Đurđevdan. Dan na koji se u davna vremena iskupljala hajdučija po šumarcima i započinjala planove za dekapitaciju (lolololol) turskih zulumćara, seme im se zatrlo. Znala je to da bude parada pijanstva i kiča te su hajduci pokazivali veštine koje su stekli tokom zime, a znala je da padne i poneka masna priča o tome kako je oplođenja kćerka jataka ili nedobog jatačka gospođa.
Bajo Pivljanin - Zdravo pobratime Ivo!!!!
Ivo Senjanin - Nisam ti ja pobratim Bajo Pivaljanine, drešino stara!
Bajo Pivljanin - Nisam ja star međede! Šta bi onda reko za Starinu Novaka!
Stari Vujadin - Ja sam ovde najastariji!
Janković Stojan - Ti prdonja da šutiš!
Smiljanić Ilija - Sikter more bagro neotesana!!! Deder uspite po čašu rujnog vina što sam posudio od mog jataka, pa da nazdravimo!
Stari Vujadin - 'Naš šta Smiljaniću, za to "bagro neotesana" sam ja nekad nabijao na kolac!
Bajo Pivljanin - Ne srdi se Vujadine, pogače mu! Živio!!! Živeli!!!!Živeli!!!! :zagrmi se šumom:
U daljini među bukvama naziru se siluete par ljudi..
Ivo Senjanin - Na oružje Sebri!!!!
Stari Vujadin - Ne urlaj stoko uskočka! Nisam ja godine vojevao, palio i žario, pa da me, sad, pod stare dane nabiju na neomašćen kolac!
Smiljanić Ilija - Leba ti Vujadine, šta si navalio na te kočeve celi dan? Da nisi malo zastranio? A? Hahahahahahah....
Janković Stojan -Ilija, konju, 'vataj sablju i ne zajebavaj čo'eka!U međuvremenu....
Stanoje Glavaš - Stanite!!!! Meščini da vidim nekog tamo među onim drvećem!
Hajduk Veljko - De ba Stanoje, šta s' se istripov'o!? U šumi smo čoe'če! Đe god okreneš, drveće je!
Mali Radojica - Vidim i ja!
Zeka Buljubaša- Mali, čini ti se, nema tamo ništa!
Stanoje Glavaš - Da nam je sad Pera Tunguz i ono njegovo oko sokolovo?
Hajduk Veljko - De ljudi , polako ćemo, izvucite sablje! A ti Radojica što si se prep'o tolk'o? Đe su ti muda?
Zeka Buljubaša - hahahahahah...šta ti misliš? Što njega zovu mali, lololo?
Mali Radojica - Ne bih se smijao na tvom mjestu Zeko, pogotovo sa takvim prezimenom! Bulju baša hahaha...kao šupak razumeš...furundžija...
:Šljas, iza ušiju: - Ti 'š takvom junaku da je šupak sramoto jedna!
Mali Radojica - Šalio sam se Stanoje..:šmrc:Druga strana...
Ivo Senjanin - Ilija, jebo me sav svijet ako ono tamo nije Stanoje Glavaš!
Ilija Smiljanić - Misliš?
Janković Stojan - Vala, 'nolke glave nema u Turaka!
Stari Vujadin - OOOOOoooooooo....braćooooooooo!
Bajo Pivljanin- Vid' konja materet! Tišina!!!!
Stari Vujadin - E jebem ti kolje, otkad sam doš'o stalno me neko jebe! Dalje neće moći!!!! :zamanjuje sabljom na Baju:
Ivo Senjanin- Vujadine, brate, smiri se!!!!
Ilija Smiljanić - Zajebav'o se čovek!
Stojan - E jebem ti....jebem tiiii.....jebemti...
Bajo Pivljanin - Vujadine, malo zeze čoveče, vidiš da je Stojan ponovo zabagov'o. Znaš da ima disleksiju kad se uznemiri.
Stari Vujadin - E deco deco! Stojane jes' dobro....Na drugoj strani...
Hajduk Veljko - Ljudi ono su naši!!!
Mali Radojica - Eno ga deda Vujadin!!!!
Stanoje Glavaš - Tooooo braćoooo!!!!
Zeka Buljubaša - Opaaaaa.....ubi zakolji da Turčin ne postoji (ne Bošnjak prim.aut.)Ubrzo se zaori :ubi zakolji......:
Kad su skupili svi skontali su da nema dovoljno vina za sve, bio žešći smor.
Pehirati. Svezati šuhru bi u nekom Bosanskom slengu znacilo izazvati neciji pogresan potez, neku nezgodu, izgovoriti neke rijeci ili uciniti nesto sto ce neku osobu moralno oboriti tako snazno da i one stvari, koje inace radi rutinski, izvede kao najveci amater.
E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......
Narod koji živi u mjestu lokalnog heroja.
Legenda o lokalnom heroju traje na teritoriji mjesta za koje se vezuje njegovo rođenje, događaj iz života ili slavna smrt. U mom kraju trajanje te legende se manifestuje kroz broj majica sa likom lokalnog heroja na njedrima mještana.
Pamučne, sintetičke, bijele, crvene, ispod vjetrovki, điladi, dukserica i doktorskih kaputa, nazirao se njegov osmjeh. Lako bi zapadao za oči, bio je svima poznat. Svi su znali priču o njemu, poneko nije znao ime. Ime nije bilo ni bitno. U nedostatku imena posezalo se za imenima aktera sličnih događaja. Sve ih je vezivala priča, a ako su se imena pomiješala onda je bilo mjesta za diskusiju u njihovom odgonetanju. I ništa više.-Ma nije on, čoče. Pogledaj opet.
-Znam da nije on, ali ovome ne znam ime.
-Bolje i da ne znaš. To su oni. Idem, ne zamjeri.Kada bi sretala te majice u prolazu, obično bi ih viđela na deset metara ispred. Prvih pet metara gledala sam u njedra osobe i lik heroja, sledeća tri sam netremice posmatrala osobu. Jedan metar bih svoje usne pretvorila u blagi osmjeh a poslednji metar do linije mrtvog ugla sam vidjela podignutu jagodicu i zarivenu liniju usana ispod nje na licu sugrađanina koji mi je do tada išao u susret. Ostatak puta sam provodila pretvorena u lik heroja.
Stanje ljudi sa majicom se širilo na druge lako i homogeno, bez dodira. Na pogled. Trajalo je dugo jer je postojanje majice garantovalo vječnost legende. Htjela sam da budem dio te vječnosti, reklo bi se tuđe...pa sam majicu obukla i ja i sjela u prvi red amfiteatra čekajući na početak ispita. Profesor je ušao a kada je primijetio lik na majici podigao je kažiprst ka meni i pitao:
-Ko je to?
-Antifašista.
-Liči na Če Gevaru.
-Nije, ali neka bude. Pogledajte osmjeh? Mislite da se priprema da primi orden za vjernost otadžbini?
-Nemam zapažanje u vezi toga. Vidim samo osmjeh.
-Priprema se. Vode ga da ga strijeljaju.
Podigao je obrve visoko, širom otvorio oči i zarozao kožu na čelu, gledajući naizmjenice mene i lik. Udario je dlanom o dlan i rekao: Počinjemo! Tišina!
Sredstvo koje gotovo uvek upropasti novo odelo, i veče. I natera te da ponovo postaviš sam sebi ono teško pitanje: Šta sad da obučem?!
22:05 po centralno-evropskom vremenu, negde u Srbiji, subota, mirno porodično veče prekida sledeći tok dogadjaja:
Milica: požuri, brate, više iz tog kupatila...šta si se sad zavukao!? Tebi treba 5 minuta da se obučeš i središ..( i kucka lagano u vrata od kupatila)
Mirko: ( utrljavajući gel u kosu) čekaj bre.. sad ću..
Milica: nećeš da se ženiš večeras.. ( opet "kuc kuc" u vrata )Mirko: Sa' ću bree!
Milica: Ajdee!
Keva: Sine, pusti sestru unutra vec jednom..i čekaj čas da majka izvadi taj veš iz veš mašine, ceo dan tu boravi, će da se raspadne..
Mirko:Sa' ćuu!! (nameštajući istu dlaku po n-ti put..)
Milica: Izlazi breee!!!( lupa svom snagom u vrata) Majkaaaa, kaži mu, čeka me Sanja ne mogu da stigneeem!!
Keva, čukajući u vrata reče: Ajde, sine..
Mirko, već smireno: Sad ću.
Milica: Izlaaaaaziiiiii ( dum dum dum dum u vrata i gasi svetlo od kupatila)
Mirko: Džabe, gasiš, ima svetlo iznad ogledala, he he ( vraća isti čuperak u stari položaj)
Milica:Konjuuuu!! Majkaaa!
Ćale, iz dnevne sobe počinje da se dere: Alo, breeee! Majku vam detinju, šta se derete? Niste na vašaru!! Šta ti lupaš u ta vrata bre!!? Si ih ti kupila? Godinu dana sam ih otplacivao i to još pre 20 godina, 'ko njih odvalite, slobodno mozete da okačite gaće, jel čujete?!! Nemoj da vam dolazim tamo!
Milica, ćuteći, počinje da pali i gasi svetlo od kupatila.
Mirko, ne obazirajući se na to, pogleda se još jednom u ogledalo, posmatrajući frizuru iz svih mogućih uglova, konstantova da je sve na svom mestu. Uzima četkicu i pastu za zube i krene da ih trlja. U medjuvremenu i dalje gleda u svoju frizuru i u momentu samo zastade i uzviknu sa punim ustima: Uuu vevem ti mafku u pifku!!! ( jer ode pasta gde joj mesto nije..)
Milica: Majka, psovao mi majku!!
Keva: đubre jedno nevaspitano, samo izadji odatle, ne treba otac, ja ću da te olešim!!
Pasta je zavrsila na odelu, razvukla se bela linija od okovratnika do pupka, i milionitim delom sekunde postala sastavni deo tkanine. U pokušaju da sve to na brzinu očisti, uzima vodu i trlja, međutim mrlja zahvata sve širu površinu.. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, skida naglo sa sebe umazan odevni predmet, baca ga u korpu za veš i sav nakostrešen, pokvarene frizure i raspoloženja, izlazi iz kupatila i u sebi postavlja gore pomenuto pitanje iz definicije.
Keva i Milica samo nemo posmatraju njegov izlazak i prate ga pogledom do njegove sobe..
Dum. Zatvoriše se vrata od Mirkove sobe.
Dum. Zatvoriše se vrata od kupatila.
Ćale: Alo, bree, sam rekao nešto, a?!
U 22:22 tišina je opet zavladala domom..
Žica ge, G punkte ili tačka nadražaja kod političara.
Nekom ništa, nekome sve, u zavisnosti od situacije, uglavnom svi se nešto lože na njen pomen ovih dana.
Jedna Zapadnoevropska prestonica, ovih dana, žurka na vrhuncu...
Keti (animir dama, čuvenog restorana sa 12 zvezdica), Coa i Debeli (mangaši ovdašnji), te Suzi (skroz sporedna likuša, bukvalno) i Snejk (šibicar i lerdi, lice sa poternice).
Keti "animira" klijentelu, trudi se da nikog ne zapostavi.
Snejk : - Aljo, gospodža, kad ću ja doći na red?
Keti : - Odmah, my dear... stižem...
Debeli : - A ja? A ja?!?
Suzi : - Evo, ja ću se pobrunuti za tebe (osmeh, trep, trep...)
Debeli : - Jes' pa da mi naplatiš duplo, plus PDV-e? Znamo se. Čibe tamo!
Snejk : - Odjebi Debeli! Ko je ovo pljatio? Tresi ovu što si doveo.
Suzi : - Marš seljačine, zar sa damom tako? Coa, srce šta ti kažeš? " Pogodi žicu Ge zagolicaj mi sve..." ( uvija se u ritmu Breninog hita i trepće)
Coa : - Drugi put, računaj kao da jesam. KHM! KHM!
Keti : - Reci Coa? Nešto si 'teo?
Coa : - Mislim da treba da se bolje organizujemo, ovako više ne ide. Nastavite li ovako, napuštam žurku!
Ivica : - Daj Coa, koji ti je, ne zateži. Jesmo rekli, pristajemo na sve za opšte dobro? Divi kako ja? ( spekuje Snejka po maljavom turu i vuče lajnu sa istog)
Coa : - Sasji debeli!
Debeli : - Nek' ti ...
Coa : - Šta's kaz'o ? O'š d'odem , da te ostavim samog ovde, ko govno na kiši?
Debeli : - Mojne se odma tišlju. Evo, neću više keve mi.
Keti : - Dečaci, dečaci.. mnogo ste nevaljali, sa'će tetka Keti da vam nađe tačku 14... Zatvorite oči i opustitie se... Debeli, ne viri!
Coa : - Isteraću te napolje, jebeš mi sve!
Debeli : - Nemoj! Evo, ne virim ( čvrsto žmuri )! Hi, hi, hi...
Suzi : - Jedva čekam, jao, baš sam se uzbudila.
Coa : - Alo bre, indijanci! Tišina bre ili se vrećate šakape ćiku!
Snejk : - Ja prvi!
Debeli : - Ko prvi, govno mrvi... hi, hi, hi...
Coa : - Debeli, ti plaćaš ovu ekskurziju, ovo ti je drugi žuti!
Debeli : - Jebo me jezik, kad je brži od pameti...
Keti : - Jeste li spremni? Krećemo!Seansa završena, došlo vreme plaćanju.
Keti : - Nadam se da ste uživali, dođite nam opet...
Debeli : - Bilo je vrhunski, kapa dole. Evropa, bre. Ovakav kupleraj, nema dole kod nas. Nešto slično pokušala Suzi sa ekipom da napravi, ali se sjebu svaki put kad dođe do podele keša.
Keti : - Balkan draga moja, Balkan madmozel... Šta reći.
Snejk : - Koljko para, toljko muzike.
Debeli : - E, pa da se pozdravimo i palimo.
Coa : - KHM! KHM! Da platiš, šta sam ti ja kaz'o?
Keti : - Bucko, nevaljalče... zaboravio si (namig)?
Debeli : - Gde da potpišem?
Izliv nemoćnog besa.
U divljim i slabo uređenim krajevima novog sveta u toku je borba za nezavisnost, osamostaljenje, suverenitet i nadasve teritorijalni integritet kojom novopečena američka nacija ište da se izmigolji ispod čizme beskrupuloznih britanskih imperijalista. Ta borba iznedrila je mnoge heroje, Komandantu Marku svaka čast ali nijedan nije bio kao Veliki Blek, zbog svojih osebujnih intelektualnih sposobnosti od milošte prozvan "Stena".
Ova priča odvija se nakon čuvene "bitke za Džoovu kafanu" o kojoj se i danas uči u školi. To je bila slavna bitka u kojoj je Veliki Blek glavom i glatko izbrijanom četvrtastom vilicom sam i goloruk pobedio barem dvadeset omraženih Crvenih Mundira dok su pirovali uz čaj i jorkširski puding u pomenutom establišmentu.
Na poprište bitke zadihan stiže redov Vilijam Smol, najsitniji vojnik u odredu, sopćući kao ker u teranju, jer, pobogu, odavno je prošlo pet i čaj mu se hladi.- Jebo te matori ružičasti džukac da te jebo, šta se ovde dođavola zbilo. Džo! Džo, saberi se čoveče, reci mi ko je ovo uradio.
- Aaah... jedite kod Džoa... jedite kod Džoa... aaah...
- Polako druškane, uzmi malo viskija... jel sad bolje?
- Kah, pljuc... bolje...
- Dobro, ko je ovo uradio Jupitera mu?
- Veliki Blek, ser. Ušao je ovde kao vihor i poslagao čitav odred vojnika koristeći samo levu ruku dok je drugom pridržavao tur. Niko nije mogao da mu se suprotstavi, borio se kao demon!
- Zašto je pridržavao tur, trista mu olinjalih tvorića?
- Reče da mu se strašno prikenjalo, ser, ali ne može da sere ako nije mir i tišina pa je odlučio da počisti čitavu kafanu. Bolje bežite ser dok se nije vratio, otišao je još pre pola sata s primerkom "Bostonskog glasnika" i dva mundira da se ubriše a kad sam mu rekao da ne može u klozet dok ne naruči nešto tako me je mrko pogledao da sam se onesvestio.
- Ja bih rado Džo, ako mi veruješ, ali zakletva mi ne dozvoljava da napustim tela mojih saboraca dok je u meni daha.
- Ne možete im pomoći ser, bežite dok nije kas... gospode, evo ga.
- ŠTA JE OVO, NISAM LI VAS SVE POTAMANIO ĐUBRAD JEDNA KOLONIJALISTIČKA! KOJI SI SAD PA TI, ŽGOLJAVI?
- Ja sam Vilijam Smol prljavi pobunjeniče, da li si ti odgovoran za ovaj pokolj?
- JESAM!
- A je li? Sreća pa ja nisam bio tu!
- A ŠTA BI BILO DA SI TI BIO TU? A?!
- Šta bi bilo, je li?!
- JESTE!
- Jebo bi ti čvorka ko i ovi ostali, šta drugo.
Izraz koji se koristi za rođaka kojem privrženost familiji nije jača strana. Sjeća se svojbine samo kad ga jure zelenaši, kad potroši bonove iz menze, ili nekim drugim sličnim povodom. Za praznike isto, one veće, i kad mora.
Čuo sam da mi je prije sedam dana došao brat iz Njemačke, a nije se ni javio. Popio sam nekolike uz kavu i otišao da ga vidim...
-O, pa zdravo brato, kako si mi, šta ima u toj EU, vidiš da nama ovdje ne daju ni da vidimo kako je preko brda, a kamo li prako granice, ili ne daj Bože preko bare?
-Božo, jesi to opet dovatio kakve praškulje, jebalo te sunce, znaš da ti je doktor rekao da ti škodi?
-Jebo te on, on mi samo zna propisati tri stvari, nemoj masno, nemoj slano, nemoj pušiti , i nemoj piti, serem mu se u 13 godina fakulteta.
-Božo, to su četiri stvari, a i medicinski traje 6 godina.
- Ja ne odvajam masno i slano, to je za mene isto, nije valjda da si zaboravio slaninu, a što se tiče fakulteta, ovaj naš grobar je studirao 13 godina, više nas je ukop'o nego izliječio, prvi posao našao u 43. kod nas u selu, nego pitao sam te nešto...
- Šta će biti, k'o da ja tamo imam vremena za gluposti, samo radim...
- Znam da tamo nemaš, ali zato ovdje baš imaš smisla za budalesanje,koji kurac pališ kosačicu u sred decembra, nabijem i tebe i nju , sve mi koke popadale sa klupica u kokošinjcu kad je jutros zabrondala, a ni meni nije bilo svejedno?
-Ma znaš, htio nešto da provjer...
-Ne seri, znam da si sinoć zaglavio na Žari i Gociju, jebali te oni vidio sam te jutros kad si dolazio, par minuta prije nego što si palio kosačicu i basir'o joj, išao sam namiriti blago. Pored 'nake Tromeđe ti pjevaš : „Prodao sam krmaču i prase samo da te dignem na se.“
-Dobro brato, 'aj ti popi' još jednu... Nego da ti pričam, u velikoj sam gužvi, dolaze mi djeca, sa unučadima, a u svađi jedni s drugima, pa sam morao sa unučadima dva snješka praviti, i to pod vaser vagu, dok jednom nabijem veću mrkvu drugo se ljuti...
-Đe si djeci nabijo mrkvu , da te nabijam na kolac tako izopačena...
-NE DJECI SNJEŠKU, JEBEM TE PJANA!
-AHA, izvini, zajebavam te.
-Onda , nanjeli smo puno nakita iz Njemačke,da vidiš svjećica šta je, morao sam ići po novu jelku, veliku da malo kitimo, ali samo da vidiš koliko kugli imamo...
-Tu sam ga morao zaustaviti...
-Konju, sestra ti je bolesna, na postelji, znaš li to?
-Ma znam, a-TIŠINA! JEBEM TI PERCE TVOJE! Nije ona željna tvojih para, ne boj se, donesi joj deset deka kave i sok od borovnice, pa da te malo vidi, željna bolan razgovora.
Slušaj me sad! Ako joj ne odeš u posjetu u najskorijem mogućem roku, zaboravi da smo braća. Idu praznici, pa ćeš česnicu lomiti sa snješkom jeb'o li te on, a jelku sebi strpaj u guzicu sa sve svjećicama, jebem te nesvojatna. MRŠ!
Ponosni pripadnici države od kojih očito svi narodi i narodnosti uzimaju kulturu.
Švica, mali, mirni, turistički, Alpski gradić okupan u prelepom letnjem danu gospodnjem.
I bejah ja tada u kafiću na tarasi, ispijah polako pivce, merak mi bejah piti, uživah, bejaše tišina, mir božji, nirvana. Gledah sa divljenjem goleme bele planine kako dodiruju nebeske visine a ispod njih bejahu zelene livade i brežuljci kroz koje protičahu bistri srebrnkasti izvori. Raj na zemlji bejaše i bi dobro. Šetaju se tiho bogougodni turisti ulicom Kinezi, Nemci, Francuzi, dobri ljudi raznoraznih rasa i nacija bejahu oni.
U jedanom trenutku začu galamu. Šta bi ovo? Ko li to za ime dobroga boga remeti ovaj idilični prizor svetovnoga mira i spokojstva? Okrenuh se ja a zajedno sa mnom i svi oni koji bejahu u tom kafiću. I gle videh, prolazi pogolema grupa veoma debelo-guznih ljudi i žena, izbezumljenih šizofrenih pogleda, preglasno zboreći.
Morahu da su Ameri, pomislih, i uistinu bejahu Ameri oni. Vreme kao da stade, svi gledahu u tu bučnu pregojenu masu kako im se sporo i sigurno približuje.
U jednom trenutku bejahu zastali bogougodni ljudi na ulici i sklonili se na stranu da bi napravili mesta da oni prodjahu, pošto oni ne bejahu gledali gde hodahu ispred sebe već pokazujući prstima na planine, gledahu visoko podignute glave u nebeske visine, pitajući svog mučeničkog vodiča, veoma glasno i gordo, kako se koja planina zove.
I gle zla velikoga, bejahu zastali baš ispred kafića u kome ja bejah sedeo. Sa svojim sokoćalima to jest ajfonovima slikahu nebeske visine i planine, bezumno smejaući se glasno, ne obazirajući se na to što su svima ostalima zakrčili put, svojim grandioznim guzerdama.
Zvuk nijhovog grogrohotnog smeha, beše ko zvuk smrtno ranjene divlje svinje izmešanog sa kreštanjem gladnoga vrana gavrana. Pakleni bi njihov krik. I bi veliko strašno zlo. Bogougodni ljudi koji bejaše u kafiću i na ulici razgnjeviše se vrlo, kolutaše svoje oči i klimajući glavu u negodovanju, začudjeno i nervozno gledaše u njih. Sablazni bejahu jako mnogi što morahu gledati i slušati njih.
Navrši se vremena mnogo od tada.
Dobri bog bejaše milostiv i konačno prodjoše. Velika nesreća i božje iskušenje, svrši se. Slava i čast i sila gospodu našemu. Poneki stidljivi bogobojažljivi kikot se začuše. Dobrim mučenicima na ulici i kafiću osvanuh osmeh olakšanja na ozarenom licu i beše ponovo sve dobro i bogougodno.
I tako nekad bejaše.
Putopisanije Ludoga Umnolekara Putnika Vol II gle začu se grokot svinja na zapadu gde huli na boga dobrogoga, grokot znažan, grokot silan i svi narodi sveta ga čuše, naučiše i svojekude ga zboriše.
Ludostradamus
Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Mukotrpan i dugotrajan postupak kojim se Tvrdoglavi Srpski Domaćin privoleva da napusti rodno ognjišta kako bi se opštem razvoju i napretku uklonio s džade. Čitav proces odvija se inkrementalno pri čemu svaki naredni stepen sadrži sve više štapa a sve manje šargarepe.
Lukavo Dodvoren Predstavnik: Dobar dan, Tvrdoglavi Srpski Domaćine br.263.
TSD: Dobar dan.
LDP: Nadam se da ste blagoizvoleli ponovno da razmotrite ponudu naše multimilijarderske internacionalne korporacije, od čak tri miliona eura po kvadratu vaše udžerice?
TSD: Već vam reko' da nema šanse. Ovo zdanje je sa svojih deset prstiju gradio lično moj čuk-čukundeda od trske posečene u spahijskom ribnjaku i ilovače sa turskog groblja, dedovina se ne prodaje.
LDP: Šteta, znate, nadao sam se da ćete prihvatiti našu ponudu, ako ništa, onda u ime progresa i opštenarodnog blagostanja. Postrojenje za reciklažu upotrebljenih prezervativa koje planiramo da sagradimo otvoriće mnoga radna mesta, a planirali smo i finansiranje kurseva seksualnog obrazovanja po osnovnim školama i vrtićima sa predavačima iz svetski priznatih univerziteta "Hustler" i "Penthouse".
TSD: Iserem vam se i na te kurceve i na regres.
LDP: Hvala, gospodine. U tom slučaju ovlašćen sam da vam ponudim konačna četiri miliona po kvadratu vaše čerpićare.
Lakomislena Srpska Domaćica: Pristani, Radosave, nemo' si lud! Osvan'ćemo zbetonske cipele kuku mene, lele našoj siročadi...
TSD: Tišina, ženo! Nije se moj čuk-čukundeda Milojko klao s Turcima da bi ja sad pljunuo na zemlju koju je dobio od Velikog Vožda lično!
LDP: Shvatam, izvolite vizit-kartu u slučaju da se predomislite. Prijatno....
Solidno Neuhranjen Student: Dobar dan, gospodine.
TSD: Bog ti pomog'o, sine, šta njuškaš s tim satanskim instrumentima?
SNS: A, da, ja sam iz Arheloškog Zavoda, postoji sumnja da je ispod vaše parcele staro rimsko groblje pa sam hteo da vas pitam da li ste kojim slučajem primetili nešto neobično?
TSD: Kad se malo razmislim, bilo je noću nekog lupanja i zavijanja. Prestalo je otkad sam preksinoć naprašio neku čumu solju i sitnom sačmom iz dedine tandžare što dadoh popu Krsmanu da mi osvešta. Zvao sam posle i baba Druzilu da mi gasi ugljevlje, zlu ne trebalo.
SNS: Ipak vam savetujem da se preselite što pre, kaže rašljar da ispod ima i stari rimski bunar, ne valja zbog podzemnih voda, znate...
TSD: Ko još buši bunar na groblju?
SNS: A, pa Rimljani, jeste, šašavi su bili ti Rimljani.
TSD: A jes', gledo sam u Spartaku da im se vojska šetala u suknjama, ne valja to ako ti ispane štogod. Elem, ne beri brigu sine, više vode ja imam u kolenu nego oni u tom bunaru, nego bolje ti uzmi kopaj kanale nego rimske vazne, ne'š se od toga leba najesti....
TSD: Koj' sad nalego na zvono, poserem mu sveca neslavljenog.
Slabo Plaćen Snagator: ...
TSD: Lurč?!
SPS: Molim?
TSD: A, izvin'te, učiniste mi se poznatim. Šta mogu da učinim za vas, korpulentni gospodine bez vrata?
SPS: Ništa, ali ima za koga možete.
TSD: Kako to mislite?
SPS: Čuli ste me.
TSD: Da niste vi slučajno iz Kurex-importa?
SPS: ... ne.
LSD: Kukuuu mene Radosave, će nas podavi ko ko-kokoške...
TSD: Ne kokodači ženo dok pričam s čovekom! A vi - da poručite gospodinu Punišiću da se čuk-čukununuk Milojka hajduka što je Turcima tolike konvoje kafe i duvana orobio ničega ne boji!
SPS: ......
LSD: Radosaveee, ostav'še nam neki paket na pragu, nešto čuka iznutri!
Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!
grašak Sofrius: Još mi je majka govorila, da se ne igram sa tobom, kaže da si bila svugde, hehehe... Brinula sirotica da ne navučem nešto!!!
banana Vendijana: Juuuu sramote! Kako možeš tako nešto reći isprdku maleni! Pa moji preci su krasili najlepše i najotmenije palate... Trajanovu, Hadrijanovu, Antonija Pila, sobu Pompeje, evo sad opslužujem Aurelija, te se s mlađanom Faustinom... ponekad, nežno...
grašak Sofrius: Miluješ... To ti kažem kurvo, prošla si ti i salate i napitke i kolače, neki su te čistu a neki i celu... Znam vas ja dobro, mnogo puta sam te sretao, čak sa sve oklopom, žutim tvojim mrskim u raznoraznim govnima... ko onomad na jednoj od mojih samrti... u colonu!
banana Vendijana: Kaže se Colognu, ako misliš na krčmu onih Germanskih varvara!
grašak Sofrius: Da, da to i kazah, hehe... (Pojzeeeennn!)
...
ulješura Maksimus: :Huuuuuuuu! šljuuuus:
grašak Sofrius: Šta se prskaš bre glavonjo???
ulješura Maksimus: Izvinite đeco, mlaznica mi otkazuje, nisam namerno... I molim vas nemojte se svađati!
grašak Sofrius: Šta oćeš bre spermoglavi, šta se mešaš? Ae mrš s naše obale!
ulješura Maksimus: Možda su mi ovo i poslednji trenuci... imajte razumevanja! Sam sam, sam i nasukan, umirem na ovoj prelepoj obali... a vi u tako prijatnoj, hladnoj, zaslađenoj činiji, i opet nezadovoljni! Priuštite mi mir u ovom trenu... bar!
grašak Sofrius: Hmk! Ok. Ok. Matori sažaljevam slučaj... izvini! Malo sam nervozan i ja, dojadilo mi da više budem prilog, kapiraš... a i ova Vendijana me sa svima... Serbius pasulj mi se umešao i uzeo primat svugde... Nakupilo se...
banana Vendijana: A tek ja, šta ja da kažem? Mešaju me drugi sa svima, a još me i vi prozivate...
ulješura Maksimus: Tišina! Samo ti Vendika ćuti... Ja još uvek mogu da pustim EHOO, usraćete se!!! E lako je vama, zajedno ste... A ja ostao sam, ona ode s drugim... daleko negde, ko zna gde! On joj izvuko harpun... a ja nisam znao! Tako mi hiljadu ljutih kitolovaca!!!
grašak Sofrius: E ne mrači, okreći nazad, potopi joj jedan brod za ljubav i biće sve u redu. Videćeš!
ulješura Maksimus: Ne, ne... Kasno je...
grašak Sofrius: Kasno? Kasno će biti kasnije...... ako me sada ostaviš,
kasno ce biti kasnije,
kad vrata otvoriš...ulješura Maksimus: Gubim svest... odlazim, vidim, vidim, vidim... Aaaaaa! Potomci pamtite me. Mobi Diče osveti...!
banana Vendijana: Ode čovek! A ti ga onako izvređa na samrti!
grašak Sofrius: Pa izvinio sam se! Mater ti jebem, nemoj da ti sad... Otkomanda! OTKOMANDA! (Da ovaj mak nije pored mene, ne znam ni sam šta bih, još mi samo ta ''princeza'' nije jasna...) Ma bole me kurci... Pa kaže:...I ona kaže, joj što volim Iggy Pop,
I ona kaže, Iggy Pop...banana Vendijana: Ne Džonija marmune, Igija ti veliki prorok Jocko I vido, Igija nekog...
grašak Sofrius: Aaaa...
Slava ti... putniče iz bućnosti!!!Oh taj putnik,
Kako se on voza,
On se voza i voza,
Kroz svoj prozor gleda,
Šta li vidi?...
Novi tok šou koji počinje sa prikazivanjem na Osmoj televiziji vodiće dobro poznata Tv lica: Aleksandar Stojanović, Željko Samardžić, Vidoviti Milan, Peki D... pardon, Peđa D Boj i Novak Đoković. Zabranjenih tema neće biti, tako da će se u emisijama naći estrada, politika, ekonomija, modna, kulturna, i sportska dešavanja, kao i različiti gosti.
A.S.: Jedna emisija... Pet muškaraca... Različitog karaktera... Različitih godina... Različitog iskustva... Različitog načina života...
Mnogo pitanja, malo odgovora... Svaka tema mora do kraja biti istražena... Na očigled svih... Nema laži, nema prevare...
Poštovani gledaoci, dobrodošli u studio Osme televizije, na otvaranje prve epizode kulturno-obrazovne emisije 'Muškarci'. Moje ime je Aleksandar Stojanović, a pored mene su još četvorica značajnih Srba će Vas voditi kroz različite probleme svakog ponedeljka.
V.M.: Veče poštovani. Predviđam da će ove noći mnoge tajne pasti i da ćemo narodu otkriti mnoge misterije sveta. Za početak, svi premažite svoje nožne prste ajvarom, to Vam je dobro zbog jačanje aure dok gledate ovu emisiju.
Ž.S.: Dobro veče dobri ljudi, primate li me u društvo svoje, nevera mi njena sudi za sve grehe iz mlad....
P.D.B..: Dobro bre Željko, majku mu jeb... Pardon. Pa je l' moraš odmah da kreneš da reklamiraš svoje usrane... Svoje pesme? Sunce ti... Dobro veče gospodo i umiljate dame.
N.Đ.: Haha, dobro veče svima.
Publika: NOLEEEEEE! TO NOLEEEEEE! LEGENDO! NOLE!!!!
A.S.: Tiše malo, molim Vas. Dakle, današnja tema je od pre nekoliko dana. Vest koja je uzburkala kako našu, tako i svetsku javnost.... Za neke dobra, za neke loša... Patriotski potez ili izdaja otadžbine... Da li smo na evropskom putu ili stojimo u mestu... Odlazak poslednjeg Mohikanca... Hapšenje Gorana Hadžića.
V.M.: Znate, gledao sam u suljpa veče pred njegovo hapšenje. Video sam zlo da nam se sprema. Ogromno zlo. Da ga sprečim, namažem svom keru senf na jedno uvo i krenem majonez na drugo, kad videh da mi nema majoneza. Nisam uspeo.... Preuzimam svu krivicu na sebe.
N.Đ.: Znate kako... Ne bih se ja u to mešao. Moj tata kaže da sam ja sportista i da samo o tome treba da razmišljam. Evo, doneo sam i ovaj reket kao poklon nekome iz publike, staviću ga na sto...
Publika: NOLEEEEEEE MI TE VOLIMOOOOOO! NOLE, BUDI MI LJUBAVNIK, NOLEEEEEE!
Ž.S.: Nisam ti prijatelj ni brat, da svoje mi tajne pričaš tiiii, al' mogu ti kad god zatreba, ponovo biti ljubavnik...
P.D.B.: Sere mi se bre od tvojih pesama, je l' devojke stvarno padaju na te baljezgarije? I ti sebe zoveš umetnikom? Ti bre nemaš kurca ni za jednu ruku.
Ž.S.: Jedan džentlmen nikada ne priča pred damama o veličini svog polnog organa.
P.D.B.: Jedan đentlmen nikada bla bla bla... AJDE DA GA MERIMO! VADI BUDALU! Nole, daj taj reket d'uporedim veličinu!
N.Đ.: Nemojte stvarno, nije pristojno...
Publika: NAPRED NOLEEEEEEEE, NOLEEEEE PREDSEDNIČE, NOLE KRALJUUUU!
V.M.: Željko, ako ti je već toliko mali, trljaj ga svaki dan slaninom pet minuta, pa ga posle premaži balegom od koza sa Golije, imam ja tamo šuraka, može da ti pošalje par uzoraka.
A.S.: Inače, priča se da je mleko od koza sa Golije najbolje na celom Balkanu. Igrom slučaja, prijatelj mog prijatelja šetao je obroncima Golije. Usput se izgubio i posle par sati lutanja sreo je jednu kozu. Pratio ju je i ona ga je za 20 minuta izvela na put. U znak zahvalnosti odveo ju je kući i dao joj ime Dijana. Slučajno ili ne, i Novakova majka nosi isto ime.
N.Đ.: Da, meni porodica, a naročito majka puno znači u životu...
Publika: HOĆU I JA U TVOJU PORODICU NOLEEEEE, CARINO SRPSKA!
A.S.: Tišina. Dakle, to bi bilo to za večeras. Nadam se da smo razrešili neke tajne oko poslednjeg haškog begunca... Ali još puno toga ostaje nerazjašnjeno... Opkoljeni smo čitavim velom misterije... O tome, ali i drugim temama, pričaćemo u narednim emisijama... Laku noć i prijatno poštovani gledaoci.
Ž.S.: Laku noć, moja mala barbiko, džaba sve, al' ja sam na te navi...
P.D.B.: Merlin? E, saću stvarno da ti jebem majku!
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude....
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o......
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!
Čak i da može da se kupi master karticom, i dalje bi bilo neprocenljivo!
Ono je nepresušan izvor inspiracije, snaga, i povremen deja vu.
Svi smo prošli kroz slične situacije:
Bila je to sredina leta, klasičan letnji pljusak.Kiša je zapljuskivala roletne, ali ne mari.
Mi, deca iz kraja smo se kao i svakog dana do tada skupili kod "10-ke".
Počela je polemika o tome šta cemo prvo igrati, fudbal ili basket.
Odluka je pala na fudbal.
Sačekali smo da kiša malo uspori svoj ludi ples, naravno na starom mestu.
Poslali smo osobu D (neshvacenu ikonu, predmet sprdnje) po step na rastvaranje za koji bismo se inače uvek svi istalili, pre početka bilo kakvih akcija.
Kiša je pocela da jenjava,i vreme je da počne je još jedan u nizu derbija u viktorijama.
Osoba A (povučeni klinac, koji je sa svima dobar) na golu.
B i C (mangupi i alfa mužijaci u nadmetanju) igraju.
D i G (sledbenici) sede sa strane i domundjavaju se, uz povremene grohote smeha na neke naše stare interne sale.
Radili su laktovi, psovke, ali sve sa velikom dozom respekta i bez prevelike namere da se povredi protivnik. Ipak smo mi svi kao braca.
Znate, "Mala Marakana" je bio hram fudbala našeg malog društva.
Smešten izmedju blokova zgrada, to je ustvari bila jedna livadica oivicena betonom. Za nas sasvim dovoljna.
A da, tu je bila i osoba P (Trapava, nezgrapna sa nepostojanjem osećaja za vreme). Opet je zakasnio.
Dotrcao je sav uzbudjen i zadihan, uz reči "Ej ej, stanite".
B:"Šta je bilo P? Opet kasniš čoveče, pa ti kao da živis u nedodjiji"
C:"Ajde sedi tu, smiri se, ti braniš sledeći!"
P:"Ne ne, znate sta mi se desilo?"
D,G:"Reci brate?"
P:(Usplahirenim glasom)"Pa znate, penjem se uz stepenice dole kod mene i na zadnjem se sapletem, zamalo da poginem ljudi..."
B:(Prekida ga sarkasticnim tonom)"Nista novo brate, ajde sedi."
P:"...Dižem pogled, i,i, dve devojčice me gledaju, i nasmeše se...znate kako su lepe!"
B:"Gde bre, kod tebe gore?"
C:"Kod koga su dosle?"
P:"Pa doselile su se kod mene u zgradu, nisam ni znao."
B, predvodi ekspediciju.
Secam se kao juce da je bilo.nekih 30 koraka od "marakane", prešli smo brdašce izmedju zgrada, stali pored malog jabukovog drveta koje je tu i dan danas.
Na bezbednoj razdaljini, osmotrili smo okolinu. To je bila ona! Naša nova komsinica.
Stajala je u svetlo plavoj kabanici, bila je godinu dana starija od mene. Na prvi pogled pepeljasto plave kose (što se kasnije ispostavilo kao sasvim ispravno zapažanje) odmah mi je zapala za oko.
Stajala je sa sestrom, kao da su čekale nekoga. Njena sestra, pa... ona je bila samo naša nova komšinica. A osoba J? ONA, recimo samo da je bila savršena.
Pocela su zadirkivanja, kao da je neko upalio fitilj dinamita, proradili su nam "instinkti".
P je prvi skupio hrabrost i prišao im je. Nesto su malo porazgovarali, uz upoznavanje, pa se vratio u nas tabor.
Još uvek smo stajali pored malog drveta jabuke, omadjijani, dok nam su nam kapljice kiše sa vlaznih listova padale na ramena.
Na trenutak je zavladala, tada ne tako jeziva tisina.Svi smo bili zainteresovani o čemu su pričali.
Tišinu je prekinuo C, koji je NJU i njenu sestru upadljivim mahanjem ruke pozvao da nam se pridruže. Laganim koracima, uz tih razgovor izmedju sebe prisle su.
ONA je bila ona. Plava kosa, za nijansu visa od mene, plavih ociju i autentičnog hrapavog glasa. Noge su mi klecnule, u grudima je preovladao probadajući osecaj. Pocela je nesvesna faza ignorisanja, naš odbrambeni mehanizam. Pričali smo izmedju sebe, ostavljajuci njih dve svojim mislima i povremenim nevinim pogledima na novonastalu situaciju. Prekinuo sam nezgodnu tišinu uz opasku "Ajde da prošetamo malo, da im pokažemo kraj", na šta su svi ćutke pristali.
I tako je pocela tura. Od "dvojke" i "skloništa" preko "garaža" i "terena" sve do "Četrnestaje (kako su je zvali stariji) uz pit stop na piskavacima kod "dvanaestice".
Potrajalo je, sve dok J nije dobacila sestri da su se zadrzale i da bi trebalo da krenu kući, uz osvrt na to da ce sutra duže ostati.
Nedugo zatim, ostali smo "sami", prvi put tokom celog detinjstva, bez plana sta dalje i bez sledece akcije.
Seli smo na trotoar kod šume, ispod "terena", P je izvadio iz džepa piskavce koje je ubrao kod "dvanaestice" i podelio ih svima.
Praznih pogleda, puni energije koju tog dana nismo maksimalno izbacili, svako je poveo sopstveni "krstaski rat" protiv "konkurenta".
Ubrzo, atmosfera se zagrejala i pomislio sam da ce sasvim sigurno doći do tuče.Bezazlene i ne zlonamerne naravno.
C je prekinuo ovo sa rečenicom "Ma bre, ona J i njena sestra su baš glupe".
To je pokrenulo lavinu vredjanja i optuzbi na NJEN i racun njene sestre. Na opste odusevljenje svih prisutnih. "Tračarili smo", sigurno punih sat vremena.
Vec je podne, i vreme je za okrepljenje.
A je bio najazurniji clan naše ekipe što se tiče jela. Uvek se znalo da je to njegov "sveti gral", i niko ga nije u tome uznemiravao.
Prvi je krenuo kući uz opasku da se brzo vraća.
To naravno nije bila istina, ali je bila i bezazlena laz, na koju smo svi odavno oguglali. On i P su uvek kasnili.
Sledeci je otisao P, prema "desetci", uz omaleni pasaž prema kosu iznad koga se nalazila "desetka". Ali pre nego sto je krenuo stao je na loptu iz samo njemu znanih razloga, i za treptaj oka bio je na zemlji.
B:"Eh bre P nikad se neces opametiti, pa trapav si covece nemoj da rizikuješ život, polako bre!"
Svi smo se nasmejali na ovo, cak i nesretni P.
Ubrzo zatim, ostatak ekipe je požurio svako svojoj kuci, da zavrsi sa tim ručkom na brzinu, kako bi se opet našao u "divljini". U našoj maloj oazi. Našem kraju.
U danima koji dolaze, ONA je postala clan nase družine. Punopravni član. Najlepši član.
Igrala je sa nama kocke, basket, fudbal. Nasa veza sa njom je bila platonska, uz povremene pokušaje "fizičkog nasrtanja" koji su se završavali šamarom, slatkim samarom.
Nismo ziveli u monogamiji. :)
Ponasali smo se prema njoj kao prema ortaku, uz cesto prozivanje (iako je svako u sebi bio do usiju zaljubljen u NJU i ONA je to znala).
Jednog suncanog podneva smo joj to čak to i individualno svi saopštili. Zamislite, u istom danu. Na sta je ona volšebno otisla kući. Posle smo joj svi dosli na vrata sa unapred smisljenom pricom, kako ne bi pokvarili savrsen odnos koji smo imali. Eh, gde mi je ta mladost, drskost i ta hrabrost, izgubila se negde usput.
Uz taj isti put, na kome smo se svi izgubili.
Ova priča nema "happy end", kao uostalom i vecina životnih priča.
A je tu negde, cujemo se ponekad.
Ali to nije to, odrasli smo zajedno i par piva mesečno sigurno nije ono što smo zamisljali kao klinci.
B je tu negde, retko se vidjamo, a i kada se sretnemo pogledi su isprazni.
Ne znam gde je C , izgubili smo kontakt, nazalost.
D je povremeni deo društva. Cepa, individualno, kao i vecinu svog detinjstva.
Cuo sam da je postao kul, samo napred.
G-a su stigle obaveze, a obaveze su čudo .Obaveze otudjuju ljude.
P je odavno otisao iz Srbije, ponekad se čujemo. Kada svrati, nas dragi drug je stranac, drag stranac.
Ona i njena sestra su jos uvek tu, okolo.
Svako je imao svoju priču, priče su se mimoisle. Vreme je bilo tužno i sivo. Mada ne mogu da se žalim, ko zna zasto je sve to dobro?!
Možda cemo se opet svi skupiti negde, nekad , daleko od svega loseg sto nas je udarilo i okružilo. Mozda.
A do tada, ne zaboravite nase detinjstvo.
Bezbrižno, jednostavno i neponovljivo!
Po mnogim mišljenjima, najmisteriozniji narod koji je koračao planetom otkako je sveta i veka. Mislim, piramida, sfinga, balzamovanje, pivo... I sve ovaj umilni narod sa afričkog kontinenta.
Šta, kinezi? Šta? Ufff, nihov zid. Dobro, vidi se sa meseca, sve ok, ali šta tu ima tako posebno. Uzmi ciglu i klape, klape malterom i moš celu zemlju dopašeš. Treba vremena al' ajd sad. Ali, onoliko kamenja preneti, pritom neustanoviti kako i na koji način.
Huni? Ok, najači narod što se tiče snage. Uragan sa istoka. Došli do Rima, nije malo. Al, brate, stoka. Ona najgora. To se ni ne kupa, jede meso koje je osedlao, dere se ko nezdravo, ma idi... Egipćanin je kulturan. On pošalje robove ako dođe do sukoba i ode u Hurgadu da kulira sa porodicom. A da ne pričamo o njihovom gelu za tuširanje sa mlekom, medom i 1/4 hidratantske kreme.
Slično je i sa Spartom, najhrabriji narod, svi mislili da su polubogovi i odakle im tolika snaga, al' malo kvari ono što su malo više voleli decxake. Nekako je to bacilo senku nad grčkom i ostatku balkanskog poluostrva.
Mitovi i legende ne prestaju da se nižu i kako god da okreneš sve može biti a i ne mora. Mistikolozi sa Masacxusetsa kažu da su im pomagali vanzemaljci ili da su imali posebnu vandimenzionu kapiju i s vremena na vreme odlazili u dimenziju X. Biolozi se u diplomu kunu da je njihov mozak bio toliko razvijen da nije ni čudo što su bili napredni. Istoričari jebu majku svim faraonima i dinastijama jer se ispit iz egiptologije polaže minimum 3 godine uz prosečnu ocenu od 6,2.
Moja baba: More, jebem im i seme i pleme. Od nji' ti sinko i počelo sve. Trebo Mojsije sve da ih podavi!
Oko 2500 pne, okolina Gize…
- E, konačno si tu!I, šta ćemo sad???
- Daj brate, mojne da me…
- Tišina!!! Od danas smo na faraon-rob! Jasno!
- Otkud si sad pa ti faraon :štapom u rebra: AAA! Gosn faraon :bič od strane vojnika čuvara: A! Presvetli faraone…
- E, sad je već bolje! :ustaje, korača : Pa majke ti ga majmunske! :šamar: koji te kurac terao da uvoziš kamenje iz Mesopotamije! Jel znaš da je Nahlaknemtiti saznao!?
- Pa jel' smo zajedno mažnjavali zavoje … :fljas, fljas:
- Dosta! Vojsko, mrš iz sobe deteviupičkujebem!
Svi u glas: RAZUMEM!
- Jesi li normalan?
- Ma begaj od mene! Koj se moj udaraš i glumiš besne gliste!
- Ma moram bre kad tako lupaš pred svima. Jesi li svestan šta si uradio? Jel znaš da nije u pitanju samo moja glava, već i Porfetitiju i Džambxbeliju. Eno, Nefertitku i dalje muče da progovori!
- Ne seri??? Zebavaš?
- Sve se saznalo. Celu noć sam prevozio blago, još mi i dve kamile crkle dok nismo stigli na Kipar… Ijaooo, muka… Nego, da probaš rakiju što imam, a? :uzima flašu: Sa Balkana.
- Može, trebaće mi malo. E, ako mi puklo rebro…
- Na. Uzmi. Dobra!
- Jest, dobra… auuuu, odlična. Nego, šta ćemo da radimo?
- Ako ova kucxka ne pisne ništa, bezbedni smo svi. A, valjda neće, obećao sam joj svašta. E, pošto mi se već dugo mota jedna ideja, došlo je vreme da izađe na videlo. Predložio sam faraonu da napravimo objekte gde ćemo čuvati ljude koji nisu dobri. Znaš ono, mazne žito, zatvoriš ga i toga više nema, pa onda ko pljuje faraona, isto, i da te ne smaram sad.
- Ne kapiram. Ajd ponovi i, doli malo.
- Oh dragi RA! Se sećaš Hamurabi što napisao ono, kako beše… zakonik. E, koj će mu moj to kad se i dalje bagra šeta napolju. Ok, malo ga šibnu, poseku rukunogu i gotovo, on je i dalje u gradu. Mi, mi ćemo izgraditi tvrđavu gde ćemo ih čuvati i mučiti. Što da gledaju drugi, bezveze, će nas mrze. Ovako lepo, niko ne vidi i udri, muči, cepaj.
- Aaa, kapiram, kapiram… Ustvari, ne razumem. Pa i nas će isto tako ako zajebemo nešto.
- Ma, čekaj polako, nisam završio. Uradio bata Pojzentiti zakon, doduše, malo prepisao od Habija, dodavao vazda stvari, i sve to laganini uz rakicu i po koju robinjicu, hehe. E, sad, ako nedajRA moramo i mi tamo, mi ćemo imati posebno mesto i sigurni smo. Imaćemo tajni prolaz do piramida i niko neće videti da smo mi i dalje na slobodi. Znaš kako narod voli da opanjkava i gleda tuđa posla. Dobro, ako hoćemo da izađemo, malo se maskiramo i bole nas uvci. A, šta kažeš?
- Čekaj bre. A faraon? On će znati! Pa prvi će ona pizda da nas tuži.
- Paaaa, pošto je gospodin faraon još pre dva sata ubio pečat na predlog zakona, može samo da nam duvka.
- Ti si se baš ubio, a? Šta pričaš?
- Od 125 tačaka, kriv je bar po 60. Mislim, mogao sam još da štelujem ali nisam, dobar sam decxko lolo.
- Pa kako budala nije videla šta si škrabao.
- Paaaa, malo hijeroglifi, malo rakija, zadnje strane nije hteo ni da gleda i eto. A šta misliš da progovorim o skandalima sa žurki mumija, a? Pa igrao bi vaterpolo po Nilu. Tako da, bez brige. Neće on da dira nas, nećemo mi njega.
- Čekaj bre, po toj logici, ako i mi njega strpamo tamo i on će da pobegne i biće opet u piramidi sa nama. Može i da nas ubije.
- Jeste ali neće, jer i mi imamo ljude, nema samo on. Ta tvrđava koju sam nazvao zatvorom, da se tako dubokoumno izrazim, biće namenjena ostalima, robovima.... A mi, mi možemo samo da se zebavamo i da radimo i dalje pos'o. Em ukloniš prave budale, lopove, izdajnike, špijune, silovatelje, em svi srećni i zadovoljni što je pravda pobedila, em zaposliš familiju, pa šta ćeš više. Arhitekta već radi posao :)
- Pa za koj me moj onda plašiš i precepljuješ, i čemu onda onakva teatralnost?
- A mora malo, hehe, ipak razgovaraš sa prvim i glavnim upravnikom. :nali još po jednu: Ae, za zatvore! Živeli!
Zakon o brijanju brade je normativni akt nekog pijanog ruskog cara, koje je rekao: ,, Seci bradu ili sečem glavu!"
Nismo mi svi jednaki, imamo jednaka prava rekoše liberali. Za vreme vladavine Petra Velikog se nekad znalo da svi moraju biti bez brade. Kada neko opljačka banku niko ne može da prepozna krivca, jerbo svi Rusi izgledaju isto, plavi, beli u licu... I onda uhapse nekog jadnog Sergeja sa Kamčatke. Sergej je živeo jednim skromnim životom sa dvoje dece i dve žene, svaka se za svoje dete brinula, to je sasvim bilo u redu. On ne samo da je voleo da peca, nego je na taj način finansirao svoju porodicu, upeca ima koju ribu, oni je ispeku i lepo je večeraju. Ribu im je pecao na ribnjaku. I jednom prilikom od čuvara ribnjaka pomislio da je to strašilo. Priđe mu bliže, počne da ga dodiruje, nije siguran da li je to čovek ili ne. Odjednom čuvar vadi lisice i hapsi ga i pritom mu ništa ne reče. Sergej spušta ribu dole i kaže čuvaru
- Izvinite, neće se više ponoviti, ja to radim zbog svoje porodice.
- Pa da li se za porodicu i krade, gospodine – reče čuvar
- Ovoga puta sam morao, žene mi gladne i deca, kako da ih nahranim, to mi je jedini način da preživimo u ova teška vremena gopodine strašilo
- Što si onda toliko novca ukrao iz banke?
- Pa nisam znao da su i ribe neki novac.
- Polazi u policiju lopove, opljačkao si banku u sred centra Moskve, kako te nije sramota!
- Ali u Moskvi nikda nisam bio, na Kamčatki sam od svog rođenja, tačnije, od pre 40 godina.
- Ne interesujeme to – reče čuvar.
Čuvar vodi Sergeja do policije i pritom ga na svakih dva minuta gurne napred. Ulaze u zgradu, dolaze ispred kancelarije u čekaonicu. Sergej ne može da veruje svojim očima, svi izgledaju kao on, nemaju bradu, mršavi, bledog tena, sitnih očiju i crvenog lica.
- Dobar dan, gopodo, ja sam Sergej!
- Dobar dan, gospodine i mi smo Sergeji – odgovori mu glasno osmorica Sergeja.
- Polazi unutra. Nemamo vremena za upoznavanje. Kucni tri puta na vrata upravnika, treća – sreća – kaže hladnokrvno čuvar.
- Kako da kucam kad mi niste skinuli lisice – kaže Sergej.
- Dobro, evo sad ću da ih skinem. Eh sad si slobodan kao slobodni građani Stare Grčke!
Sergej nesigurno kuca. Čeka, ali se upravnik ne javlja. On sam uleti unutra. Upravnik je tom prilikom razgovarao sa satanom, hteo neku dušu da mu proda, zato što je dvoličan, pa hoće svoje loše strane da se otarasi na vreme, pre nego što se spoje u jedno.
- Što ne kucaš Sergej! Vidiš da ovde dogovaram neki biznis!... Satano vidimo se sutra imam neku stranku..
- Znači dogovorena je cena, nisam ti dao avans, ali ko ga šiša – odgovori mu satana
- Šiša ga Petar Veliki i skraćuje bradu gospodine satano. Dođi sutra u isto vreme. Vidimo se. Šta vidimo se, bešte od mene crne misli!
- Dobar dan, gospodine ko ste vi, što su vas doveli – reče upravnik Sergeju
- Ja sam Sergej gopodine, siromah.
- I onaj prethodnik što je ušao bio je siromah, šta je ovo, svi Sergeji siromašni. Mora da si ti opljačkao sve smo do sad ispitivali svi su bili po malo sumnjivi, hajde sad da vidimo tebe! Zašto si oplljačkao banku
- Nisam opljačkao banku, išao sam samo da pecam
- Pa što su te onda uhapsili?
- Pecao sam na ribnjaku.
- Hmmm...Slobodan si!
- To! Ura!
- Ali samo u čekaonici, svi ste mi sumnjivi!
Prolaze minuti i minuti, Sergej se nervozno šeta po čekaonici i ne želi da progovori ni reč sa ostalim Sergejima, ne želi da upozna samog sebe. Čeka presudu upravnika.
Upravnik otvara naglo vrata, jednom zvižne i dolete oko dvadesetoro policajaca svim Sergejima stavljaju lisice i stavljaju ih sve u jednu ćeliju, u tom kaže jedan Sergej gej biolog -
– Ubacite centriole da se razmnožavamo hermafroditski!
- Tišina, svi ste uhapšeni. Ukrali ste sve pare iz banke, osuđeni ste na čitavu večnost! – sve im to reče upravnik
I na taj način su mnogi ljudi uhapšeni, a zato što nije bilo toliko zatvora za osuđenike morali su da ih sve puste. Tako su prolazila vremena i sve je bilo više pljačkaša, jer su svi isto izgledali i, niko ih nije mogao prepoznati, sve dok se takav zakon nije ukinuo.
Dakle, ovom defkom ću privesti kraju mini-serijal otpočet letos (ovom i ovom defkom, a dopunjen i nedavnim Bond specijalom). Pošto sa slavama otpočinju lagano i praznici, red je da ispunjavam i neke želje, pa ću izaći u susret svim predlozima koje sam dobio.
Daklem, još jednom, tema je "Čovek jaše magarca seoskim drumom".
1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"
Zadnja opomena da prestaneš. Oglušiš li se, utero si u tesno.
Dok si se zajebavao zajebavao, sad je dosta.
Celu noćnu smenu ti se ja prevrćem. Te tamo ću, te ovamo ću. Volj ti na klupu, volj ti na paletu.
Jbg, jeben ti je život kotlara. Nekad se nešto i radilo. Sad te drže tu čisto da onjušiš ako se koji PLC upali pa da javiš električarima ili eventualno vatrogascima. Popišeš ček listu i voljno do ujutru.
A jutro daleko sve ga jeblo. Dok je bilo šta na televiziji, gledao sam. Kad smorilo, ja zabo na klupu i ušuško se. Ima neki grudnjak, ostavio Sima pokojni pre nego što otišao u penziju. Pravi onaj postavljeni, zeleni. Topao u pičku materinu. Uvučem se u njega pa u krpe! Kao zečić u maminom gnezduDok se trgoh, jutro već došlo.
Skuvam ti ja kafu kolega što dolazi u prvu smenu i sebi.
Sedim tako. Mislim se: "otišla i ova noćna u istoriju". Nema ni 5min kad dođe mali, vidno natekao ko švalerski kurac. Mislim se, i ja sam ti bio takav do pre par godina. Sad do 11 i do kurca. Nema izlazaka.Sedimo mi tako a mene nešto krvotok spopao pa gde hoće - gde neće a on direkt u močugu. Digao se feniks al onako fino, jutarnji. Milina i lepota stvarno!
Zavlačim ruke pod sto pa u pantalone i umotavam zver ispod kaiša da ne pomisli kolega da se na njega digao. A sve se mislim u sebi ala ću ga plasirati u toplu ženu. Uf uf! Samo da stignem!Prošlo tu još koji minut. Ispreskakao ja klinca podjebancijama na račun mamurluka i nejebice pa pravac za jaknu i magla kući.
Izašao sa kapije, sedam ti ja u kola a onaj u gaćama ne popušta.
Reko - Samo lagano!
Srećom, blizu stan na Detelinari pa sam brzo stigao.Ušao u stan. Mir tišina.
Bacim jaknu na kuku i pravac na tuširanje.
Tuširam se i gladim mog Piksija. Dobar mi je, ne popušta. Biće mali za tebe posla ako bog da.
Izađoh iz kupatila i pravac u spavaću kod žene.
Ona ljubičica, topla, opuštena. Legla na bok kao da me čeka.
Zadigoh onaj pokrivač i nabih se njoj uz toplo dupe. Obožavam to njeno izvajano dupe.
Pa prevacih ruku preko njenih bokova pa se pribih još bliže. Češkam je ja dignutim kurcom kad ona ništa. Ni makac! Provučem ruku do sisa i počnem maziti.
Stano, jel spavaš?
- Mhm
Ajde Stano malo da se volimo
- Pusti me da spavam...
Primaknem ti ja sada već drvenog lutka njenom dupetu pa krenem da ga češkam i tarem o nju. Ona ćuti.
Pa je počnem ljubiti po vratu i iza uha. Mazim po sisama.
Vidi joj se osmeh, voli kurva nežnost.
Pa tamo pa ovamo. Drž-nedaj!
Smaknem ti ja gaćice i taman ogolio mog apola 6 kad na pola puta do svemira okrenu se Stana.
- De ćeš?
Pa malo da se ugrejem Stano. (došla mi nekako ogromna sa onim iskolačenim očima)
- Grej ti mater svoju manijače napaljeni! Imaš li ti pameti da sam sebi kažeš kad je dosta?
Šta dosta jebem ti Prekadu i Varnavu, pa sad sam došao umoran iz noćne smene? Celu noć sam se naradio ko konj i sad kad dođem malo da se opustim ti me teraš!
- Je je naradio se kako ne! Teram te jer hoću da spavam a ne da me jašeš ko svaki dan. Jebo ti mater svoju ti ko konja da si kupio pa ne silaziš sa mene.
Volim te Stano moja lepa pa mi te nikad dosta.
- Voli se i domovina pa je ne vijaju ceo dan gde će je pre jebati.
Aj malo. Dođ ovamo, lagano ćemo. Ti znaš da sam nežan (namaknem taman junaka nad jamu)
- Prekini! Nećeš dobiti i tačka.
Ljubav moja?
- Nema ljubavi! Taman se odmorim kad odeš u noćnu. Nema i nema. Nemoj da ti dvaput govorim!
Ali srećo...
- Nema srećo! (zareža Stana) Ja sam svoje rekla a dvaput ti neću ponavljati. Spavaj manijače!
Idem da pišam. Mogu?
- Idi!
Grupa ljudi koji su se spletom okolnosti udružili radi ostvarivanja zajedničkog cilja.
Pošto u najvećem broju slučajeva biva da se oni ne poznaju međusobno, svaka pojava koja tangira bar dva člana iz te neke određene grupacije, najčešće bude propraćena iznenadnim i neočekivanim dešavanjim.
Sve je to posledica različitih profila ličnosti što smo mogli da vidimo u, jelte, Farmi ili VB-u jer su i ti "ljudi" tamo neka vrsta slučajnih partnera koja sto i kusur dana odoleva dobijanju kile desne šake koja se usudila da podigne kutlaču za pasulj. A opet svima je cij da Aleksandra Jeftanović ne šapne Amidžiću ko sledeći i zvanično ispušava u nastojanju "javiranja" svog sna.
Ružičasti rendžer: Zorica Brunclik
Crni rendžer: Džej Ramadanovski
Žuti rendžer: Suzana Jovanović-Popović
Crveni rendžer: Cune
Plavi rendžer: Rade Kosmajac
Zeleni rendžer: Darko LazićAlfa: Nakon što je na-ša prvo-bit-na, :kššššš: garnitura rendžera mist-eriozno nestala kod Vijet-nama u Boingu 777...
Zordon: Daj, ne tupi ga više, pređi na stvar!
Alfa: Elem, sada ste novi, :kššššš: rendžeri.
Zorica Brunclik: Mali, crveni, gde mi je Kemiš? Kako ću ja bez mog Kemiša?
Alfa: Ke-miš?
Zordon: Onaj debeli što rasteže ono sokoćalo. Znaš da je bilo ili on ili mali Lazić.
Darko Lazić: Slušaj, glavati! ili vadi neko sepra ili odo' u Brestač gde ni Pokedeks ne moš da me locira?!
Zordon: Tišina!
Rade Kosmajac: Čika Cune, jel mogu da zapevam onu moju "Možda smo i mi"?
Cune: Nemo da ješ govna, vidiš kako te gleda ovaj mali transformers!
Alfa: Nema pevanja, Rade. Vi nam tre-bate da sjebemo Ritu inače će svi da, :kššššš: poginemo u vodu! Zbog toga je bit... Alo, Džej, vraćaj to što si str-pao u džep!
Džej: Mamangava, mali, dece mi, Suzana me nagovorila, jebem li joj dete bogovo!
Suzana Jovanović-Popović: Džeki, kara te Adil, nemoj još i Popovića da nakačiš na vrat!
Zordon: Ućutite, krv vam jebem! Je l znate vi da smo u opasnosti? Morate da se udružite da bi spasili Zemlju. Nema zajebancije! U MOZAK SU VAM VEĆ USAĐENE INFORMACIJE KO STE I KAKVA VAM JE FUNKCIJA. MASTODONTU?
Džej: Recite.
Zordon: Vadi iz džepa taj sat da te ne bih lično iznabadao glavom. Ščuo?!...ITS MORPHIN TIMEEEE...
Suzana Jovanović-Popović: Zaaaaa Graaaaaand! Sabljozubi tigar!
Rita: Flinstere, najebi joj se milosne majke!
Darko Lazić: Ženu mog gazde niko ne sme da dira, breeee!
Rita: Skloni se debeli. Žena gotova da ti se porodi a ti našao da se jebeš po ovoj vukojebini. Goldare, na Cuneta! Počupaj mu bradicu!
Cune: Nećeš moći, sunce li ti tvoje. Tiranosauruuuuus!
Zorica Brunclik: A gde mi je Kemišence?
Rade Kosmajac: Moram ja da preuzmem!
Rita: Rade, ti li si?
Rade Kosmajac: Možda si očekivala Srećka Krečara, ali sam ipak ja! :pljas, pljas: Žilavi ste, sortu vam jebem. Džeki, ostavi te šibice, okupi sve Grandorendžere. Vreme je za fuziju!
Džej: Razumem! Grandorendžeri, DIFUUUUUUUUSIIOOON!Grandomegazord: Sad smo ujedinjeni, najebali ste. Cune, zapevaj a mi će te pratimo.
Rita: Ma, ništa nam ne mož...
Cune: Kafuuuu miii dragaaaa ispeciiiii...
Rita: ...neeeeeemoj više, predajemo seeeee!
