Leteći kombo koji se brzinski sastavlja posle ispuštanja gasovitih nusprodukta sistema za varenje deset puta jačih od Ciklona 5 koji prete da pomore floru i faunu u radijusu od pet kilometara. Jedini način koji će vam sačuvati dostojanstvo koliko toliko a time i obezbediti socijalni mir koji bi bio uznemiren od strane žitelja vašeg habitata u datom trenutku.
Krucijalno za ovaj potez je momentalno priznavanje genocida nad svežim vazduhom i odmah zatim se sprdati na sopstveni račun, ko zna možda ispadnete i zanimljivi pa ljudi zaborave da vonja kao korpa za prljave čarape lokalnog betonligaša u N'džameni, Čad.
- Oho-ho! Ljudi idem ja do WC-a da vidim da se nisam usr'o.
- Šta si prs'o sine? Što da se usereš?
- Saćeš da osetiš, skuvala kevana neki suljpa danas ne da je bio dobar, sidu leči. Odvalio sam jednog tihomira ima tuje da ti uvenu oko zgrade.
- Ništa se ne . . . pu pizda ti materina . . .
Izraz kojim se označava osoba čiji se hod ne može okarakterisati kao spor; ovde se radi o onima koji vuku noge kao da gaze po dubokom blatu, nezainteresovani za okolinu, izgubljeni. Na koje uvek čekamo. Koji su nam kao kamenčuga oko vrata ma gde krenuli. Koji nam jedu živce sporošću za koju nikad nismo sigurni da li je prirodna ili nameštena. Uz koje poželimo da odsečemo noge sami sebi da bi on morao da čeka nas.
- Evo ovde je pekmez, taaako, uzeću pekmez, maslinovo ulje je tamo na kraju gondole, ti Tihomire dodaj keks da ja natovarim ulje pa da... Tihomire, gde si? Kuku meni, vidi ga gde je, još kod bombona... pruži korak, bre, smrzla sam se ovi idioti drže klimu na 12, daj da pokupujemo stvari pa da bežimo na sunce da se grejemo, mrdni se, bre, idealan si za mimohod! Dodaj mi keks, brzo, nesrećo!
(Tihomir se hvata keksa i kao poraženi klovn glavinja sa keksom ka kolicima i smrznutoj ženi)
Šaljivo obraćanje majci, mada ona ponekad i ne shvati šalu, što može biti kobno tj. imati suprotan efekat. Ustvari vam je bio cilj da je naterate da PRESTANE da priča, ali može ne samo nastaviti nego i pojačati intenzitet...
M: Juče sam ovu sobu usisala i već danas u njoj samo što cigane ne nalazim, vidim kokice si prosuo, a i vidim mrve neke od hleba, jesam ti rekla da treba u kuhinji da se jede, valjda se možeš za toliko odvojiti od tih govana, isključi to malo neka se odmori, samo dok ti crkne, ja ti drugi kupovati neću, da mi je neko prič'o da ću 'vaku stoku da odgajim...
D: Mati, napusti prostoriju.
M: Ti ćeš da mi kažeš kad ću da napustim, šta ću da napustim, ja sam krepala došla s posla, ti samo tu sediš, dupe ne mrdaš, kako ti ne utrni, još ćeš tako neku bolest izazvati, baš je sinoć bila neka emisija o štetnosti interneta, ima da se zatruješ, vidiš da već ne znaš gde se nalaziš, samo znaš tu ko bilmez da buljiš u to i vid će ti oslabiti, doduše i ne treba ti, zadnji put si knjigu tako kad si jurio komarca po sobi da ga ubiješ, pogledaj šta rade tvoji vršnjaci, Tihomir svako jutro u 5 ustane da ode na pijac da prodaje paradaj'ze, a Slavka i Rade ostanu da SPAVAJU, a ne kod mene obratno, umesto neko da me odmeni, i srce me štreca, videćete svi samo dok jednog dana zaglavim u bolnici, zapamti šta sam ti rekla, zapamti ovaj dan i datum, zapiši negde...
Ortak koji se ne libi da priprdi (čitaj - zasmrdi nevidljivo ko lamela) u sred zajedničkog blejanja.
Kralj Nikola I crnogorski je volio da igra šah, i rado bi ugostio neke od viđenijih 'glavara' raspoloženih za partiju-dvije. Među njima bio je jedan od Ozrinića, Petar Vukov Mrvaljević - dobar ratnik upoznat u tajne šaha, i kako se da zaključiti iz ove priče, ljubitelj hrane koja nadima. Jedno veče zaigrali bijahu do kasno u noć nekolicina viđenijih bjelopavlićkih "državnika" vičnih toj viteškoj igri, među njima i mladi Ozrinić, koji je ranije tog dana izgleda uživao poveće količine hrane izazovne za njegov, inače slab, digestivni trakt (,ili je možda popustio pod pritiskom koji sa sobom nosi igranje šaha sa kraljem lično, kao što i lamela "popusti" kad previše drkamo kolica - nikada nećemo saznati pravi razlog, iako se mladi serdar na kraju pozvao na prvu verziju). Kako ne priliči u prisustvu kralja, pa čak ni Tihomir, a mladi junak bijaše u sred partije - razvio je taktiku koja se baš i nije pokazala adekvatnom u praksi. Vjerno današnjim transkripcijama starocrnogorskog slenga prenosim razgovor od te noći:
Kralj Nikola: Ćiprana na C3...
Serdar Petar: ... (stiska se)
Vojvoda Mašan: Tuci topom na H3, đaoli te pozobali ne slijepog!
Serdar Petar: Kralju moj, oprostite me na momenat... Gospodo.
(Kralj dopušta, mladi Petar odlazi na verandu da otčepi golubarnik)
Vojvoda Mašan: Što mu je, te u sred partije sa vladarom ustaje na bankinu?
Kralj Nikola: Neka Mašane, mladina je to... Možda ne zna što da odigra, pa kupuje vrijeme. Pametniji je no ti u svakome slučaju praseća g'avo, jer da je tebe poslušao pozoba bi tripotezni mat koji bih spuštio na tablu u stilu Zoroa dok bi ti zbrza "Vid murice u poturice Mujice!"
(dok se ostali misle da kupuje vrijeme za razvoj šahovske taktike, vratimo se našem junaku. (Mali ekskurs: opštepoznato je da su se tada u Kraljevini Crnoj Gori furale turske dimije, po posljednjoj modi otomanskoj.) Elem, danak neiskustvu mladog serdara sastojao se u tome što je odmah nakon puštanja goluba navraćao nazad na nastavak partije - a zahvaljujući vrećastom kroju dimija prdež bi i dalje bezizlazno tumarao oko njegovog međunožja sve dok ne bi ponovo zasjeo, kada se prelivao u talasima preko lijepog pojasa sa sjajnijem jataganom.)
Serdar Petar: Evo me o kralju, opraštaj. Top na H3, ko što reče vojvoda Mašan!
Svi u čudu. Kralj Nikola kao saigrač prvi osjeća bazd, te nabira nos, ali ne progovara ništa. Ostali takođe ponikoše smradno, ali misleći da je u pitanju kralj, kuliraju.
Kralj Nikola: Khrlj, Khrlj... Puffff... Aj ovoga konjanika, junačinu mećem da G6!
Serdar Petar: Izvinite me, kralju...!
Kralj Nikola (dobrano ozlovoljen neznanom topovskom paljbom smrada, ali dopušta kratki izostanak mladog junoše): Ajde, đaole neuki... U sto pašadina sa tvojom taktikom više.. nije sramota od kralja izgubit, a i moje odaje da nijesu za mišljenje podesne ne bismo mi ovdje noćas pirovali umom!
...
(Da skratim pripovijedanje u dramskoj formi -: Situacija se preslikava par puta, sve dok kralj Nikola dobrano ne popizdi zbog tika koji je mladi serdar razvio, a i dobranog smrada koji ih je zapahnuo, pa ne mrda da ga goniš!)
Serdar Petar: Izvinite, o kralju! Lovac na...
Popižđeli kralj Nikola: Što ovo vonja ovako opako jebem li mu oca... Ko se nakrpio pasulja a mješine jedne! Mora da si ti Gojko, sad si iz ambasade Srpske jesu li te napunili prebranca ka oni bolesni Ameri što pinjate ćuftaju za malu đečicu?! Kazuj, kurvo!
(Kreće žagor, svi se pravdaju da su davno ošjetili smrada paklenoga iskonskoga čmara vatrenoga, ali niko nije htio zbog časti drugoga da optužuje na svoju ruku)
Serdar Petar(u sred rastuće galame): Ja sam! Jebem ti pršutu Mime Karadžića... nadula me ka đavo, pokvareno meso sto posto! Bio sam jutros do Budve da obiđem moju džimijevku, pa ga sretoh...
Kralj Nikola: MIR! (muk) Sinak, lažeš da si tolki Erik Lamela ispao! Što nisi reko odma no nas jebeš po ganglijama, i to na finjaka!... Ođe prdi tamo smrdi!!! Kapiraš filozofiju! Eno ti u uglu mitropolitova tuta iz Rusije, poseri se pa dolaz da završavamo ovo više!
...*Istinita priča
