Izuzetno prometna soba/prostorija, posebno u studentskim domovima. Nekim čudom i ničim izazvani, ljudi imaju potrebu da svrate baš u tu sobu, u po dana i noći, čisto da se jave, telefoniraju, provere svoj mejl, pozajme nešto, popiju dve-tri kafe, posede malo (čitaj - 4,5 sati) i odu, na kraju. Dok trepneš, gužva kao na autobuskoj stanici.
Cimerka 1 ulazi u punu sobu, ne vidi se prst pred okom od dima, žagor, galama, ne zna se ko pije, a ko plaća...
Cimerka 1: 'Kakva je ovo gužva svaki dan, bre, ko na autobuskoj stanici!
Cimerka 2: 'Cimi, nije to što misliš...'
Subtekstualna onomatopeja lizanja buljsona i zobanja okoločmarnih dlakuština tu prisutnoj i iz određenih razloga uzvišenoj individui-zaslužnom građaninu. Odvratna floskuletina kojom transferogeni pojedinac-korisnik najčešće započinje ritual onanisanja na lik & delo nasumične i u javnosti priznate persone, pripadala ona branši umetnika, sportista i inih kategorija zabavljača svekolikog naroda nebeskog.
Elem, iako odvajkada voluminiziranog prizvuka, fraza iz naslova je nekada ipak imala nekog smisla i logike, taj neki atest opravdanosti upotrebe, pa čak i u slučajevima kada se rabila do imbecilnosti, jebote, znalo se onomad vrlo dobro ko je ko na javnoj sceni...a ko član Partije, je li, no to je već druga priča, nećemo tamo...dok se danas jedna ziljava Mina Lazarević (koja je svojevremeno samo teške Zagore mogla dubedi u to da je u onoj jebenoj seriji igrala osobu ženskog pola; prim.prev.) nimalo ne libi da u intermecu svog solističkog koncerta u Dvorani Sindikata na sva usta podriguje vrljavo ime vrljavog Ivana Bosiljčića, "privilegija" i "čast" se podrazumevaju.
Aukuracpičkusisu - ko vas pusti da iz trinaestog puta položite prijemne ispite, krv vam jebem da vam jebem razvodnjenu?!?!
- Drage kolege profesori, drage kolege studenti, drago osoblje Fakulteta Muzičke Umetnosti i draga ženo što prodaješ srebrninu ispred portirnice, imam veliku čast i privilegiju da na ovaj lepi letnji dan i pred svima vama pozdravim Ministra Kulture i Informisanja u Vladi Srbije, našeg i vašeg, gospodina Ivana Tasovca! Pozdravimo ga jednim ritmizovanim aplauzom, hehehe...:tapš, tapš, tapš, tapš:
- :khm: Hvala gospodinu Dekanu na i suviše lepom predstavljanju...to mu, međutim, ipak neće biti dovoljno da prođe u "sledeći krug". H, jebiga. :TAPŠ!TAPŠ!TAPŠ!:---------------------------------------------------------------------------
- Petar Grbić, strelac poslednjeg gola Partizana protiv Toršavlasinarba. Vaš utisci posle meča?
- Pa, kako da kaaažem, mi smo, ovaaaj, ušli malo stegnuto u utakmicu, ovaaaj, let kasnio, 12 sati puta, veštačka trava, navika-odvika, ovaaaaj, eto, dao sam taj jedan gol, zadovoljan sam svojim učinkom, ovaaaj, ostaje žal za nekim nesikorištenim prilikama ali, ovaaaaj, svakako da je prisutno zadovoljstvo zbog ostvarene pobede, ovaaaj, eto, zaista je privilegija i čast igrati za, ovaaaaj, Partizan, da.
- Hvala veliko, Petre. Bio je to Petar Grbić, privilegija i čast. Odjava i idem da se bacim sa najbližeg fjorda.
Suptilan način da devojci obilnog poprsja 'na izvolte' sa naumom da ga iskoristi u nečasne svrhe kažemo da smo prozreli njenu nameru.
- Mikiiii! E, ćao, mislila sam, ovaj, hoćeš biti cakan da mi odradiš onu prezentaciju za petak? (sisotres)
- Vrati oružje u futrolu, ovaj put ti neće upaliti.
- Mislim, ne, ne razumem.
- Znaš, znaš dobro, uvek me hvataš Zagor foru, ali prc, sad nećeš, sinoć sam kresnuo Maju, miran sam jedno nedelju dana. Pokušaj tad, šta da ti kažem.
Situacija kada govornik (uglavnom neki sveštenik) u sred svog zadatog teksta počne da se prekrštava (posle reči: Amin, Bog da mu dušu prosti, Bože pomozi...) Tada svi prisutni, bez i malo pojma zašto, počinju da se krste.
Pop: Večna slava našem dragom Žiki, i Bog da mu dušu prosti.(počinje da se prekrštava)
Odjednom se čuje šuškanje i žagor. Svi vade ruke iz džepova, i prebacuju cigaru iz desne u levu ruku (neki pobožni se krste i levom rukom) i oni počinju da se krste, ne znajući zašto i misleći :
"Ma 'ajde kad se svi krste i ja ću. Svakako sam dosao na ovu sahranu da se dobro najedem i napijem."
Uobičajen naziv za strip.
- Vidi što mi je buraz poslao romana! Tri Zagora, dva Mister No-a i po jednog Bleka, Dilan Doga i Kapetana Mikija!
- Vidi "Džimi Gitara"! To je staro k'o Grčka! Drugar, pa ti si bogat! Možeš da ga mjenjaš za 30 romana.
- Najmanje!
PK
Osmeh sa nula zuba. Razvučena faca koja otkriva blistavo ružičaste bezube desni, groteskni smajli koji izaziva pomešana osećanja: radosti, sete i nekog blagog probadanja u donjem stomaku.
Ziroudent osmeh nismo navikli da često gledamo na TV-u. Postoje doduše izuzeci tipa pripadnici euforične publike Granda i naravno čuveni buši-ha-ha čikica. Na ulici je zato mejnstrim. Često ide u paketu sa šabanskom fizionomijom i nejebavajućim stavom prema zdravlju.
- Kako ti je s' onom malom radodajkom?
- Uf, ekstra, pravi je dar sa neba za zagora! Voli sve što vole mladi.
- Dobro telce, nego onaj ziroudent kez je jebe malo.
- Pa dobro, nije baš ziroudent, pre će biti kartun-netvork. A i ja jebem njega, ako me razumeš.
- Ako, ako... Poklonu se u zube ne gleda, batice.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Dobro bre, Vićo, dobio si onoliku otpremninu, što ne napraviš zube jednom?
- Da dam pare za zubara, si ti lud? Hahaha!
- Plašiš me sa tim ziroudent kezom, podseća me na Postojansku jamu i ekskurziju osamdeset osme. Troje se bre dece izgubilo tad...
- Imam ove dve četvorke, vidiš ovde... Puna kapa. Taman za otvaranje zidarca.
Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.
Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....
Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.
Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.
- Čiko, daj mi tomahavk!
- Izgubio sam ga Zagore, ne znam gde je....
- Jedi govna!
Pokušaj da jedan tužan dogadjaj pretvorimo u paganiju i skaradu. Naime, jedna od redjih prilika da vidiš dalju rodbinu sa kojima sticajem okolnosti ti i tvoji ne održavate najprisnije kontakte, iako se ničim niste zamerili.
Da, hteli vi to ili ne, saznaćete sve aktuelnosti iz prve ruke - cenu žita, kako je rodio kukuruz, ko se po selu s kim jebao a nije trebao, gde je u stvari pogrešila reprezentacija Srbije na svetskom, ko nam kroji kapu, ko e u vladi koliko korumpiran i kakva se sad zavera kuje protiv Srbije po nekim mračnim prostorijama (Ljudi se nisu videli dugo, pa pošto su odneli sveću i peškir i stavili 500 dinara, izjavili sauešće, moraju i da se ispričaju)..
Da, neće vam promaći ni razgovori sredovečnih žena, od kojih će neke primetiti da nije dugo krečeno, da kisela nije dovoljno hladna i gomilu tračeva, saveta u vezi sa oblačenjem, pravljenjem kolača, postavljanjem prema pijanom mužu kad se u 3 noću vrati kući i još svakakve pikanterije..
Da, tvoji će primetiti ko nije plakao ili je plakao malo pored sanduka, ko je šta napisao na vencima, ko nije došao (zamerka za čitav život), ko se koliko ucrnio i koliko su ih odrapi za sanduk, venac, cveće, 50 litara čorbe i ostale potrebe da bi se obavio ovaj neprijatan dogadjaj..
E da, neko je i umro. Pokojnika će uglavnom pominjati bliža rodbina, dok će se roditelji ustrčati oko onih koji su došli da im ništa ne zafali, a ostali će samo konstatovati kako je pokojnik bio star čovk, došlo je i njegovo, bitno je samo da ide po redu i daj da pričamo o nečem veseijem, na primer fudbalu..
Kada sahrana krene iz dvorišta obavezno se razbija tanjir, formira se kolona koja ide sporo i koja se četo iseče u nekoliko manjih grupa i raštrka, zaustavi se saobraćaj, a oni koji prate pokojnika u poslednjio šetnji u početku ćute ili progovore nešto tiho, ali kasnije uz žagor nastavljaju razgovore koji su započeti još u kući ili dvorištu pokojnika.
Neko će svakako konstatovati kako sahrana ide sporo i kako bi moglo da se požuri, što će u onima koji nose krst i barjak na čelu (obično unuci) izazvati neodoljivu želju da im iste zabiju u srce na licu mesta.
Kolona staje kod svake kuće čiji je domaćin spreman da plati popu da otpeva kratku molitvu (da, zapamtiće se i pričati i ko je spustio sanduk ispred kuće a ko nije).
Na groblju se potrudite da ostanete povučeni kada krenu svadje strina, baba i tetaka oko toga da li sme da se prodje iza groba, da li preko groba sme nešto da se prenese ili bi u stvari i trebalo, i pokušavajte da zamislite da je popu u stvari stalo do pokoja duše dragog raba božijeg, da peva sa osećanjem i da ne razmišlja koliku cenu će da odrapi (postoje izuzetci, ipak sve redji).
Sahrana je tužan dogadjaj kada se zauvek rastajemo od nekog koga smo voleli i koga pokopavamo u hladnu, crnu zemlju.
Mala dobit, profitić, ćar, zauvar. Kad ne može baš kako ti hoćeš i onoliko koliko treba, smanjiš apetite i zadovoljiš se ponuđenim. Još ako je omudina, džabe, bez ikakvih ulaganja - to je vajda još slađa.
- Novače, rad sa tobom me opleminio. Postao sam bolji čovek. Molim te, primi ovaj poklon kao mali znak pažnje...
- Ijao vidi, ružičasta pudlica, vauuuuu.... :tvit: Baš je mica Vajdica mvaaahhh <3
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dragi, dobila sam, nećeš jebati, da se tako duhovito izrazim.
- Ali, srećice, tako sam zagoreo, ta mora da možeš nešto učiniti, zarad naše večne ljubavi dok mladi mesec šparta nebom koje nagoveštava proleće...
- Ah, Romeo, zašto si Romeo? Uvek mi to radiš. Mogu ti blajviti, moš mi ga mećati međ' sise, trpati u rč i na kraju prskati po faci, ako ti nešto znači.
- Vajdica, Juco, deder se pri'vati...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Konane, ne znam šta da ti kažem. Ovde ima 800 kila gvožđurije, al' ni trećina nije bakar. Ti dam 100 evra, a? Ruka?
- Ma može, kralje, na današnje vreme vajdica i prs' u dupe. A, da, podseti me, pozdrav'te gospa Severinu, moja Bica navija das' pomirite.
Kada naiđemo na istomišljenika na internetu.
neko-teImaNocas23: Kako li će Mando spasiti bebu Jodu iz ove bezizlazne situacije?
brat1: Mandalorijan nema pojma. To bi Patrik rešio kao od šale.
neko-teImaNocas23: Kako to misliš? Patrik iz Sunđer Boba je glup i nesposoban.
brat2: Misli na Patrika Vajldinga.
brat1: @brat2 ne zetaj da čitaš Zagora?!
brat2: Naravno da čitam. To mi je omiljeni super heroj. Duh sa sekirom bi se u pomenutoj situaciji snašao samo tako.
brat1: Da, bio bi svoj na svome, kao Đina Vajld u đakuziju sa četiri crnca.
brat2: @brat1 ne zezaj da si Đinin fan, to je moja prva ljubav.
beat1: I moja. To mi je najomiljenija glumica svih vremena. Mislim da je prevara što nije nikad dobila oskara.
neko-teImaNocas23: Morao sam da guglam. Koji ste vi paćenici. Što je u neku ruku i razumljivo, Zagor je i dobio ime po tome što nikad nije imao devojku pa je zagorakis.
beat1: Nije tačno. Mrčio je jednom neku crnkinju u epizodi gde su tražili izgubljeni grad u džunglama Afrike.
brat2: Da, i jednom jednu proročicu koja ga je izlečila kad je bio ranjen u epizodi gde je saznao da mu je otac ubijao Indijance.
brat1: Upravo tako. Taj odnos nije konkretno prikazan na slikama ali se implicira.
neko-teImaNocas23: Znači omrsi se jednom u 1000 epizoda? Gori je nego Tarzan.
brat1: Mrš!
brat2: Mrš!
Relativitet za sirotinju.
Lep dan u Beogradu danas, meteorološki gledano. Oterali smo još jednu zimu. April, polen u vazduhu, žagor dole na ulici. Deca na poslu, unuci u školi... Sedim na balkonu, hladan čaj na stolu, neprelistane novine do šolje. Čitao sam juče, dosta za ovaj život.
Star sam toliko da sam sa sobom na Vi. Sve češće vežbam sklopljenih očiju. Dok me misli golicaju, svodim neke račune, prebiram po sećanju, čeprkam... Lepo me je služilo, sve ove dane. Setih se kratkih nogu, očevih ramena, majčinih ruku. Kako toplo, kako jako! Kroz tamu sklopljenih kapaka promiču slike, zvuci detinjstva. Nisu čula ta koja me šalju tamo. Sećam se ljubavi, mirisa kože. Očiju tužnih. Nakon šezdeset aprila, sve je i dalje tu. Taj datum što sam ga učinio posebnim, dajući mu neodoljivu gorčinu. Taj dan. Jedan jedini, od svog vremena. Setih se plača, sitnih koraka, velikih boginja. Straha i slabašnog pogleda sićušne glave iz dubine kreveta. O, kako sam srećan što sam bio tu! Setih se nekog zagrljaja i para reči, staračkih, snenih. Spremnosti za tugu, pomiren i sa osmehom. Setih se odlaska na odmor, čvrstog stiska ruke i prećutnog poštovanja. Setih se samoće, prazne čaše pa mi srce postade hladno, samo na tren, do naziranja osećaja nove pripadnosti, vraćanja starog duga...
Setih se da nisam povukao vodu, a sad će deca do dodju, bruka, pod stare dane.I pričaju neki, da nije bitno kad ne traje, a i to što traje prodje za čas... Ali ono što vredi, nastavlja da teče, kroz nas, kroz sećanje. Jedino tako je moglo i da postoji.
"To je dobro. Treba da se sjećaš. Nema ništa bez sjećanja".
Mir nije dugo trajao. Neprijatelj se pregrupisao i ojačao. Ovaj put nisu smeli sebi da dozvole grešku. Okupili su se u zaista jakom sastavu sa ojačanim oklopima i novim moćima. Odlučili su da istisnu trn koji ih je tako dugo peckao. Njihovu želju za osvetom pojačavala je mržnja prema nebeskom narodu.
Pobeda u prošlom ratu utkala je put našim junacima prema najmekšim oblacima u nebeskim jaslama. Harfe su bile melem za uši naših junaka i to ih je pomalo uljuljkalo, te svi uzeše vojne pemzije i uživaše tako. Ipak, neko je budno pratio. Bio je to Srpski Car Dušan!
Gandalf je preuzeo liderstvo nad mračnim silama zla i poveo ih da svojim tabanima zagade Svetu Srbsku Zemlju! Sa sobom je okupio šljam šljamova zapadne deponije: Supermena, Zagora, Čak Norisa, Antu Pavelića, Kapetana Ameriku, Spajdermena, Angelu Merkel, Mišel Obamu, Mumiju Kraljice Majke, Džastina Bajbera i Frankeštajna.
S naše strane Srpski Car Dušan koji se upravio bio vratio sa četvorostrukog letovanja pošto je njegova država izlazila na četiri mora i jedno jezero, uspeo je da okupi u tom trenutku najhrabrije i najčestitje momke koje je sveta srbska nebeska zamlja mogla da podari da se hrabro vozdignu na branik otadžbine. Junaka do junaka stajaše: Karađorđe, Ilija Garašanin, Arsenije treći Čarnojević, Vojvoda Živojin Mišić, Aleksandar Vučić, Bađi, Gordana Lazarević, Jovan Deretić, Aleksandar Karađorđević i Tvrtko Kotromanić.
Gandalf - O nebesa, o Lucifere lično, pomozi nam da pobijemo nebesku gamad!
Supermen - Marko Kraljević je odavno u penziji. saću da im jebem majku!
Ante Pavelić - Nemojte da ih ubijate! Prvo ih treba oterati u logor pa onda pobiti!:pođe da deli ostalim vizit karte Jasenovca:
Kapetan Amerika - Osveta će biti swatka!
Spajdermen - Moje pletivo je jače nego ikad!
Angela Merkel - Vratiću im za sve nepravde prema mojim precima! Neće u EU, e saće da vide!
Džastin Bajber - Pripazi malo Angela, stisala si me tvim tvojim sisurinama!
Angela - mwah!
Mišel Obama - Demokratija je moje srednje vime!
Mumija Kraljice Majke - mmmmmmmmmmmmm mmmm mmmm!
Frankeštajn - Spojiću jednog super junaka od nas svih!Srpski Car Dušan - Nemoj da vidim ijednog dezertera majku vam krvavu jebem! Zakonik važi za sve!
Vojvoda Živojin Mišić - Moja taktika je superiorna!
Ilija Garašanin - Kurac je superiorna! De nam je sad Sveti Savo!
Bađi - Opušteno momci!
Gordana Lazarević - pevuši :mala žena od velike slađa, mala žena u srce pogađa:
Tvrtko Kotromanić - Spreman sam za borbu, ojsaaaa!
Karađorđe -Ustaćemo protiv dušmana!
Arsenije Treći Čarnojević - Ako bude bežanije ja ću da vodim!
Aleksandar Karađorđević - Navući ću ovaj štit da me metak ne pogodi!
Jovan Deretić - Ni smo predodređeni da pobedimo, zato što je poglavica iz Zulu plemena bio Srbin!
Aleksandar Vučić - Čim pobedimo, da vas na brzinu pohapsim pa da idemo u reforme! I završavaj ovaj rat do izbora!Gandalf posla prvi val napada!
Supermen odlučno krenu, a za njim pohitaše Kapetan amerika, Spajdermen, Džastin Bajber, Mumija kraljice majke i Zagor! Supermen udari Karađorđa i odbi mu glavu sa ramena! Ali glava se sama vrati!"To samo može moj kum supermene decxko!", reče Karađorđe. Supermena dočeka Vojvoda Živojin Mišić na svoju junačku sablju od kriptonita i jeba mu kevu kroz bubrege. Zagor krenu na Vojvodu ali se Živojin vešto izmače i Zagor pade u pičku od Vendi, i to mu je bio kraj. Spajdermen baci mrežu na Bađija, ali mreža spade sa masne Bađijeve kose i Bađi dunu jednom u Spajdermena. Spajdermen pade i reče:"Šta si jeo leptejebo!" Bađi pođe da peva, a Spajdermen baci još jedenu nit i omota sebi oko vrata i udavi sam sebe! Mumija Kraljice Majke krenu na Jovana Deretića, ali Jovan upomoć pozva Stare srpske pretke Keopsa i Tutankamona, a kad ih ugleda Mumija pođe da se krsti i pokloni se Tutankamonu koji zajedno sa Keopsom pođe u dabl penetrejšn Mumije Kraljice Majke, a Jovan Deretić stoji sa strane i cepa se od smeha i viče :" Esam reko da su Srbi, esam reko!". Džastin Bajber udari na Gordanu Lazerević, upade joj u sise, izgubi se, još nije izašo, a Gordana pođe da peva Vidovdan! Kapetan Amerika opet pobeže.
To ohrabri Aleksandra Karađođevića i Iliju Garašanina koji se suprostaviše Frankeštajnu koji je u međuvremenu napravio mutanta između Mišel Obame i Angele Merkel - Stavio je glavu Angele Merkel na biceps Mišel Obame kojoj je lice prebacio na međunožje, a na mesto lica stavio jednjak od Angele i tako to. Uglavnom, napravio čudovište neviđeno koje pljuje silikonske metke i baca žar iz međunožja. Čudovište i Frankeštajn krenuše na Iliju i Aleksandra. Ilija zastade: "Jebem ti koljivo pa mi nemamo nikakve specijalne moći!" "Misliš?", reče Aleksandar Karađorđević i skide jednu značku sa grudi i pogodi Frankeštajna pravo u glavu! Čudovište sastavljeno od Mišel Obame i Angele Merkel ujede Iliju Garašanina za nogu, ciknu Ilija kano guja ljuta, od bolova mu ispade zub i frknu se na Aleksandra i pogodi ga u ono preostalo ordenje i rikošetira se u čudovište koje pade ko pokošeno!
Krenu Gandalf sa Antom Pavelićem da ubije srpske junake kad se diže Srpski Car Dušan, Arsenije Treći Čarnojević, i Aleksandar Vučić. Udari Gandalf našeg Dušana onom svetlećom motkom, Dušan pade. Arsenije treći Čarnojević gurno Pavelića pod svoje skute i pričešćuje mu usta svojim bosiljkom. Aleksandar Vučić ustade hrabro, skide naočare, pa ih vrati, pa ih opet skide, skoči na Gandalfa, a Gandalf kad je video onolike usne prepade se i pođe da beži, a Aco ide za njim i viče:"De ćeš pičko, bežiš od reformi!" Tvrtko Kotromanić nije ni trebo, bijo u rezervi! Bađi zagrli Gordanu Lazarević i zajedno zapevaše:" Srpkinja je mene majka rodila!" Ostali se pridružiše i krenuše put Beograda da proslave, a zapadnjačko smeće pobeže na deponiju.Ko je pažljivo čitao video je da nema Čak Norisa. Zar stvarno mislite da bi Čak napao nebeski narod. Eno Čaka u Visokim Dečanima, zamonašio se zajedno sa nindža kornjačama.
Ortak koji se ne libi da priprdi (čitaj - zasmrdi nevidljivo ko lamela) u sred zajedničkog blejanja.
Kralj Nikola I crnogorski je volio da igra šah, i rado bi ugostio neke od viđenijih 'glavara' raspoloženih za partiju-dvije. Među njima bio je jedan od Ozrinića, Petar Vukov Mrvaljević - dobar ratnik upoznat u tajne šaha, i kako se da zaključiti iz ove priče, ljubitelj hrane koja nadima. Jedno veče zaigrali bijahu do kasno u noć nekolicina viđenijih bjelopavlićkih "državnika" vičnih toj viteškoj igri, među njima i mladi Ozrinić, koji je ranije tog dana izgleda uživao poveće količine hrane izazovne za njegov, inače slab, digestivni trakt (,ili je možda popustio pod pritiskom koji sa sobom nosi igranje šaha sa kraljem lično, kao što i lamela "popusti" kad previše drkamo kolica - nikada nećemo saznati pravi razlog, iako se mladi serdar na kraju pozvao na prvu verziju). Kako ne priliči u prisustvu kralja, pa čak ni Tihomir, a mladi junak bijaše u sred partije - razvio je taktiku koja se baš i nije pokazala adekvatnom u praksi. Vjerno današnjim transkripcijama starocrnogorskog slenga prenosim razgovor od te noći:
Kralj Nikola: Ćiprana na C3...
Serdar Petar: ... (stiska se)
Vojvoda Mašan: Tuci topom na H3, đaoli te pozobali ne slijepog!
Serdar Petar: Kralju moj, oprostite me na momenat... Gospodo.
(Kralj dopušta, mladi Petar odlazi na verandu da otčepi golubarnik)
Vojvoda Mašan: Što mu je, te u sred partije sa vladarom ustaje na bankinu?
Kralj Nikola: Neka Mašane, mladina je to... Možda ne zna što da odigra, pa kupuje vrijeme. Pametniji je no ti u svakome slučaju praseća g'avo, jer da je tebe poslušao pozoba bi tripotezni mat koji bih spuštio na tablu u stilu Zoroa dok bi ti zbrza "Vid murice u poturice Mujice!"
(dok se ostali misle da kupuje vrijeme za razvoj šahovske taktike, vratimo se našem junaku. (Mali ekskurs: opštepoznato je da su se tada u Kraljevini Crnoj Gori furale turske dimije, po posljednjoj modi otomanskoj.) Elem, danak neiskustvu mladog serdara sastojao se u tome što je odmah nakon puštanja goluba navraćao nazad na nastavak partije - a zahvaljujući vrećastom kroju dimija prdež bi i dalje bezizlazno tumarao oko njegovog međunožja sve dok ne bi ponovo zasjeo, kada se prelivao u talasima preko lijepog pojasa sa sjajnijem jataganom.)
Serdar Petar: Evo me o kralju, opraštaj. Top na H3, ko što reče vojvoda Mašan!
Svi u čudu. Kralj Nikola kao saigrač prvi osjeća bazd, te nabira nos, ali ne progovara ništa. Ostali takođe ponikoše smradno, ali misleći da je u pitanju kralj, kuliraju.
Kralj Nikola: Khrlj, Khrlj... Puffff... Aj ovoga konjanika, junačinu mećem da G6!
Serdar Petar: Izvinite me, kralju...!
Kralj Nikola (dobrano ozlovoljen neznanom topovskom paljbom smrada, ali dopušta kratki izostanak mladog junoše): Ajde, đaole neuki... U sto pašadina sa tvojom taktikom više.. nije sramota od kralja izgubit, a i moje odaje da nijesu za mišljenje podesne ne bismo mi ovdje noćas pirovali umom!
...
(Da skratim pripovijedanje u dramskoj formi -: Situacija se preslikava par puta, sve dok kralj Nikola dobrano ne popizdi zbog tika koji je mladi serdar razvio, a i dobranog smrada koji ih je zapahnuo, pa ne mrda da ga goniš!)
Serdar Petar: Izvinite, o kralju! Lovac na...
Popižđeli kralj Nikola: Što ovo vonja ovako opako jebem li mu oca... Ko se nakrpio pasulja a mješine jedne! Mora da si ti Gojko, sad si iz ambasade Srpske jesu li te napunili prebranca ka oni bolesni Ameri što pinjate ćuftaju za malu đečicu?! Kazuj, kurvo!
(Kreće žagor, svi se pravdaju da su davno ošjetili smrada paklenoga iskonskoga čmara vatrenoga, ali niko nije htio zbog časti drugoga da optužuje na svoju ruku)
Serdar Petar(u sred rastuće galame): Ja sam! Jebem ti pršutu Mime Karadžića... nadula me ka đavo, pokvareno meso sto posto! Bio sam jutros do Budve da obiđem moju džimijevku, pa ga sretoh...
Kralj Nikola: MIR! (muk) Sinak, lažeš da si tolki Erik Lamela ispao! Što nisi reko odma no nas jebeš po ganglijama, i to na finjaka!... Ođe prdi tamo smrdi!!! Kapiraš filozofiju! Eno ti u uglu mitropolitova tuta iz Rusije, poseri se pa dolaz da završavamo ovo više!
...*Istinita priča
