Informacija iz treće ruke. Priča koju je neko prosuo a narod nekritički obrađivao i širio.
- Ne, ne, on je još devedeset druge u jedno selo reko da je za nezavisnu.
- I ti ga čuo.
- Ne ja vala, pričo mi je Milun, on ne bi lago.
- Okle se tu Milun nađe.
- Nije on, nego ima pašenoga od strica, a njegov šura je oženjen iz toga sele, i veli da je đever od žene mu bio tada. Ili svak...
- Ma to je pričina priča, jadan.
- Nije , nije, sigurno je tako bilo. Možda.
Licemer nad licemerima.
Osoba koja se pravi da je fina i slatka a ustvari je iskonsko zlo.
Nastupa sa tunjavim glasićem i lažnim osmehom dok potajno radi na tome da vas sjebe.
- Eno je ona rospija Nataša.
- Što tako kažeš? Ona je baš slatka i fina.
- Slatka je k'o šećerna bolest.
- Ma daj, šta ti je ?! Ona je uvek tako nežna i ljubazna prema svima.
- To ti je pica sa dva lica. Meko priča, tvrdo uteruje. Videćeš već ...
Supstanca čijim unošenjem u organizam vojnik gubi strah od smrti zato što je konzumiranjem te hrane već osjetio pakao na zemlji i ništa više nije u stanju da ga uplaši.
Prazna priča koja ne vodi ničemu, obično se vodi sa djevojkama pri upoznavanju, ili kod onih stidljivijih konstantno sa svim djevojkama pogotovo onim koje mu se svidjaju ! Jednostavno ne može nikako da se pređe sa tog nivoa, na nivo koji bi vodio ka spavanju !
- I kako se zoveš ?
- Koje si godište ?
- Koji si fax ?Tu obično djevojka kaže da mora da ide i limunada priča se završava .
''Velikodušna'' ponuda nadređenog upućena mladoj vojničini kao znak ''zahvalnosti'' za dobro odrađen posao. Bilo da je detaljno očišćen park od napadalog lišća ili snega (Sizifove muke u kombinaciji sa Tantalovim, jer oba ta govneta konstantno padaju i na najmanjem povetarcu kljucajući vam jetru dok čistite), ili ste bili najbolji na najnebulaznijem poligonu kog možete da zamislite, ili ste pak imali oko tetrebovo na noćnom gađanju svetlećim mecima (što je inače najkulja stvar u vojsci, naravno, posle bacanja bombe!).
- Vojniče Vučkoviću! Odlično si (dobrovoljno, hehe...) očistio koroziju na onim ruskim posleratnim haubicama!
- Hvala gospodine!
- Dobre sam volje danas! E da ne pričate po celoj kasarni kako je onaj Mirča bezdušni pijanac i da voli da podjebava vojnike, moš da biraš - oćeš čin razvodnika (goli kurac na biciklu sa obavezom više) ili nagradno odsustvo od pet dana (dgra, pičke, alkohol, buksne!)?
- (Džisas Krajst, ser, aj dont nou) NAGRADNO, GOSPODINE!!!! (Da vam spelujem?)
Neprijatelj koga se srpski vojnik boji više nego NATO avijacije, šiptarske zasede, nemačkog blickriga, bugarskog noža u leđa, ustaške kame i napada fanatičnih mudžahedina zajedno!
Mi smo hrabar i ponosan narod… Ali marmelada za doručak… Molim vas, to je već previše!
Građena k'o "Dajc".
Isto toliko kilograma teška.
A zapravo laka, da lakša ne može biti.
Džomba: "'Ajmo reptili, po 50 kinti na gomilu. Vodim vas danas kod Cice pušačice, daje popust na grupne posete."
Gušteri: "Jeeeeeeeee!"
Ućebovana drukara.
Što je pokrivač duži a vojnik masniji, šutirati još najmanje 15 minuta uz neprekidno pljuvanje.
Kulinarske veštine vojničkih kuvara su neretko predmet razgovora bivših vojnika. Najčešće se za pojam vojničke kuhinje vezuje pasulj. Dobar glas vojničkog pasulja pronose uglavnom oni koji su imali prilike da ga probaju, dok slušaoci dobrog glasa obično odmahuju glavom ne verujući u priču o neprevaziđenom ukusu (i po nekima, neprolaznom mirisu). No, iako jeste sastavni deo vojničke trpeze, gust vojnički pasulj je prilično retka pojava u vojsci za koju se može reći da je ravnopravno zastupljena sa još nekim karakterističnim jelima zanimljivih naziva.
Po mnogima, najneomiljeniji doručak je dečija radost. Dečija radost je obično kutijica (ili dve) marmelade ili meda. Ponekad se servira uz komad maslaca. Naravno, `lebac je nezaobilazan (retko se provuče poneka kriška buđavog `leba tj. buđava kriška `leba, ruku na srce uglavnom u većim kasarnama gde se služe velike količine hrane). Uz dečiju radost obično ide i šolja mleka.
Sapun je komad tvrdog sira, neke vrste kačkavalja. Dimenzija je otprilike kao dve kutije šibica složene jedna na drugu. Služi se najčešće uz kuvano jaje ili kurtonku. Kurtonka je kobaja u kurtonu (veličina i oblik korespondira najčešćoj asocijaciji pri spomenu neformalnog imena ove kobasice). Uz sapun sa jajima ili sapun sa kurtonkom ili kurtonku sa jajima obično ide čaj. Doručak sastavljen od kurtonke s jajima ima posebno ime.
Užina se u vojsci zove marenda. Tu su sokići (na slamčicu), kremići, džemići, keksići ili neko voće (jabuka, kruška i sl.).
Od jela za ručak se izdvaja drnč. Najverovatnije je slučajnost to što se ulje za čišćenje oružja (i oruđa) zove istim imenom, mada ima i onih koji tvrde da je nit koja ih povezuje ukus. Ova tvrdnja je na klimavim nogama jer drnč nije jelo definisanog sastava, pa samim tim ni ukusa. Navodno se dobija mešanjem ostataka raznih jela tokom sedmice, sa dodatkom vode u cilju dobijanja željene žitkosti. U prilog tome ide i činjenica da se često služi krajem sedmice ili tokom vikenda. Da ne bi bilo zabune, nije reč o pomijama, već o mešavini neraspodeljenih ostataka hrane (a ne o hrani koja ostaje nakon jela, pre ili pri pranju sudova).
Kurtonka i dečija radost s vremena na vreme obraduju ljudstvo na odsluženju vojnog roka i tokom večernjeg obroka. Međutim, jelo koje je svojevrsni identifikator večere je svakako cigla. To je neka vrsta proje (ali nije proja) nepoznatog sastava čija boja varira od prljavo narandžaste do svetlo smeđe u zavisnosti od stepena zapečenosti. Komad je obično poveći, debljine dva prsta i dimenzija osnove oko 10h15 cantimetara. Servira se uz čašu jogurta.
Tokom periodičnog GSP-a (Generalnog Spremanja Prostorija) kuhinjskog prostora, jela se ne spremaju, nego se vojnicima deli SDO (Suvi Dnevni Obrok) u kome se nalaze konzerve topljenog sira, mesnog nareska, rizi-bizi (pirinač sa mesom) ili pasulj u konzervi i komad hleba.
Ovi opisi načina spremanja vojničkih jela su spekulativne prirode jer je veći deo napisanog zasnovan na glasinama te se samim tim civilnim licima ne preporučuje njihovo isprobavanje.
Trebalo bi napomenuti da je svaki vojnički obrok pažljivo pripremljen sa proračunatim količinama hranljivih sastojaka, odgovarajuće kalorične i nutritivne vrednosti prema strogo propisanim pravilima i u skladu sa preporukama zdravstvenih radnika i nutricionista. U vojsci se alavi obično poprave, a oni koji izbegavaju pojedina jela se neretko osuše. No, iako ima onih koji tvrde da su gladovali, u vojsci niko ne umire od gladi. Moguće je da je skorašnjim reformama i osavremenjavanjem Vojske Srbije došlo do promena i u ovoj oblasti te bi ovaj tekst trebalo prihvatiti sa izvesnim rezervama jer se odnosi na period pre modernizacije.
- Jesi vid`o Kimija? Doš`o na vikend iz askare.
- Osušio se...
- Skoro ništa ne jede. Hrani se parizerom i nekim konzervama.
- Što?
- Istripov`o se. Kaže sipaju im brom u has.
- Šta sipaju?
- Brom.
- Ma jeeeeeste. Uranijum.
- Ne, stvarno. Sipaju im brom...
- Što?
- Da im se ne diže tuki.
- Ložiš me...
Kada po prelepom danu izađeš u Knez Mihailovu sa drugarom koji služi pravu vojsku i koji dva meseca nije imao slobodan vikend onda ćeš shvatiti o čemu pričam. Napominjem da je dečko inače veoma pristojan, fakultetski obrazovan, što priči daje dodatnu težinu.
- Vidi ovu...kako je sklešna
- Ovu bih pocepao k'o svinja masan džak
- U brate ovu ne bih ni bacačem plamena...
- Šta se radi po faksu, šta ima novo....aham...aham...e, vidi ovu kako vrcka...šta sam te ono pitao?i tako dalje i tako bliže
Kada sest meseci, svakodnevno, dobijas RITAM sok, mesavina visnja jabuka.
(Visnje polako pocinju da ti rastu i iz usiju).
A onda te poseti rodbina i donese 1l istog soka.
Pronađoh ovo pismo, pod nazivom Trinaesta priča. Naziv mi nije sasvim jasan, mada imam neke indicije. Ne znam tačno ko ga je poslao, nisam siguran ni odakle. Ne znam koliko je istinito, ali osećam potrebu, a i dužnost da ga podelim sa vama. Nalazim se u nedoumici, s toga predviđam pitanja kao što su ova: Po čemu je ova priča važna? Kome i zbog čega može biti korisna? Zašto ja, čitalac, treba da potrošim vreme na ovu priču? Poslednje pitanje je najsudbonosnije i na njega mogu odgovoriti samo: ‘’Možda ćete to uvideti sami.’’ Ali ako pročitaju i ne uvide da je ova Ispovest značajna? Govorim to, jer , nažalost, to slutim.
TRINAESTA PRIČA
‘’Prvo boje. Onda ljudi. Tako obično vidimo stvari. Ili kako uglavnom ja pokušavam.’’ Hah, divna misao, zaista, i duboka. Ali kome da je kažem? Svi negde žure. Evo male činjenice – umrećete. Svi. Bez izuzetka. I ova ljupka cvećarka, što se smeši svaki dan kao da joj je neko stavio kalup u usta pa ne može da ih spoji. Kako neko može da se smeši svaki dan? I ovaj dečačić. I ovaj student. Tako je zaokupljen svojim ispitima i mislima o budućnosti. A ova umišljena devojčica, nje mi je najviše žao. Pogledaj samo kako hoda na prstima i uzdignute glave. Previše je digla glavu, proći će svet kraj nje, a neće ga pošteno ni videti. Zaista, čemu taj stav? Ah, mladost, nekada sam i ja bio baš ovakav. Bezrazložna uobraženost i naivna umišljenost najlepše su osobine ovih zelenih ljudi. Ova žena je suviše mlada, i lepa, da bi mislila na anđele što beleže naša dela. Za nju postoji samo ovaj svet. Svi ti ljudi, oni misle da žive, zapravo preživljavaju smrt. Svaki dan, po nekoliko puta, prežive smrt.
Ne bih da budem parti-brejker, i baš zato ne volim da se mešam. Eno, ona baka je baš juče trebala da se oklizne niz stepenice. Tako mi je bar javljeno. Ali se vratila u stan po novčanik, a stepenice su se osušile u međuvremenu. Ne volim kad me zovu bez razloga. Nekad mi bude žao što ljudi ne znaju istinu o meni, i nikad neće saznati. Jer sam potpisao glupi ugovor, tačnije ‘’zavet’’ na večno ćutanje. A ovde su puno strožije kazne za kršenje ugovora. Tešim se, možda je i bolje da ne znaju, tako je pravednije. Niti volim svoj posao. Ali nisam imao izbora, a i kažu da sam stvoren za ovo. Zato što volim crno, ćelav sam i izgledam malo zastrašujuće, ne mislim da sam ružan, nego ono, mračan. Valjda me baš tako i zamišljate.
I da, verovatno ste pretpostavili iz teksta, ja sam muško. Kod nekoga je u muškom rodu, kod nekoga u ženskom, ali da znate. Mada je bilo blizu da jedna devojka dobije ovo mesto, prije 3000 godina kad je raspisan konkurs, ali ja sam, doduše preko veze, dobio taj posao. Nisam na to ponosan. Ona je prebačena na ‘’Odel za seciranje duha’’, tako da sam ipak dobro prošao. To je baš odvratno, svakakvih da izvinete ''govana'' se tu nađe, nije baš higijenski. Moje je samo da pošaljem ono što zateknem na licu mesta u Tužilaštvo na veštačenje, onda oni dižu optužnicu ako uvide da ima potrebe, a ako nema odmah ide Sudiji na procenu i on odlučuje šta dalje. Mada, nije ni ovde sve tako organizovano, ima i tu puno propusta kao i svagde. Ne smem previše otkrivati o tim stvarima, to je ipak velika tajna… Za vas. Nekad mi je tužno slušati vaše priče i nadanja, a nekad i smešno.
Ja najiskrenije pokušavam da budem vedar oko cele te stvari, iako je većini ljudi teško da mi poveruje. Molim vas, verujte mi, ja umem da budem veseo. Mogu da budem i mio. Prijatan. Predusretljiv. A to je samo dio. Samo me nemojte moliti da budem dobar. Dobrota nema ništa sa mnom. Mogu da se predstavim kako dolikuje, ali to nije neophodno. Vi ćete me upoznati uskoro, ili ne toliko brzo, to zavisi od mnogo činilaca. Dovoljno je reći da ću u nekom trenutku stajati iznad vas, najljubaznije što mogu. Vaša duša će biti u mojim rukama. Boje će biti na mom ramenu. Ja ću vas nežno odneti. Stvarno mi je teško da ostanem normalan, spas nalazim u odvraćanju pažnje, to mi pomaže da se nosim sa svim, s obzirom koliko dugo radim ovaj posao. Problem je u tome ko će me smeniti? Ne mora se naglašavati da ja provodim odmore u etapama. U bojama.
Nalgledao sam se mnogo priča, zaista ne bi verovali na koje načine ljudi umiru. Kakvih sam se duša nagledao. Imaju po 90. godina, a budu lagane, kao dečije. Takve najviše volim. I borim se za njih. Sada nemam toliko posla, prošao je ovaj rat, ''Drugi svetski rat'' kako ga vi zovete. E mogu vam reći, u zadnjih 3000 godina, nikad više posla nisam imao. Obično mi ne pada teško. Ali tada, šta sam video...Čak se i ja stresem, o tome ni ja ne volim da pričam. Kada je rat završen i Hitler je predan u moje ruke. To bi izdovio kao najlepši trenutak u životu (hah, smrt priča o životu, ironije li), ako vi uopšte možete zamisliti nešto lepo u meni. Da, video sam mnoge velike stvari na ovom svetu. Prisustvovao velikim tragedijama, i radio za najveće zločince. Sada ćete me osuđivati, ali to je zato što ste me previše ozbiljno shvatili. Kao što sam rekao - dobrota nema ništa sa mnom.
Ali su tu i drugi trenuci. Postoji mnoštvo priča (šačica) kojima dozvoljavam da me ometu u poslu, kao što to rade boje. (Razmislite koje će boje biti nebo kada dođem po vas) Skupljam ih na najnesrećnijim, najneočekivanijim mestima na svetu, i trudim se da ih zapamtim dok radim. Sa nekim sam se susretao i po više puta. Takve imam običaj da pratim posle. To obično budu izuzetne sudbine, divne životne priče, poučne, kakve vi volite slušati. New York, 3 minuta, Avenija 27, gušenje, asmatičar -24 godine. Međutim, u ovih 3000 godina, izdojila se jedna posebna, najupečatljivija. Upravo sam primio poziv, ispričaću vam je drugom prilikom. Pomalo se osećam kao taksista, kada mi ovako jave. Kao da treba da vozim nekoga kući a ne vadim mu dušu. No dobro, posao ko posao. I još jednom ponavljam, nemojte me shvatati previše ozbiljno. Palim sad. Pozdrav i do Viđenja.
Priča jedne kurve koja se satire od kurca.
Kad u fimu negativac uperi oruzje u junaka koji je nenaoruzan i u bezizglednoj situaciji,pa umesto da ga odmah ubije pocne da prica kao Seherezada o tome kako je on kul zlocesti dasa,a junak neopevana budala.Dok on prica kao navijen junak ce pronaci nacin da se izvuce tako sto ce izvesti neki cudotvorni udarac ili ce dohvatiti neku letvu pa ga mlatnuti po glavi ili ce se pojaviti treca osoba koja ce ubiti zlocestog dasu i zacepiti mu konacno usta.
Pusti pricu,uhvati okidac jer letva je uvek u blizini.
Jedna rečenica je samo meni zaigrala u moru informacija.
Od te rečenice-iskrice je nastala moja želja.
Od momenta kada sam glasno izgovorila, to je postao moj cilj.
Moja priča je nastala kada sam se posvetila svom cilju.
Trećinu ljudi ostavila je potpuno ravnodušnim; trećina me smatrala blesavom; odobravanje sam dobila od poslednje trećine.
Podršku od malog broja ljudi koju su razumeli moju priču.
Moja priča je ostvarena za mesec dana.
Ostala je zauvek u meni i strpljivo čeka svoju reprizu.
Lik koji je umislio da je duhovit zbog toga što je čuo par viceva a od toga nekoliko njih i zapamtio pa ih sad prepričava kad god stigne. Karakteristike su mu još i izuzetno glupi vicevi, to što se smeje na početku, sredini, pretposlednjoj rečenici i kraju vica koji upravo on priča i naravno njegov smeh nadjačava smeh ostalih prisutnih osoba a neretko je to posledica toga što se niko drugi i ne smeje.
Lik koji ne zna da priča viceve:... i onda Mujo kaže njemu, hahahahaha, kaže mu... hahahaha pa to uopšte nisu moje naočare HAHAHAHA (gromoglasan smeh).
Prisutni mučenici: (muk)
čovek koji priča dobrih 10 minuta, a ne kaže ništa što nisi znao i na početku razgovora.
Voditelj: Ko je kriv za nasilje nad dečakom? Osumnjičeni A ili osumnjičeni B?
Tadić: Kašlj kašlj (smuti nešto sebi u bradu)
Voditelj: Molim?
Tadić: Svaki put kada se javi nasilje država mora reagovati preko nadležnih institucija.....
Parafraza stare poslovice: Što pijan priča, trijezan misli.
Priča k'o navijen. Na šta se gasi? Stani već jednom!
Nekon bezbroj neuspešnih pokušaja, na snagu stupa gore pomenuta rečenica koja daje do znanja da je napokon krenulo ka boljem. 'Fala kurcu odradi ga kako valja, fazon. Najčešće se priča maloumnim gilipterima kojima je mozak otišao na ispašu, i sve rade mehanički.
: Milovane! Pa kol'ko puta treba da ti pričam da ne kucaš jekser u stranu? Jebem te u taj vakuum u glavi! Kad te budem akn'o šesnaesticom, sve zvezde ima da vidiš. Ostaćeš ti bez posla jebeš mi sve, vole jedan neotesani!
- Izvin'te gazda. Saću da probam još jedared, bemusunac, k'o da mi svo vreme duvate u jekser.: nakon par pokušaja:
- Gazda! Evo ga! Prav k'o strela, sunce ga jebalo!
: E to je već druga priča. Sad još par puta tako i imaš pivo!
