-Jesi čuo da u Trećem Oku piše da nam preti invazija ludih mrava?
-Ma zabole me tukidid.

JJ: Bili, pazi ko je upravo ušetao u salon.
BT: Oho, pazi pazi... Šerifovićka.
BK: E Bili, to što se preziva Šerifović, nema veze sa šerifom, a i pitanje je da li je žensko uopšte.
BT: Ni Šerif Konjević nije praviš šerif, pa sam mu oplemenio gospođu. Pazi sad!
( odlazi sigurnim korakom do šanka )
BT: Gospođice, da vam predstavim sebe i svoje namjere, Bili Tukidid, vama na usluzi...

-Ona meni kao:„Drugačija sam. Nekako sam metafizički nomad. Stalno preispitujem svoje postulate. Valjda, zato što sam ostala bez o..." Još silne filozofije. I istorije o bivšima. Od ravne ploče do Ravne gore. Mislio sam da su mi sve monade isparile.
-I filozofi. Jel bilo malo akcije na forumu u spavaćoj?
-Morali smo popiti dosta. Iz svakog stana gde je Diogen bio podstanar. Bio je Tukidid. Ne brini.
-TO bre! Nego kad ćemo mi završiti ovaj filozofski opšti smer?

(Kupanje u Morači. Leto. Magistrala iznad tutnji, malo malo pa neki autobus padne u reku. Sunce. Kiza i Lemi u gostima kod Lemijevog pašenoga u vikendici. Sišli do reke da se okupaju. Nemaju gaće, jer nisu planirali kupanje, jer su krenuli u Bioče da plate nadgrobni spomenik Lemijeve baba tetke i da preuzmu kamen pa im kod Kolašina pukla guma i jedva se na rezervnom točku u ladi 1500 dokotrljali do pašenoga.)
- Sine, šta ti je to među nogama, neki zipovani čvarak?
- Jebote, ladna voda ko smrt. Ima tukidid da se anzipuje sutra kad uplovimo u Igalo, ne boj se...

U potpisu: Tooky did.

- Ćao, ja sam Bleksi... a ko si ti?
- Marina.
- Hm... Marina, pa kako te celo veče nisam video?! Kakva kosa, a tek oči što imaš... gde si se to zavukla, istina žurka je kolaps i gajba je malo memljiva i ljudi su musavi... hm, vidi vidi...
- Pa tu sam bila... ne umeš ti da gledaš.
- Pa mislim nemoguće...
(Preko ramena proviruje Duksi)
- Marina, ja sam Duksi... ja te celo veče gledam...
- Stvarno? (trep trep) ... ja sam mislila da...
- Jeste, Marina, i stalno sam mislio...
- (Bleksi šapatom): Šta kenjaš, bio si celo vreme sa mnom, nadvlačio si se za votku sa Canetom...
- Ne, Marina, ja sam te video, i baš kažem sebi: Kakva kosa... jel sama peglaš kosu fenom ili ideš kod frizera?
- Pa kod frizera, znaš, onom okruglom četkom mi izvlači, ne bih ja to mogla sama, kosa mi je, znaš, gusta, baš je gusta...
- Gusta, kažeš... Bleksi, idemo Marina i ja malo da prošetamo iz ove kiseline...jel tako, Marina, šeta ti se po svežem vazduhu?
- O, da, baš bi' malo prohodala, bole me čukljevi već od ovog stajanja...
- Eh, pa dobro, nisi baš morala čukljeve da mi spominješ... Bleksi, kontroliši Caneta, znaš da postoji opasnost da oslepi kad nagazi po votki. I ne daj mu mnogo limuna da trpa, udariće ga kiselina...
- Mr'š!

- Maco, čujem da si bila sinoć na Žaretu i Gociju u Domu Kulture, kako je bilo?
- Pa, nisam toliko bila na njima, koliko su oni bili na meni hihihi...
- Opa, kako to?
- Fino, posle koncerta odem ja u bekstejdž, malo pivo, malo jagnjetina, sledeća scena pušim Gociju dok me Žare nabada od pozadi...
- Ju, sram te bilo! Nego, kakav je Žaretu, ja sam čula priče...
- Pazi, kad ga je izvadio, umalo se nisam onesvijestila... Šta kurac, to je kurčina! Epikur, ostroga mi!
- Jaooo, sledeći put idemo zajedno, to ne smijem da propustim!

-Ti kres'o Micu Radodajku?! 'Ajde klinac, žibe tamo. Još ti tukikid viri iz gaća, a kurčiš mi se tu! Još ti pasulja treba da jedeš, ko još jebe sa kusavim kurcem, ej?!
:u sebi: Ne mogu ni ja da je privedem, nema kod nje vajde bez palamurde od 10 cola.

You've got one new message.

" Krešimire, stoko jedna! Nema ni mesec dana kako smo raskinuli, a ti ni da me pozoveš da mi čestitaš rođendan. Bezdušniče! Drvo jedno! I rekla sam ti da ćeš ti da platiš onaj luster koji sam slučajno razbila, kada sam te gađala saksijom, jer se to ne bi ni desilo da me nisi prevario. Kretenčino jedna!"

Reply:

" Važi, bejbe, nije frkić. Odbij mi od plate. Cmok!"

-Si karo?
-Ma jesam...
-Što to "Ma jesam"? Nisi švajsovo Evu Ras, nego 93-e, pičić ko medić.
-Ma sve to stoji tebra, ako me razumeš he, he. Nego tebra kad ga uzjaše pa kad poče da ga levati. Ni ja nisam bio onako grub sa njim. Imo sam osećaj kao da je stavila kaubojski šešir kolko je vriskala i đipala ko na jebenom rodeu...

- E, čuo sam da si raskinula s dečkom! Šta se desilo?
- Ma, nismo jedno za drugo. On sluša Doorse, ja više volim Pink floyd, on voli plavu, a ja žutu boju, on preferira ražnjiće, a ja...
- Heeej, pa što lepo ne kažeš da ima mliću od 12 santima.

- Mislim da bi našu vezu trebalo da podignemo na viši nivo.
- Slažem se sa tobom... Anja.
- Idemo do mene, prazna mi gajba.
- Hmm, može.
- Samo da ti kažem unapred, ne nadaj se seksu uzalud, ostaću časna dok ne napunim osamnaest.
- Dobro, ali...
- Ali može u guzu, kikiki. Kako ono reče da se zoveš?

- Večeras idem na žurku da se napijem, da nađem nekog paladina pa kud puklo da puklo, bilo na kauču, veš mašini, ili smederevcu, mrak mora da se skine.

- Dobro jutro dragi. Hoćeš sendvič, kafu, bilo šta?
- Pa ovaj, može, što da ne. Nego dušo što si mi nešto lepo nasmejana jutros. Mislim svako jutro si mi lepa, ali ovo jutro nešto posebno. Pa još kafa, sendvič, odmah čim sam oči otvorio.
- Ma lepo sam spavala noćas.
- Znači mora da nisam pričao u snu noćas pa si srećna, a čudi me da nisam jer spavao sam baš čvrsto.
- Da znaš da jesi. Napraviću ti i palačinke.

- Ček, ustani, ne mogu.
- Šta je bilo sad?
- Neće.
- Šta neće?
- Neće, upao mi je mali u depresiju, ne znam kako da mu pomognem..
- Molim?
- Izvini, nije problem u tebi, u meni je. Vidiš ekstra si ti riba, ali nije to to. Ajd idi sad da mogu da gledam tekmu.