. Obično ide uz konstataciju 'nikad nisam ni imala tv u svojoj sobi, i bolje', potpuni procvat joj se desio sa omasovljavanjem interneta na tim istim računarima, a svojim zagovornicima daje za pravo da se postavljaju unekoliko naprednijim i inteligentnijim od sagovornika koji spomene nešto poreklom sa te retardacije. To što ti isti mladi ljudi te iste sadržaje uživaju na tom istom internetu, samo još nepouzdanije, senzacionalističkije i neuređenije, ih ne sprečava da im na primer na profilu na internet soc sajtu u polju 'tv' stoji 'bez.' a u polju 'favorite shows' -'Prison Break, 24, LOST, futurama, Desperate housewifes, and many more....'
Student si, najčešće, ili učenik/ca, 'obrazovan', napredan (za razliku od ovih, drugih, koji gledaju televIzor), živiš u 21 veku, u svetu u kome su danas pronašli bakterije na Titanu, ne zanima te toliko svet oko sebe, toliko se plašiš tog vudu mas medija -šta da su se tebi slični isto postavili prema zubnoj pasti kada je proizvedena, jer je moglo da se pojede mnogo one lošeg kvaliteta i da se umre- fenomena koji će da te zaglupi i poseljači, misliš da nisi dovoljno jaka osoba da ti kontrolišeš njega ?
A, da, diskaveri, histori, ng...
Pločice od poda skoro do plafona, limena hauba sa crnim staklom ispred vas, na drvenom rafu iza stoji radio-kasetofon sa kog se čuje neki zidarski hit, desno od njega svež hleb a u gajbi u uglu desetak čaša jogurta.
Iz prostorije iza u kojoj se peče pečenje po narudžbini izlazi biće slilčno Milogledu Blafu (oznojeni čovek-bure sa brkovima i umazanom keceljom) i pita ,, Šta ćeš, komšija ? " dok otresa jednu o drugu ručerde i maša se špahtlolikog sekača za burek koji se na iskrivljenoj plehanoj površini sija kao zlato. Drugog nema i ne treba. Samo taj sa sirom..
,, Četvrtinu i dve mekike."
Zato što tamo još ima sveže mekike a to je ujedno i kraj celokupnog repertoara socijalističke pekare.
To da l si ti sposoban da pojedeš sve to, nema veze, tu rast cena kasni za ostalim ,,pekarama".
Sedeti unutra (na jedinoj, metalnoj stolici) je užitak za sebe, mada ko još sedi u pekari.
Opciono i glomazni, odavno zakazali drveni ventilator na plafonu.
Šta je, zaboravili ste da se to u stvari zove ventilator?http://vukajlija.com/soc-pekara/142326
To je Pčelica jer ima viršlice, kiflice, puževe itd.
To je lokal onog preduzeća što snabdeva kantine za vrtiće, jasno?!
To nije socijalistička pekara!
pisalo je na privesku za ključeve ispod slike yuga 45 a piše i dalje, i tu genijalnu sintagmu je zaista smislio neki soc-mag realizma za marketing jer kako da nabudžiš i učiniš privlačnim nešto što je napravljeno da bude sirotinjski, pa da i ono zazvuči bar malo kao senka nekog moćnog poršea? Pa samo mu gruneš pridev temperemantni i od jednog običnog srpskog seljaka na baterije napraviš princa za kajanje franca ferdinanda koji ne da na sebe, na rečima, barem, na pijanim veseljima.
I uopšte, kad ne znaš gde ćeš, kad svatiš da si govno i ništa, seti se da si temperamentni štediša dužan državi, bankama i priglupim zetovima preduzetnicima, razbij neku flašu, izderi se na ženu, prebij decu, roditelje nabij u šporet štednjak, u rernu, jer ti si temperamentni štediša, u horoskopu eksplozivni ovan, tebi je to dozvoljeno jer to ti je glavna i jedina odlika karaktera: večernja futriozna temperamentnost i jutarnje zlovoljno štedišstvo, pa ko može da izdrži te promene karaktera - može, ko ne može, tj. ne mora - marš u pizdu materinu, bješte djeco ljut nam je nešto Štediša Temperamentni danas.
Promijenili smo bravu
pa smo promijenili ključ
promijenili smo i kuću
na kraju,
al osta zaglavljen providni
privezak, u fioci, pismo
pogrešno adresovano
između pregrada
i gradova,
između dva slepljena stakla
tanka slika crvenog
yuga
sad izgrebanog i očukanih
uglova,
zamagljenih prozora a da
niko nije unutra,
i osta natpis temperamentni štediša
i osta moj komšija radiša
da ga
i dalje
vozi
kune i peva
i trpa paprike, krompir i bes
pozadi.
Interesantna i redovna pojava međ' finijim predstavnicama penzionisanog življa kojima pitanje o godinama para uši i verovatno je neprikladno poput ili više od stavljanja zarđale šipke u njihov cenjeni i isto tako zarđali analni otvor. Užasnute, valjda, idejom slabo posećene sopstvene sahrane i skandalozno lociranog grobnog mesta ( odmah pored porodične grobnice familije Kasemi-Soć iz Drača ), ove postarije dame-babuskare sakrile su se iza paravana sujete, licemerja i kvazi-bontona iako prilično svesne činjenice da je gore izrečena eventualnost (sa'rana i groblje ; prim. prev. ) daleko bliža nego li ponovna srednjoškolska poseta Zejtinliku, maturantska igranka u Hotelu ''Park'', odnosno učestvovanje u prolećnom sletu Omladinskog Društva ''Zvezda'' na stadionu Slobode iz Užica. Jebiga. Možda je baš taj komunizam kriv za sve. Navikao ih, sirote, na DRUGOVE I DRUGARICE bez obzira na klasu i starosnu dob pa se sada ne snalaze baš najbolje u hijerarhiji demokratije. Ipak, formaldehid ne koriste - izdaje se na recept, naime. I već ih čujem kako viču i prete mi štapom - ''Sve nam diraj, samo godine nemoj''! Neću, neću, drage babe. Imam i ja jednu kod kuće...
- Izvin'te, gospođo...Hoćete da sednete?
- Iju, vidi ti njega bezobraznika! Znaš li ti sa kim razgovaraš, bre?! Pa, ja sam za vreme rata bila glavna medicinska sestra u Drugom Bataljonu Ličkog Korpusa! Dva ranjenika sam u isto vreme nosila na grbači a ti meni ''da sednete''?! Sram te bilo, uštvo jedna!
- Ali, gospođo...?
- ''Gospođo''?! Nemam još ni punih 80 a ti me već psuješ?! Ljudi, pridrž'te mi ovaj štap da ga zveknem po drskoj labrnji, da ga naučim redu! Eh, da je drug Tito živ, iš'o bi u aps za uvredu, brajkoviću moj...!-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
- E, baba...Koji je to vojvoda od devet slova porazio Napoleona kod Vaterloa?
- E, sinko...M'RŠ U PIČKU MATERINU, ZNAŠ!
Čekić koji je srušio verovanje da žene ne prde bio je isti onaj čekić koji ti je kao kumulativna mina probušio zakorelu slinu u nosu i pustio gas da proteče disajnim organima.
Zakrečeni neuroni nisu uspeli ni da prenesu informaciju o poreklu prdeža kad je sama procvilela: "Ups, kud pojede trines jaja za doručak."
Ona je s tobom već par godina i navikla je na dlake na sapunu, podrig pre i posle poljupca, zakoreli soc u šolji sa natpisom "Iz Vrnjačke Banje sa <3" koju ti je baka poklonila prošlog leta i izbalavljeni memosan jastuk koji ti je ista ta baka nabavila od one sekte što te zove na fon da ti kažu da si srećni dobitnik kupona za set noževa.
Tada shvatiš da je potpuno okej da i ti njoj oprostiš to što joj prdež vonja kao godinu dana skriven leš moldavske prostitutke u motelu nadomak Tutina.
Ako uspeš u tome, znaj da si u govnima. (tehnički u prdežu, al ispoštujmo frazu)
Voliš je, oženićeš je. Predeće ti pod jorgan.
I ti ćeš njoj.
Zajedno ćete gledati stripove "Ljubav je kad..."
Umrećete zajedno kad komša na slavi zapali cigaru a tvoja mala jela nešto teško za stomak.
- Hihi, vidi dragi, ugasila sam slavsku sveću. Dragi? DRAGI!!! DRAGANEEEEEEE UPOMOOOOOOOĆ!
Piće koji mnogi naručuju po kafićima, i skupo plaćaju isto, a meni je svakodnevnica da ispijam istu, a ono skoro za džabe.
Na poslu, taman vam koleginica skuva kafu : E Džoni, ajde samo da istovarimo ovo, pa onda popi kafu.
Kod kuće, skuvali ste kafu i taman da krenete da je pijete: E sine, ajde da mi pomogneš, pićeš kafu, neće se toliko oladiti.
A kafa, ladna ko pokojnik, i pena je nestala, ma koliko se trudili da vam ostane pene prilikom kuvanja. Soc se slegao, koleginica otišla da radi pošto joj je pauza prošla. Pijete je sami, onaku gorku, ladnu, ma eksirate je i ajmo dalje do sledeće kafe.
Evo jednog jugoslovensko-americkog crtanog filma. Radnja se odvija u pomenutoj cudesnoj sumi koju cuva carobni hrast. Kada slikar Paleta zaspao ispod hrasta, dobio je moc da prica sa zivotinjama. Svi stanovnici sume su srecni i nasmejani. Likovi su dabar Ostrozub, jezevi Do Re Mi i lija Lili. Sumom inace vlada Kaktuscar i salje svog carobnjaka Stapic-a da dovede slikara jer po prorocanstvu pojavice se covek koji ce da srusi vlast kaktusa. Stapic se pridruzuje slikaru i tada to i Kaktuscar saznaje i odlucuje da unisti sumu. Fora je u tome sto je kaktus zao jer nikada nije procvetao. I onda Stapic pravi napitak koji ce kaktusa naterati da procveta...
po ideji clana sa Vukajlije sve to moze da glasi i ovako:
cudesna suma
jedan od retkih crtaca gde su se iskombinovali soc realizam i kapitalizam. sve se desava u sumi gde kao da su svi na nekim teskim drogama. pa gde si video roze jeza u PM... i onda dolazi slikar, jedno smotano mutavo stvorenje i komira se ispod drveta. i lik pocne da kapira zivotinje i da radi sa onom svojom cetkom cuda. e sad kaktus car koji je najzajebaniji hejter u celoj ovoj LSD animaciji salje svoju verziju Merlina, koji je ustvari teska picka. svega se plasi, a najvise najzajebanijeg hejtera. u jednom momentu carobnjak skapira da moze sve da popravi tako sto ce da smucka neko sranje kojim ce da nalije hejtera da bi i ovaj video sve ruzicasto... i ziveli su srecno do kraja zivota... na pajdu...
Svako od nas je iskusio otvaranje i poveravanje ličnih informacija od strane likova koje prvi put vidimo ili znamo površno. Obično su u pitanju neka slavlja, okupljanja, beskrajna dosadna predavanja u 8 sati ujutro a činjenice koje saznajemo u rangu onih koje se pričaju samo popu. Tako nam valjda daju do znanja da nam veruju,ili su samo pijani i smoreni, i ti si im jednokratna zabava, jebeš li ga. Nazovite me bezosećajnim hladnim skotom, ali ovakvi ljudi od mene dobijaju nula povratne emocije.
-Miki, miki , velikiii! Brate, uz ovu pesmu sam izgubio nevinost!
-(misliš uz prvi njen stih) Koliko god cenio soc-realistični erotski elektro-pop iz 80-ih, stvarno ne znam što mi to pričaš! Mi nismo ortaci.
-Hahah. Kol'ko volim ovaj pomfrit iz kafane. Ništa nije kao to! Dal' što ta friteza nije prana 100 god...
-E ovo već je tip razgovora koji vodiš s curom s kojom si dovoljno dugo da je vodiš po rupama a ne po picerijama! Da li ti ličim na tvoju kučku? Ne znam te, alo!
-Podseti me picerija...U Paraliji ti ja navatam jednu Despinu. Odvedem u sobu, a ono Adamova jabučica ko u tajlandske trandže!Kurac Despina, Jorgos! I posle mi izašlo nešto dole...
-Šta god ti sad rekao, znam da me ne slušaš i znam da ćeš da nastaviš!
-Ajde živeli. Brate, prvi put te vidim, ali kao da te znam ceo život. Tol'ko smo se skapirali. Ima na more da idemo zajedno! Ima da te spojim s mojom sestrom,zete!
-Super, šuro.
-Jednom sam prespavao u zatvoru. Bili su me nakvašenim novinama, boli vraški! Ali jebiga upao u loše društvo, droga.
-Konobar, duplu stomakliju!
-Ja i ti smo mnogo različiti. Ali kao na filmu, slučajni partneri, neki događaj nas poveže i shvatimo da smo isti,postanemo ortaci! ovo je taj događaj!
-Posle ovog događaja, ne želim da te vidim.
Magična reč u izveštajima o poljoprivredi u Srbiji danas. Pardon, Ovo je Srbija. Ma ono što ide u vreme ručka na prvom, u 3. Reč koja odiše domaćinlukom, pomalo setnim, svođenjem bilansa. Ide u tandemu sa nezadovoljni ratari. Dok ide neka slika sa njiva od letos, sunce opeklo, zlati se žito, drmusa se u kombajnu onaj debeljko, domaćinski glas sredovečne reporterke saopštava rod za ovu godinu i ono najbitnije: 22 odsto više nego lani! Posle idu neki debeli paori što se žale na državu al to nije bitno, koga briga. A nije ni bitno to što je poraso rod samo zbog toga što bila suša prošle godine pa je moralo da poraste pa da jebe oca. Ne, bitan je tren kada reporterka iz Zrenjanina kaže više nego lani! To je kulminacija. To je simbol valjanosti. Znak napretka, u našem društvu. To je umesto rakijice da otvori apetit. Posle toga mož se postavlja ručak pošto već prošlo tri sata, oladi se supa, digla se i ova pijandura, čuli smo lani, mož da jedemo, čak šta više čuli smo više nego lani tako da ne moramo da brinemo o lebu za narednu godinu. Bdi nad nama On.
Slađa Bg hronika - A dajteee meni jednom da kažem i ja u programu više nego lani, dajte miiii! Dosadilo mi više da me svi posmatraju samo kao seksualni objekat a i ovo stalno isto: kolko je sinoć u Beogradu bilo udesa, porođaja, požara...
- Ne može Slađo, tebi se daje nešto drugo, hehe... Ne, ozbiljno, suviše si urbana i jebozovna da čitaš to, ostani ti pri tvom Beogradu... A i iskreno, zna se ko u ovoj kući osim dopisnika sme da izgovori više nego lani: Marija Mitrović Jokić, Vesna Radosavljević i eventualno Miran Đevenica kad ove dve ne dođu na poso jer uzimaju decu iz obdaništa!
(Lično smatram da Vesna Radosavljević sa najviše razumevanja, ljubavi i znanja izgovara više nego lani, jer je pokupila malo onog šmeka još iz devedestih, a u kome je ostao onaj soc-šmek-kolektiviteta još iz komunizma)
- Ove godine smo mnogo manje pili nego lani, a manje i izlazili...
- Šta ćeš, stari se... Lipe cvatu...
- A lani smo se u ovo vreme jahali po centru kad je bio dan grada...
- Ne bre, to je bilo preklani, lani smo pokazivali srednji prst Bajagi kad svirao na trgu...
- A, da...
P(r)odati svoj um i obrazovanje za šaku dolara...ili dve. Preći preko ličnih, moralnih, klasnih i ostalih ubeđenja i staviti se u službu onih koji ista shvataju na neki svoj izopačeni način.
Na kraju krajeva: živi li čovek od ubeđenja ili od 'leba?
U principu - jedna intelektualna prostitutka živi uzvišenim rečima zastupajući niske interese i pobude a koliko je to gorak način ishrane verovatno najbolje opisuje svedočenje čuvenog ruskog kompozitora, Dmitrija Šostakoviča, koji je u Staljinovo doba posleratnog soc-realizma bio jedan od mnogobrojnih sovjetskih umetnika koji su, primorani od strane režima i u strahu za sopstvene i živote svojih porodica, svojim delima slavili isti i njegovog krvavog lutkara. Naime, nekoliko godina posle smrti Staljina i konsekutivnog oslobođenja od tzv. "partijskih obligacija", Šostakovič je jednom prilikom izjavio: "Godinama nisam smeo ženi i deci da pogledam u oči. Ne mogu to da vam objasnim...Dolazio bih kući s posla i odlazio pravo u svoju radnu sobu. Jedan dan je došao Maksim (sin) i rekao mi da se ženi. Podigao sam pogled i shvatio da je u međuvremenu odrastao. Osećao sam se u to vreme kao kurva, samo što me pritom nisu ni plaćali..."
---------------------
- E, brate, ćeš sa mnom i Goksijem kod Marića na snimanje "Ćirilice", plaća lik 500 đunti?
- Brate, 'el ti delujem ja kao neko koga uopšte interesuje ta intelektualna prostitutka ili, fazon, imaš krucijalnih problema u percepciji?
- Ne, tebra...al mi deluješ k'o neko kome pod hitno trebaju nove gilje, pa makar i kineske, ove samo što ti nisu progovorile, raduljica...
- I to što ka'eš...
Fatalna greška koju, ukoliko je napravi, svaka domaćica pamti za života, a i onaj ko je popio.
Zašto fatalna? Pa znate kako narod kaže "Lolo, kakva ti je kafa, možeš da se udaš!".
Neopisivi osećaj blama, ostavlja duboke traume, nakon čega će domaćica doživotno držati so i šećer na različitim krajevima kuhinje... Ili neće?
Svekrva: Ijao sine videla sam Nenu juče, znaš kako se prolepšala! Prava je lutka!
Sin: Koju Nenu majko?
Svekrva: Pa kako koju Nenu? Tvoju Nenu bre! Micinu ćerku! Kako je to dobro dete... Šteta što niste ostali zajedno... Deca bi vam bila lepa kao anđeli!
Sin: Jeste, i mlatila bi ih oklagijom svakih pet minuta da ti ne jedu cveće...
Snajka: Živka, Vi pijete kafu sa tri kašičice šećera, je l' da?
Svekrva: Jeste dete, al' donesi ti meni šećer na sto, da je ne presladiš.
Snajka: Neka, neka, staviću odmah u džezvu, ne valja posle da se meša kašičicom, hoće soc da se digne. (Daću ja tebi Nenu...) Evo, stigla kafica! Živka, za Vas sam sipala u najlepšu šolju koju imam, dobila sam je iz Amsterdama.
Svekrva: Lepo od tebe dete, nisi morala. Baš je lep ovaj list, liči mi na javor.
Snajka: Jeste Živka, to im je državni simbol. Nego pijte kafu, da se ne ohladi.
Svekrva: SRK
Sin: Dušo, skoro nisi ovako dobru kafu skuvala. Je l da mama da bolje kuva kafu od Nene? Što bi rekli, sidu leči!
Svekrva: Jeste zlato majkino, evo meni je izlečila dijabetes. Derer donesi mi bokal vode, ne treba mi čaša.
Test za dijagnostiku dubinskih slojeva ličnosti. Ime je dobio po psihijatru Hermanu Roršahu. Fora je u nedefinisanim mrljama koje pacijent gleda i govori na šta ga asociraju.
Gledanje u šolju
Mila: Cici, ajd' da mi gledaš u šolju, možda mi izađe neko mače, hihihi
Cica: Hajde, samo je ostavi na papir da se malo ocedi, ne valja kad je mokra, hoće lako da sklizne... Mislim soc, hehe.
Mila: Evo, je l' se lepo otvorila?
Cica: E, ček samo naočare da stavim... Evo ga. Ijuuu, crno dete, pa ti ovde imaš neku zmiju! Evo je, po sred šolje! Ima plavu kosu, uzak nos, karijes na petici i problem sa trigliceridima!
Mila: MOOOOLIM? Jao meni, to mora da je ona Sanja is statistike, kurva raspala! Pu crkla dabogda!
Cica: Evo, vidim ti i psa, to ti je vernost... E, vidiš ovu veliku glavu ovde?
Mila: Mmmm, ne vidim. Vidim nekog delfina. Šta to znači?
Cica: Pa nije ti to delfin, to ti je orao, 'bem te ćoravu. To ti je sloboda, znači da ćeš se uskoro osloboditi nečega...
Milisav: A ja ti vidim kurac! To znači da ću da ti jebem mater ako se za pet sekundi ne budeš stvorila nad knjigom! Šest godina studiraš, umesto da se udaš i decu da rađaš k'o sve normalne devojke!
Cica: Pa nemoj da si tako strog komšija...
Milisav: MURŠ BRE KURVO! Oćeš dete da mi ostane usedelica k'o ti? Kod lekara po uput za psihijatriju, a ne tu Rihterov test da radiš na mom detetu!
Cica: Nije Rihterov nego Roršahov!
Milisav: ŠLJAS
Ovo, naravno, važi i za sve druge gradove koji imaju sličan problem.
1. Preživeti vožnju busom, u prevodu znači naći mesto i sesti, i to pod uslovom ako imate markicu. Ako ne, onda za vas važi pravilnik ,,Kako preživeti mesec dana sa jednom žutom kartom u džepu,,.
Dakle, morate razviti neke naročite veštine kako biste se domogli slobodnog mesta. Prvo, progurajte se u prvu liniju fronta na stanici, između štapova lukavih penzosa, kariranih švercerskih torbetina, cegera, korpi iz kojih viri po' tone praziluka, majki sa šmrktavom decom, prvoboraca koji su rešili život da daju za mesto, mladih snagatora koji su spremni da pređu preko vašeg leša kako bi se domogli udobnog sedišta kraj prozora.
Naziv veštine: SLALOM.
2. Kad ste zauzeli busiju onda se krećite lagano ulevo ili udesno, zavisno od toga gde procenite da će otvoriti srednja vrata. Vi ste lik koji ulazi samo na ta vrata, jer prednja su za staramajke i štrebere, zadnja za prvoborce i kostolomce, a srednja su za vlasnika veštine, kao što ste vi.
Naziv veštine:U dobroj proceni je ključ uspeha.
3. Kad ugledate bus počnite da širite ruke i da se kostrešite i krlještite u onaj narod okolo. I u životinjskom svetu se manji plaši većeg, ili manji razvije specijalne veštine i luči otrove kako bi doakao većem. Vi nemate mogućnost trovanja, tako da idite na veličinu. Naduvajte se i razirite što više, kako bi videli s kim imaju posla. Udahnite duboko i zadržite vazduh sve dok autobus ne stane ispred vas.
Naziv veštine:Povećavanje volumena.
4. Bus je u stanici pred vama. Oči vam zasenjene njegovom lepotom i svetlima. Bože, ovo je ravno čudu. Stigao je! Vrata se otvaraju. Zauzmite startnu poziciju. Izdahnite. Spremite se za trk. I, krenite! Ako ste dovoljno brzi moćićete da preskočite tačke 5 -9.Male životinje se brane i brzinom. Begunčeva majka ne plače!
Naziv veštine: Juriš!
5. Ako niste bili dovoljno brzi,i već se čuje tapkanje tuđih nogu po stepenicama busa, u gadnom ste problemu. Upotrebite ruke. Laktajte se! Uhvatite klinca za jaknu i sfuljajte ga sa stepeništa. Udrite šmizlu u rebra. Sve je dozvoljeno.
Naziv veštine: Ko nema u nogama ima u rukama.
6. Ušli ste u bus, ali mesta nema. Šta je tu je. Profesionalci se ne povlače. Vlasnici veština nikada ne izlaze ako su jednom ušli u bus. Pribegnite lukavstvu. Birajte ciljnu grupu. Ako ste sisata riba, raskopčajte jaknu, ili potegnite majcu na dole, i birajte hibridnog Šabana, studenta apstinenta, ma, birajte muškarce, nećete pogrešiti. Onda, ga merkajte i smeškajte mu se, možda shvati da će imati bolji pregled vaših balona odozgo, pa vam ustane.
Ako ste starija žena, idite na kartu sažaljenja, pričajte o bolestima, maloj penziji, gladi, unucima, nesrećama, svetskoj ekonomskoj krizi, skupštini, možda se neko sažali ili mu se ogadite, pa pobegne od vas i ustupi vam mesto. Ako ste deda, radite isto. Ako ste baba, umrećete, što bi rekao Tulumbac u onoj svojoj čuvenoj definiciji, i ništa vam ne vredi.
Ako ste student, počnite da kovitlate očima, žalite se prvome do vas na jadnu hranu u studenjaku, na siromašne roditelje koji jedva sastavljaju kraj s krajem da vas školuju u Beogradu. Glumite siromašnog studenta iz ruskih soc-realističkih novela.
Ako ste muškarac u najboljim godinama, vi ste u najgoroj poziciji. Niko vam neće poverovati, osim ako se ne uhvatite za srce i odglumite predinfarktno stanje. Metode da dođete do mesta moraju biti izuzetno surove, jer vi ste najugroženija vrsta u gradskom prevozu.
Naziv veštine: Glumac je glumac je glumac...
7. Ako gluma ne upali onda pribegnite profesionanoj glumi. Pravite se da sa vama nešto nije u redu, da baš niste u vinklu. Padajte na rame susedu, kolutajte očima, folirajte tikove ramenima ili glavom, nekontrolisano se tresite. U vreme epidemija gripa, izvadite maramice i počnite da duvate nos, čačajte nozdrve i izazovite gadno kijanje, protrljajte obraze da izgledate kao čovek u groznici i bunilu, kašljite što glasnije možete. Razbežaće se bar pola busa, a onda nastupate vi, i pobedosnosno se srušite u stolicu.
Naziv veštine:Profesionalac bez obraza i časti.
8.Ako su oko vas suroviji profesionalci od vas onda vam ne preostaje ništa drugo nego da razvijate intuiciju. Pedesetšesto čulo. Dobra procena je, kao što rekoh, ključ uspeha. Zagledajte ih. Piljite im u lica. Unosite im se u facu. Izbegavajte one sa slušalicama u ušima i otvorenim knjigama, ti su najgori. Od njih nema vajde. Toliko su vešti da su prosto vanzemlajci u odnosu na vas običnog smrtnika. Znači, slušače i čitače zaobiđite! Bolji su od vas! Nabavite i vi muziku i knjigu, pa lagano ovladavajte njihovom veštinom, koja se zove: Apsolutna nirvana, odjeb!
9. Smrdljiva pljeska sa lukom je uvek terala u beg fine noseve, pa biste mogli da razmislite o tome. Trudnoća pali često, ali ne uvek. Ipak, pljeska. Ako imate dobar želudac, naprskajte se nikim smrdonom, možda se nekome uzgadite.Leti pali i sladoled kojim možete da ih isflekate, ali to vam već ne bih predložila laka srca, jer ako naiđete na hibridnog Šabana ili kostolomca, nema vam spasa. Ima da vas iznesu iz busa sa nogama napred!
Veština: Uzgadi iliti tvor.
10. I ako sednete konačno, izduvajte sav vazduh iz pluća. Pritajite se. Zalepite nos za prozor, Budite gluvi, slepi, nevidljivi, nečujni, ne podležite provokacijama i provokatorima, ne obraćajte pažnju na bilo koju vrstu glume i prenemaganja. Neka stajači smrde, neka se krlješte u vas, neka padaju po vama, neka se žale i kukaju, to više nije vaš problem. Pa niste vi dobri Samarićanin. Vi ste vlasnik veštine!
naziv veštine: Vlasnik mesta, debelokožac.
