posto smo po svemu specificni za ocekivati je da imamo i svoj SI..
evo nekih, od najmanjih ka najvecim...
merna jedinica
za glupost:
izgubio bi 2 nacrtane ovce kolko je glup
oivicen ko terasa
ogranicen ko chanche za likovnoza snagu
jak ko bizon
jak ko chak noris / 2
jak ko zvezda 1991za bogatstvo
pun ko brod ( nikad mi nece biti jasno zasto )
abramovic mu kuvar
ko miskovicza brzinu
brz ko vitez koja
brzi od vitez koje
metlaza vukojebinu
vukojebina
od pichkovca jos 2 km
vuk domacana zivotinja, lisica cita struju, a koza pase pod rucnuza smornost
SMORAN KO OVA DEFINICIJA ( koriste samo manje jedinice od ove)
mini DEFINICIJA
micro DEFINICIJA
Epitet koji lepimo osobama koje su sklone pokušaju da preko noći postanu neka druga osoba. Razlog ove transformacije je nepoznat. Nagađa se da tim gestom pokušavaju da izbace iz sebe jedan deo svoje ružne prošlosti, prave neko svoje novo ja ali je to sve kratkog veka. Obično se odaju čim progovore ili nekim drugim kretenizmom jer čovek može da izađe iz sela, al selo iz čoveka nikad.
- Ej mačko, ideš sa mnom večeras?
- Pa znaš me, verovatno hoću samo kaži gde?
- Cana pravi osamnesti u Hajatu?
- U Hajatu? Joj Bože, videla se vila u čim nije bila...
- Pa sad ne znam da l' će da bude ko vila ili neće al mislim da će neku belu haljinu da obu...
- Ma ko te pita šta će da obuče, kažem ti da je do juče nosil gumene opanke dok nije došla iz one Vukojebine pa su od njih toliko počele da je bole noge da je naprasno počela da ih širi svako veče ako me razumeš...
Prava nocna mora, nekada pozelite da ste krenuli pesice nego sto ste seli u vozove "Jugoslovenske zeleznice"
Krenem vozom iz Prijepolja u Beograd ujutro u 04:00. Nakon nekih pola sata voznje i predjenih 5 kilometara lokomotiva se kvari. Zamisljam ma nema veze brzo ce popraviti ja i onako imam tek u 1 zakazano na kontrolu. I Tako prolaze sati, i tek negde oko 7:30 eto stize "nova" crvena lokomotiva i menja raspalog "rusa". I uz boziju pomoc krecemo ponovo zaslepljujucom brzinom od 35 km/h. Putem pored pruge prolecu jugici ostavljajuci prasinu za sobom. I tako se voz klacka i staje na svakih sto metara kraj nekih vukojebina pod imemom Kremna, Goles, Razana, Popucke, Divci itd. u nadi konduktera da ce uci neka budala i dati im po sto dinara za paklenu voznju do Beograda. I tako sunce pruza zrake kroz rupe na vagonu i budi me i pogled mi prvo skrece ka satu gde vidim da je 12 sati, a potom na okolinu gde vidim da smo tek kod Valjeva. I tako nasa munjevita zeleznica Srbije radi. Naravno na kontrolu sam zakasnio tako da sam se odmah vratio nazad prozivljavajuci isti pakao dva puta u toku jednog dana. Na putovalje dugo 300 km krenes u 04:00 a dodjes tek u 13:30. A kad ih pitate nekog od nadleznih zasto je to tako svi kazu nema se para za kupovinu novih pragova da bi voz isao brze. Ali su zato imali da daju 30 000 evra jebenom Zeljku Joksimovicu da im peva za jebenu godisnjicu, kao da imaju nesto da slave. A za taj novac moglo se kupiti dovoljno pragova da se promene svi osteceni od Zlatibora do Bara.
Odgovor tvojih saigrača kada šutneš loptu iz sve snage, a promašiš, a dešava se i da protivnički igrači to tebi kažu kada iz petnih žila šutneš i pogodiš gol.
-Dobaci! Dobaci!
-Neću, imam priliku za šut!
Lopta preletela sve vukojebine ovoga sveta, i zaglavi se negde u Pičkovcima...
-Jesi li mogao jače?
-Ja hteo da probušim mrežu...
-Ja ti kažem dobaci, ti, pošto si je džornuo, sad je i donesi.
_______________________________________________________________________
Trener: Maričiću, šutni!
Ovaj šutnu, pogodi golmana u sred face, odbije se lopta od stative, probuši mrežu i preskoči ogradu igrališta...
Imadve Levenoge: Could you kick it stronger?
Trener: To Maričiću, još jednom si dokazao da nisi za beton ligu!
Omanji neovlašćeni, i ne tako ugledni, auto servis u kom usled nedostatka alata i opreme do izražaja dolazi kreativnost zaposlenih.
Nasumice vukojebina u Šumadiji sa oko 300 stanovnika raštrkanih na deset brda sa jednom prodavnicom i auto servisom.
Ponedeljak
Mile: Evo ti moja limuzina, do subote si rekao da je gotovo, dolazim tada, nemoj da nije gotovo.
Živorad: Bez brige, sve smo se razumeli.Subota
Mile: Evo mene a gde su mi kola?
Živorad: Evo tu iza.
Mile: Pa šta je ovo, ko macolom da si sve radio, gde su mi žabice na ovim plastikama, kakve su ovo paljene žice i kanapi za baliranje, i što si mi navario centralni na homokinetički?!
Živorad: Jebi ga Mile, gde nema alata ima kreativnosti.
On je operisan od bilo kakvog vida automatizacije. Sve voli da radi ručno (manuelno), uprskos tome što tako crnči k'o Alija Sirotanović. Umjesto da lagano pritisne dugme koje će pokrenuti proces automatskog upravljanja ili da bar malo razmisli o onome što radi ne bi li olakšao sebi rabotu, on radije voli da zapne k'o sivonja, sturi se dok uradi neki posao, a onda kasnije kad dobije bruh može samo da se žali upravi vodovoda.
- Nemoj me jebat! Ma je li moguće?!
- Nije valjda da se opet pokvario?
- Izgleda da jeste. PU, majku mu! I gdje sad da ja nađem mehaničara u ovoj vukojebini?
- A i ti se dig'o k'o na kurac da s ovom vijarom idemo na more. Daj da zovemo šlep službu, imam negdje broj.
- Šta je s glavom? Da na to pare trošim? Aj da guramo!
- Da guramo? Čovječe, vidiš li ti da smo udaljeni od civilizacije k'o Bosna od Evropske unije? Samo mi još treba da crknem u ovoj divljini. Čekaj da zovem šlep službu.
- Ja ću da guram, a ti čekaj Boga svog ako hoćeš!
- Koji si manuelac, e!
Parola kojom se vode državni službenici i poslovni moćnici.
Kada je sve med i mlijeko:
- Poštovane kolege, mislim da je od strateške važnosti da ovu dionicu puta odradimo kako treba. Pošto je nas troje u glavnim rolama, a uzimajući u obzir da je planirana debljina sloja puta 7 centimetara, mislim da je optimalno da mi uzmemo svako sebi po 1 centimetar od toga. Taman će biti 4 centimetra puta, seljaci zadovoljni, mi zadovoljni i ljepota.
- Pošteno!
...............................................................................................
Kada zapne:- Šta veliš, seljaci digli bunu?
- Jeste, evo upravo sam pobjegao od dva vilagoša i tri srpa. Šefe, glava nam je na panju! Ko nas natjera da sami dolazimo u ovu vukojebinu...
- Hmmm... Pa dobro, kada je već tako, a najbliža civilizacija poslije ove je nekih 5 dana hoda, mislim da moramo popustiti. Ništa, kidaj nalijevo!
Način razmišljanja kojim sebi stvorimo hiljadu prošlosti a ni jednu budućnost. Jer kako kažu naši stari bespotrebno osvrtanje u prošlost može samo da nas sputa ništa dobro nam neće doneti.
- Brate znao sam da me sa tribina gledaju ovi iz Intera i kurac, počele noge da mi se tresu tako da sam jebeni penal šutnuo gore od Ramosa. Kad kažem gore mislim u pravom smislu te reči, i jebene tribine sam prebacio...
- Ne cimaj se matori jebeš ga, jes da si mogao da igraš i ti protiv Partizana al glavu gore i pogled napred život ide dalje drumovi te vode...
- Jel to ona od Gorana Vukošić?
- Ma nosi se bre kretenu ja ti pomažem ti se debilišeš. Možda i bolje što nisi u Italiju otišao jebeš mi mater tamo bi te ubili zbog tvoje intaligencije... Penzionisaćeš se ti u toj vukojebini!
Usta nakon varenja kvalitetne vutre.
- Priznaj da smo zalutali, matori.
- Nemoguće brate, prolazio sam ovuda sto puta! Uskoro ćemo da izbijemo na magistralni put, vjeruj mi.
- Eee s kakvim ja istripovanim gulanferom idem da se provozam... Jel ti ovako svaki put ideš da duvaš kilometrima van grada i civilizacije?
- I ti bi, tebra, da su te štrumpfovi zaustavili s upaljenom buksnom.
- Au kakva je ovo vukojebina čovječe, ni prodavnice, ni benzinske na vidiku.
- Nisi valjda žedan?
- Jok, ti si... Usta-pustinja! Po baksuzluku, nemaš ništa za piće u jebenom autu.
- Imam vode.
- Pa daj jebote, 'oćeš da uvenem ovde?! Gdje je ta voda?
- U hladnjaku... A imam i u koljenu, pa biraj hehehe.
- Šupičkumaterinu, znaš!
Jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala reprezentacije Omana. No, da krenemo redom. Rođen u oazi Al Naser, kao mali nije ni znao šta je lopta (đe ćeš viđet’ loptu u toj vukojebini). Pošto mu je ćale bio neki tamo sveštenik, želeo je da nasledi ćaću i nastavi njegovo prijateljstvo sa Alahom. Ipak presudnu ulogu odigrala je keva. Tada petnaestogodišnji Zajebah počinje da radi u marketu Al Usrah i da prodaje toalet papir. Tu je radio jedno 10 godina, dok mu život nije krenuo na bolje.
U radnju dolazi neki prodavac nafte (sav usran, verovatno, inače šta će on u radnji), i nudi posao mladom Zajebahu. Zajebah pristaje da prodaje naftu sa tim likom. To je radio takođe jedno 10 godina, dok jednog dana.... Vozio je Zajebah naftu u Saudijsku Arabiju, Rijad tačnije, kad je tamo usred pustinje video neku decu kako pikaju fucu. Tada mu se život promenio. Okrenuo je auto i jebeš naftu , idemo na balfu.
Ubrzo debituje u reprezentacije Omana (u 37. godini života), i daje het trik protiv Kuvajta u prijateljskoj. Pomogao je Omanu da ode na prvenstvo Azije. U međuvremenu dobio je i kapitensku traku, a ćaleta su mu ubili teroristi. Tužan zbog ćaleta, hteo je da odustane, ali ipak nastavlja i dovodi, zajedno sa ortacima iz reprezentacije, Oman u finale protiv Japana.
Nakon 90. minuta rezultat je bio 0-0 i igrali su se produžeci. Favoriti iz zemlje izlazećeg sunca, terorisali su ekipu Omana, ali golman Al Odbranih je pokazao kvalitet i stiglo se do penala. Nažalost Oman gubi 5:4 na penale jer je Al Promaših šutn’o preko gola.
Zajebah igra i dalje u reprezentaciji( sad ima 45 godina) i nada se da će Oman dovesti do svetskog prvenstva, ako ne u Brazilu, bar do onog tamo u Rusiji ili Kataru.
Sama činjenica da se praznovanje 1. maja svelo na nerad i podsećanje na masakr čikaških radnika našem soju nije bilo dovoljno. Morali smo tu dodati još nerada, još krvi i uživanja u svemu što se po prirodi stvari smatra pogubnim po organizam. Sve primese totalnog ugođaja, gledano sa obližnjeg brda deluju kraljevski. Dakle blud i nemoral srednjevekovnih srednjeevropskih dvorova i divljaštvo Balkana i njegove dece ni malo plave krvi. Mojih pet predloga za otkačiti bi trebalo da bude veoma konstruktivna pomoć u postizanju prebačaja.
1. Potes, zvano mesto
Velika je verovatnoća da većina vas ima dobro utabane staze ka svetilištima ludila i razvrata u vidu omiljenog mesta za prvomajsko kampovanje. Međutim tradicije su tu da bi se rušile, ko što bi rekli mnogi superligaški klubovi pred okršaj sa , da se tako duhovito izrazim, večitima. Dakle odbacite logiku ''tamo nam je bilo dojajno lani''! Probajte nešto novo, nešto divlje! Odabir lokacije nije jednostavan ali probajte iskoristiti savremenu tehnologiju, dakle Google Earth, pa pravac tamo gde se najslabije vide konture terena i okoliša. Vojnu kartu razmere 1:25000, potraži staze i bogaze, da samo vi i vojni vrh zna kako doći do orgijališta. Bitne stvari koje bi logorište trebalo da poseduje: proplanak, šumičak, nedostatak signala i potok ('naš što sam gledao njavu sa potokom!).
2. Mazga vuče ali se teže jaše
Odabir prevoznog sredstva je vrlo bitna stavka. Ako ne možeš gajbu piva da staviš pod auto ne kreći sa njim! Dakle idealan izbor bi bila Lada Niva ili TAM 110 u nedostatku istih bilo koji službeni auto. Na kraju krajeva uvek može i peške da se krene ali onda to isključuje mogućnost posete živopisnih vukojebina kojima naša zemlja obiluje.
3. Ne guraj trougao u krug!
Nemojte od kuće nositi ono što vam neće pružiti užitak ili smanjiti patnju. Samo preko potrebne stvari poneti, dakle na uranak se ne nosi kišobran, suncobran i ostale brane. Tamo te čeka širenje spoznaje uticaja prirode i od toga se, kažu stari, ne treba sklanjati. Šta još kažu stari? Da, voda se ne nosi na izvor ili transkriptovano: ne nosite drva i ćumur (zato služi državna šuma). Ponesite neophodan alat u vidu sekire i upaljača, viljuška komada jedan, nož komada dva za seći meso i za odbranu od mesa, ko voli da srkne može da ponese kašike za celu ekipu (ako već pravite gulaš, pasulj i ostale plodove kotlića, ponesite i tanjire).
4. Umočiću!
Napomenuh li da je uranak svrsishodan u slučaju prisustva bluda i nemorala? Da, e pa onda svoje dušice, mačkice, kuce, maze i ostalne legalno steknute lepše polovine ostavite u kuhinji! Vazda si uporan u slobodno vreme sad je trenurak da budeš uporniji. Umočiti nešto sa strane na uranku je vrhunski ugođaj, stoga se postaraj da povedeš što više potencionalnih ženki za priplod ili pak neku siguricu kvota 1.15.
5. Brda eee, brda!
Kada je o količini alkoholnih, opojnih i hranjivih derivata reč, tu ne bi trebalo da imaš ograničenje. Bar 30 krmača, balonče žganje, nameštaja po ukusu, dva-tri keta dum-duma, loma dsa za trežnjenje i izobilje hrane (čitaj mesa) - je univerzalan recept za hedonistu kao što si ti. Ako baš želiš da se dokažeš pred društvom prikolji ono malo u džaku što je skičalo celim putem.
Na ti spisak, ispuni sve stavke i nećeš žaliti za uzalud pogaženom rosom i majskim cvećem. Napomena: sve što se desi na uranku ostaje na uranku! Osim ako nekog od ekipe ne pocepaju gladni vuci, međed ili besan lovočuvar. To onda lepo dokumentovano podeli sa nama. Aj' sad prioni na posao i doživi uranak za pamćenje.
Jako korisna stvar, pogotovo ako si stanovnik Balkana. Neizbežna situacija gotovo svake trgovine. Kad svojom dobrotom ili čak glupošću dovedete sebe u situaciju da ste dali ogromna sredstva suludo, sa jako malom šansom da vam budu vraćena pa kad dogori do nokata, nema gde dalje, savladate ovu veštinu i živ ste čovek. Nema povišenog pritiska, čira na želucu i migrene a ne košta vas ništa. Bar ne više.
- Ej matori, dođi na čast, otvorio sam neki viski. Uleteo sam u opasan biznis, zarada garantovana! Dao sam Kizi neke ogromne pare imam kamatu dvaespet posto na nedeljnom nivou. Lova do krova, džakom ima da idem po kamatu i to...
- Au, kolike si pare dao?
- Što au? Pedeset soma evra!?
- Doći ću ja večeras svakako al ti te pare oprosti da ne propadnu, biće ti lakše ako me razumeš...
- Šta bre da oprostim jel si ti bolestan?
- Kiza je otišao jutros za Alžir. Žena mi reče malo pre, srela ga u prodavnici jutros kupuje neke kese. Valjda slabo podnosi vožnju avionom. Nego jel važi onaj viski još?
Igra reči kojom opisujemo lokaciju velelepne nekretnine, koja se, silom prilika ili zahvaljujući urbanističkom planom nalazi bogu iza nogu. Komšiluk u kojem medved nosi poštu, a lokalni žitelji kada vide automobil iznose vodu da ga napoje.
- Brate, nemoj misliti da ne cenim to što si me pozvao u vikendicu povodom prvomajskog slavlja, ali zašto mi nisi rekao da se nalazi iza table ''Kraj sveta''? Nisam ništa rekao dok smo prelazili ona dva potoka. Pa čak mi ni prelaz preko planine nije bio težak. Ali kod činjenice da mi kažeš da je nužno da upalim baklju, uzmem štap u ruku i napunim džepove kamenjem zbog eventualnog napada medveda moram podvući crtu. Ovde bi jebeni Ber Grils umro, a Legija stranaca područje proglasila prerizičnim za obuku regruta. Ne kapiram vas buržuje, niti vašu ekstravaganciju. Koji kurac gradite kuće na mestima gde se vukovi pare? Daleko ti tvoja lepa kuća, al' ja se sad vraćam, ako budem srećan možda naletim na nekog divljeg konja pa da me odbaci do grada.
Lovački termin koji označava selektivno i unapred brojčano određeno lokalno istrebljenje neke vrste vatrenim oružjem. Nije to bezrazložno hladnokrvno ubijanje. Neophodan čin kada se određena vrsta štetočina namnoži toliko da ugrozi određeni ekosistem ili zdravlje i imovinu ljudi.
Neprijatan posao, ali neko mora profesionalno da ga obavi.
- Alo, Jovo, je l' te zvali ovi iz lovačkog udruženja?
- Jok. Što?
- Namnožili se šakali k'o šašavi u ataru Donjeg Pičkovca i prave haos, pa smo organizovali odsrel. Hajka i tako to.
- Rekao bih da je to vukojebina, ali otkako smo kurijake istrebili, pojavio se taj problem sa šakalima, ne znam što. Nego, 'oće neka krka posle? Bilo bi glupo da jedemo to što smo odstrelili.
- Nego šta! Sve organizovano, Mita Prda će...
- Mita, a?! E, zato me nisu zvali, znaju da mi se onomad zamerio kad mi isek'o onu krušku, a bila u moje i da sam ga odredio za odstrel. Plaše se "nesreće u lovu". Dobro si mi rekao da montiram najbolju optiku i postaram se da ja njega slučajno prvi vidim...
..............................
- Brate, da šizneš! Vid' novine! Narod umire, deca, a ministri uživkaju! To je za ostavku ministra, al' oni i ne pomišljaju na to!
- Tebra, to nije za ostavku nego odstrel ministara, ali ko nas pita.
Izgubiti borbu. Trenutak kada nadi prestaje srce da kuca. Pokušavaš da sve vratiš kako je bilo, ali ne ide...
istiniti događaj
-Šta je bilo sinoć? Čujem nešto si zasrao, pa čisto da te...
-Ma napravio frku gde joj mesto nije...
-Pa kako brate, ja ne verujem...
-Ma zbog nekih karata, ponašao se previše drsko i džiberski pa eto...
-Sereš, brate... I šta bi posle?
-Odsvirao sam karijeru prijateljstva sa polovinom društva, još se nisam opasuljio, oplak'o sam lavabo i po posle...=======================================================
-Tomislave Karadžiću, šta mislite o večerašnjoj utakmici Partizana i Krasnodara?
-Ma ti što krasno daju će krasno i da ga primaju, u ekipu su nam došli Mbala i Zegedolo, ti iz vukojebine ima da odsviraju karijeru očas posla!=======================================================
-Daje li ti šta pičke ona tvoja žena, čujem priče da je povratila nevinost koliko se dugo nije spavala...
-Kod nje sam odsvirao karijeru samim venčanjem...
Količina dobijenih batina (B) srazmerna je proizvodu protivnikove mase (m) na kvadrat i ubrzanja (a), a obrnuto srazmerna koeficijentu inteligencije (IQ) na kub.
Iz ovoga se dobija formula B=m²*a/IQ³
U IS sistem se uvodi nova, osma, osnovna fizička veličina i njega jedinica. B - Količina batina , osnovna jedinica 1 Šljiva
Postoje i veće jedinice od šljive, kao što su lom (L), otvor (O) i urgent (VMA)
Negde u lokalnoj gimnaziji
- I šta to čujem da je Milojko imao fizički konflikt sa Zdravkom?
- Da i to juče, celu noć sam proveo izvodeći proračune, i verovao ili ne ako uzmemo da je Zdravko imao 64 kilograma, i ubrzanje oko 2,3 metra po sekundi na kvadrat, i kada se to podeli sa njegovim IQ koji po mojim podacima od prošlog leta prelazi 140, i to znači da bi količina batina bila oko 1,1 milišljivu, što je školski rekord u poslednjih 10 generacija.
- ŠKK bre, kad su to izmislili ?ETŠ Vukojebina
- Dobar dan, direktorka, kako ste?
- Šta kako sam, bolje pitaj Mitrovića šta je njemu, na 5 mesta si ga otvorio onom šipkom jesi normalan, oćeš da ti zovem roditelje ?
- Ma šta je bre 5 otvora, bilo je i gore...
- Ako mi obećaš da ćeš se popraviti, neću ih zvati.
- Dobro, obećavam, neću više nikog da otvorim, samo par vaspitnih i to je to.
- E to može, al' nemoj da mi se žale ovi, nemoj da me smaraju, budi nežan.
- Sve za vas!
- Tako te volim, Kizo, aj' sad mrš na čaš!
- U redu, direktorka, lep dan vam želim.
Trnovit put kojim su crnci sebi obezbedili ravnopravnost, i više od toga, sa belcima. Per aspera ad astra, ili Per Američki građanski rat ad Old Spajs reklama.
Vukojebina u severnoj Americi početkom maja 1865. godine:
A: Malo levo i malo bliže onom jarku Džimi....
B: Je l' dobro?
A: Dobar, sad su naši, samo rokaj.
Nekoliko trenutaka kasnije.
C: Generale, generale, genera....generale!?
D: Šta se dernjaš, jebo te dan, šta 'e bilo?!
C: Gotovi su, palo im je poslednje uporište, podigli su belu zastavu, pobedili smo konfederaciju!
D: Id' u kurac ja mislio nestalo viskija i cigara. Pa dobro (podiže burek s masne hartije), u al se skrunio, ispekla ga Eliza zajebalo vek. Odnesi im ovu 'artiju i nek potpišu tu, tu, tu...i tu. Odnesi kod notara da iskopira i overi pa donesi mi sve to lepo da odnesem u katastar da zavedu.
C: Razumem generale!
D: 'Ej, 'de juriš, evo ti koji dolar, zakaži mi kod Britni u salonu večeras. Da počasti general sebe za pobedu jebemu miša. Sad si slobodan Sem, možeš da ideš.Jutjub reklama, XXI vek:
C (pra pra pra unuk potrčka iz 1865): Zdravo dame, pogledajte svog muškarca, pa mene, pa opet njega, pa opet mene. Šteta, on nije ja, ali kada bi samo prešao na Old Spice, mogao bi da miriše kao ja.
