Oznacava dobitnu kombinaciju za propeler u stomaku u uzem smislu. (primer 1)
U sirem smislu pak moze oznaciti ne spojivu kombinaciju koja je odvratna ne samo kao spoj nego i pojedinacno. (primer 2)
Primer 1:
Budjenje mladog alkoholicara nakon kucne zurke. . .
-Jooooooj glaaaavaaa. . .
-Koja glava ja svoju ne osecam
-Brate imas ti sta u ovoj kuci da se pojede
-Eno ti na sanku neki burek od prekjuce
-A jogurt
-Nemam, eno imas Kolu tamo na stolu
-Gde bre. . .
-Kako ne vidis? Eno je tamo do prozora
nedugo zatim. . .
-Sta ti je sine? Reci nesto. . . Alo? Kuda trcis? Alooo!? Sta si tako pozeleneo. . .
-Braaate usrah se, pusti mePrimer 2:
Da dvadestpetogodisnjaka sede zavaljeni u koznu garnituru sa flasom piva u rukama.
-Jebem ti ove srednjoskolske zurke, i ti pedofilu jedan nadji nekad nesto starije od 13
-Brate opusti se, jesi hteo alkohol? Evo ti alkohol! Jesi hteo ribe? Evo ih matori?
-Jesi tiiii? Oces tiiiii?. . . Ma kome ja uopste pricam. . .
-Ma daj opusti se, vrati osmeh na lice . . . idemo jos malo. . . Eno pogledaj tamo ono dvoje i zivot ce ti biti lepsi?
-Koga bre . . .
-Tamo bre
-Ona trotonska svinja?
-Da, ne znam dal si primetio mladog cvikerasa u njenim ustima?
-Brate jel se oni to ljube ili ona pokusava da ga pojede?
-Nisam siguran buraz ali stvarno su lepa kombinacija. . . pred njima je divna buducnost.
-Ma da brate ko 'ladan burek i topla kola.
Pronaći nekog važnog, bitnog. Dočekati nekog, odvaliti ga od batina. Pronaći družicu zbog radi intezivnog razmjenjivanja tjelesnih tečnosti itd.
- Ej buraz izvini što kasnim, dok sam staru savat`o na pijaci ode pola sata.
- Ne`a veze, kako bilo sinoć?
- Bilo dobro, sveto trojstvo jebiga.
- Sveto šta?
- E jesi levat, izveo se i napio se, potuk`o se i jebav`o.
- Ejs.. Aj oke, pričaj koga, kad i gdje.
- Iz prve savatamo sto u ZAM-u, svirao Džej. Razbili smo se od pive!
Oko dvan`es skontam onog malog Gigu što mi pliva keš još od prošle godine. Počne bježat` ja ga savatam u WC-u i odvalim od batina! Pišaće sok od cvekle bar sedam dana.
Dok sam se vratio unutra kum već svat`o neke tri trebe oko stola. U tom je Marijana bila voljna ( čitaj pijana ) i malo pomalo savatam ti ja nju i odvedem u WC. Tri puta je na brzaka maznem, još jednom ga ona poflauta i ljepota.
- Dobro, i šta je bilo kad je spao jorgan? Odvadi malo matere ti, ne živimo u Londonu da ne znam šta se dešava u gradu ( čitaj varošici ) ( ma čitaj selu )!
- Dobro možda nisam tri puta trpo!
- Nisi ni jednom!
- Al` sam je hvato za sise..
- Jesi, Šarulju jutros kad si joj sjeno dav`o. A Džej? Od Safeta što skuplja akumulatore?
- Ma ja..
Ziljava decenija. Neki sumnjaju da bi sve bilo drugačije da su žabari tad osvojili prvenstvo, da Bađo nije promašio penal. Po shvatanju starijih poslije koje sve ode u apokalipsu. Premladi da upamte kako to Frenki kaže "svetsko prvenstvo u Francuskoj kad se Lilijan Tiram najebo mile majke Hrvatima i to dva puta" ili da bi vidjeli neki plakat u kojem piše da Moskri sa Prti BG-om nastupa. Nije poznato glavni uzrok za nas starije, ovo neshvatljivo ponašanje te generacije, neki sumnjaju da je uzrok radijacija iz Černobila, rat, sankcije, facebook, grand itd. Da li stupaju neke nove vrijednosti ne zna se. Sve veći dio mladi ne pika fudbal na igralištima, basket, krađe kikirikija iz obližnje radnje pokraj škole. Nekad si bio frajer ako zalijepiš najboljem igraću bananu ili postigneš gol zbog kojeg djevojke na tribinama počnu da luče vlagu, a danas se svodi na broj imaginarnih prijatelja i lajkova.
-Znaći Mesi i Vilja su ti najbolji tandem ikada jebu kevu, kao da imaju jedan mozak.
-Jest to je istina, onaj Gvardiola ih je uklopio nema šta, a tome kad dodaš Čavija i Inijestu niko ih ne može zaustaviti.
-Alo djeco, vama je mati mjenjala pelene kad su Šeringem i Solsker bili uzrok na hiljade srčanih udara u Bavarskoj, a bili su rezerve najboljem tandemu ikad Jorku i Kolu, tako da ne pametujete previše još ste mladi.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------
-E buraz ovaj Iphone 4 je najbolji telefon ikad, znači sve imaš, ništa mi više ne treba, hvala ćaletu što nije kupio zimske gume da bi ga imao.
-Mali ne seri previše, još si mlad ne znaš ti šta je telefon, ja sam radio cijeli ljetni raspust da bi Fincima dao pare za revoluciju u mobitelima, Nokia 3310, ne može mu ni radiacija ništa, a sa tim tvojim govnetom ne možeš ni pivo da otvoriš.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------E ajd navrati nočas kod mene sestra mi dovodi neke drugarice mlada janjetina, a vukovi vole mladu janjetinu
-Ma zajebi to neću da imam posla sa osobama koje su rođene poslije Bađovog penala, to nema mozga kod sebe, znaš da se ložim na pametne
Sve češće korišćen izraz za nešto uobičajeno, određen nivo nečega koji je normalan, umeren, opšte prihvaćen.
Elegantno pokupljeno iz engleskog jezika(default, sa automatskih podešavanja naših divnih računara, a pre toga iz mobilnih telefona, tj bilo kakvih uređaja gde ste u stanju da resetujete podešavanja)
Preko telefona :
-Sine, a ja sam ovde nešto pritisn'o i sad mi uključen neki jezik ne razumem ništa, a i ekran sam hteo malo da mi slabije svetli, ali sad se jedva vidi, nešto sam čačk'o onaj satings (settings, ali treba njima objasniti da mogu reći i na srpskom,ali nee)
-Ćale vidi kad uđeš u onu listu,tj meni skroz dole onaj ključ s šavcigerom što si rekao k'o srp i čekić da je, znaš to?
-E vala, jes' isto. Da da, pa nisam glup, šta tu?
-Izabereš tu opciju, i prema gore pomeriš i to ti je onda namešteno po defoltu sve normalno k'o što je i bilo, i više ne ulazi u ta podešavanja, ok ?
-Ma što ti sine stalno misliš da ja ne znam s ovom novom tehnikom,'će ti tajo pokaže..-E buraz,jesi kući ? Gde ćemo večeras ?
-Ma kod Mikija u kafanu po defoltu da sunemo par, pa u lov.-Dušo gde ćemo danas?
-Ne znam, više su mi ovi kafići preseli, a tvoji nikako da odu, jel bi htela do mene?
-A što nećemo u Sontaro(ime bilo kog kafića)
-Ma daj, tamo nas već i vrapci znaju, gde ćemo šta ćemo, po defoltu tamo. Idemo do mene, neće nas moji skontati.-Brate jel znaš ti da mi objasniš ono za sutrašnji kolokvijum?
-Jok, ja ću to po defoltu na ruke,papiriće,stolove da ispišem pa šta bude, ko još uči to?
-A i to što kažeš..
Tip u društvu koji je spreman da uradi apsolutno sve, ne bi li i dalje bio deo tog društva.
Kimi: E, Mare, deder donesi mi pivo, ne mogu da ustajem, sad će da dodele Oskara za folk pevačicu godine
Mare: Daj brate, pa i mene to zanima, nisam ti ja Rasim Ljajić da trčkaram oko tebe i udovoljavam ti
Kimi: Au, buraz, pa nemoj nas terati da te vratimo u tvoje bivše društvo, među one metalce u Porti, pa da se u po' januara grejete svi zajedno jednom dvolitrom.
Mare: Dobro, jebo te, šta se odmah drkaš, doneću ti pivo, ionako sam hteo i sebi da uzmem nešto
Kimi: Tako sam i mislio
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Predsedniče, ujedinili su se prosvetari i studenti u protestu, prete da će srušiti grad ! Oni sa Filozofskog bacaju Molotovljeve koktele, Difovci i nastavnici fizičkog lome izloge i pale sve što im se nađe na putu ! Kako da ih zaustavimo ???
Boris: Pičvajz znači, a? Ništa, sad ću zvati Rasima, on ume sa svima. ( vadi telefon i pritiska broj 2, speed dial)
...
- Ali predsedniče, tri dana i tri noći sam pregovarao sa meštanima Boljevca, huškali su kerove na mene, terali me da pevam pesme o Draži, jedan mi je izručio kravlju balegu na glavu, sve sam uradio samo da bi se sklonili sa pruge... ne mogu pred prosvetare, pa ja i nisam ministar prosvete
Boris: De de, Rasime, nemoj samo ja pa ja... nije ni meni lako, evo baš sastavljam rekonstrukciju Vlade, gore je nego sudoku, ne znam koga da izbacim... Ti si mi prirastao za srce, ali šta će mi ministri koji ne mogu da rade 4 dana po 24 časa, pa to može i najobičniji radnik Kolubare
Rasim: Evo, presvlačim se, dolazim... (uf, kako ću ti se najebati mame ako Toma napravi Vladu, tamo ću biti makar potpredsednik pa da me boli kurac za sve)
Skoro nastalo upozorenje, prostodušnog brdskoplaninskog stanovništva republike Srbije, svojim rođacima, koleganma i prijateljima koji se ne trude baš previše da sakriju činjenicu da trse nešto sa strane.
-Eeeee, des bre buraz!- rekao je Đole ulazeći u auto svojeg brata Milisava, koji ga je samo mrko pogledao bez reči, rukujući se sa njim.
Mahnuvši Đoletovoj ženi, Jovanki koja je bila na tremu ispred njihove kuće izvezao je Golfa dvojku u rikverc na ulicu i nervozno nagazio na gas.
Đole ga je zbunjeno gledao držeći se za ručku više glave dok su neuobičajeno velikom brzinom uletali u krivinu na izlasku iz sela.
Neprijatni trenutci tišine nastavili su se još malo, dok su zamakli u obližnju šumu, kada je Milisav najzad usporio, pošto im je preko puta prelazila neka zalutala svinja.
- Šta je bre sa tobom, koj kurac, šta si nadrndan jutros?- zabrino se Đole.
- Znaš ti dobro šta mi je.- nervozno je promrmljao Milisav, ne skrećući pogled sa kolovoza.
- O čemu pričaš jebote!- zaprepastio se Đole.
- Slušaj me dooobro sad, pošto ću na ovo da ti skrenem pažnju samo sada, već duže vreme pričaju ljudi da trsiš onu Veljinu konobaricu...
-Ma jok, bre brate, to pričaju ljudi, jebo im pas mater. - prekinuo je Đole Milisava nasred rečenice crveneći.
I ja kao i svaki brat nisam verovao, ali pošto sam te sinoć iz kola vido kako se vataš sa njom kod Dobromirove štale, više i ne mogu da sumnjam da je to sve istina. Iskren da budem, zabole me kurac, šta ćeš da radiš, ali ako mi osvaneš na preljubnicima, jebo sam ti sve.-
Ovo se odnosi samo na one koji ne vole i/ili ne znaju a moraju da kuvaju jer nema ko drugi. U pitanju su iskreni pater familias-i i "mačo" muškarci koji su navikli da im mame ili supruge/devojke kuvaju (i naravno obavezno zakeraju što nije slano, ljuto, reš i sl.). Kada su, zbog odsustva osobe inače zadužene za kuvanje, primorani da to rade sami, nastaju ozbiljne frustracije koje se ispoljavaju napadima nekontrolisanog besa i agresije prema slučajnim prolaznicima i kuhinjom koja liči na Hirošimu dan posle. Ipak, po povratku osobe (najčešće ženskog pola) koja inače kuva, nekoliko dana više cene njen trud i rad. Naravno, to posle "izvetri" do sledeće prilike.
Idealan primer je moj ćale. Keva otišla u Bosnu da poseti moju babu, buraz i ja već odavno ne živimo sa njima. Pre neki dan dođem da ga obiđem i on se ponudi da nam isprži jaja i suvi vrat za klopu, valjda da bi zadovoljio ego i pokazao sinu da "može sam". E to kuvanje i "može sam" izgledalo je ovako (zamislite čoveka u bermudama i potkošulji sa hardcore sarajevskim akcentom):
-Ufffff gdje je sad tiganj, oca mu je*emm? Kako ta žena ne može da drži stvari na očiglednom mjestu?
-Ćale, probaj u komodi ispod sudopere.
-Evo, je*o ga otac. Sa'ću ja, hajd' ti postavi sto.
3 minuta kasnije:
-Uh je*em ti masnoću sav se ispržih. JOJ!!! Je*emm ti...
Ispušta jaje i ono se razbija...
-E mašala, bravo. Samo mi je još ovo s*anje falilo. Sale, jel' znaš gdje je krpa za pod?
-Otkud znam čoveče...
-Ma jah'. Ništa ti ne znaš. Koji sam te ku*ac pravio...
2 minuta kasnije:
-Puče žumance... E JE*EM TI SUNCE ZAR ME DANAS BAŠ NIŠTA NEĆE? GDJE JE SO? KAKO OVA ŽENA... a evo je. SINE, HOĆEŠ JAJA VIŠE REŠ ILI ONAKO?
-Svejedno mi je, ćale.
-Dobro samo pitam, što se odmah ljutiš?
-Ne ljutim se.
-UFFFF!
Provali njihovog mačora koji mirno sedi pored vrata i posmatra ga:
-ŠTA TI SADA HOĆEŠ JE*O TE PEJGAMBER NEZASITI?!? ŠTA ME GLEDAŠ?!? DAO SAM TI DA JEDEŠ!!! OHANI MALO!!! VIDI TI GUZICE K'O STALJINOVA DRŽAVA!!!
Mačor ga zbunjeno gleda, on istresa klopu u tanjir. Klopa baš i ne izgleda "najsrećnije".
-Je*aji ga, malo je zagorilo, al' šta da mu radim ja sad? Hoćeš da ti napravim salatu?
-Neka ćale, ne treba.
Kad te drugar ništa ne sluša, uprkos tvojim dobronamernim savetima...
-Daj matori, nemoj da juriš Ipsvič non-stop iz 2-1 iz 1-2, vidiš da ti ni keva ne ostavlja pare više, misli žena da si se navukao na pajdo, sve kašike po kući posakriva...
-Buraz, gledaj ti kad oni uđu, pa na mojih 5 'iljada ja uzmem pola miliona, ovaj tiket ti je dobitan...
......nekoliko sati kasnije......
-Burazeru, 'de si ?!
-Evo, kucam neki seminarski, đavoli ga kucali, šta je?!
-Treba mi 250 kinti da se ošišam, izgledam kao podmladak neke terorističke organizacije i da... izjebao me samo Ipsvič, dođe čist kec, jebo me oblak...
-Pa, ja te krstim, a ti sviraš...
...............-Rođeni, nemoj nju da muvaš, ako te njen ćale uhvati, nema Bog ti pomogne...
-Si ti lud?! Pa, ona pada kod mene na moj suptilni magnetizam...
-Pašćeš ti kod njenog ćaleta na ručnu dizalicu...
-Ti si lud...
...par dana kasnije...
-Braćala, pa kakva je to čalma?! Planiraš da te kupe Arapi, pa da im čuvaš konje?!
-Ne, burazeru moj... pre neko veče, izvedem ti ja Maju, sve super, odemo na piće, pa do grada, pa na tvrđavu, dovezem je gajbi, ono, poljubi me (šmekerski namig), ja je ispratim do ulaznih vrata, ona uđe u kuću, sve kulturiška... pazi sada priču, izleti mi njen onaj džulov od kera, pa me potera iza kuće, a posle se ne sećam... jedino mi na urgentnom rekli da sam imao po kosi tovatnu mast, kažu da se tim podmazuju dizalice i šta ti ja znam... zamisli?!
-Aham, mogu misliti...
-E, al' zvala me, videćemo se opet...
-Jaoooo, jel miriše tebi neko žito?!
-Kakvo žito? Se drogiraš ti?!
-Ništa, ništa... ja te samo krstim, a ti sviraš...
Trenutak koji će se pamtiti, stalno prepričavati, dugo, jako dugo. Ostaviće u amanet budućim generacijama da se sećaju i sačuvaju od zaborava. Nešto originalno i nesvakidašnje, ludo, novo. Niko to još nije probao, nije se čak ni usudio, možda zbog manjka avanturističkog duha ili pak zbog, potencijalne osude društva. Tako jednostavno, ali ipak toliko moćno, da će početi da utiče i na ostatak društva. Izazovno za druge, ali ipak neponovljivo. Bilo jednom, nikad više.
- Baćoni, setio sam se one stare ekipe iz kraja, pre desetak dina, ma, bili smo još klinci brate, Miške, Giga, Backo i Sale, kako su nas maltretirali buraz, ali opet niko se nije usudio da nas dira, baš zbog njih, a mi sve nekako uz njih. Jeste, slali su nas po vodu, kad se pikao fudbal bili smo na golu i kada bismo primili gol bili bi nam šamare. Vodili su nas da krademo kukuruz pored reke, pa bi posle ložili vatru ispred zgrade i pekli taj kukuruz. Kako je bilo vreme do jaja. Sećaš se onog starog Gruje, onog penzionisanog oficira ili šta je već bio, neko vojno lice. Kad je baja na sred travnjaka posadio drvo tako da nismo više mogli da igramo fudbal. Sve dok ovima nije dokurčilo pa su posekli to drvo i odneli mu pred vrata, onda je on malo Saleta išamarao i zaključao ga u garažu, pa su ova trojica obili garažu i pride izbušili gume njegovom jugiću. Jebote, a ceo komšiluk gleda sa svojih terasa, a onda odmah nakon toga smo opičili fudbal na starom terenu, a Gruja popizdeo, jer je znao da im ne može ništa, još onaj Backov ćale bio lud, da je ovaj još nešto uradio, Backov ćale bi ga samleo. Kakva je to Merilin Monro iznad ventilacionog otvora situacija bila. Kad sam otišao u stari kraj, čuo sam par novih klinaca kako pričaju o tome, ali sa nesigurnošću, ali i sa dozom oduševljenja, kao da nisu sigurni da se to stvarno desilo, to je za njih postao mit, alo sine, mit našeg kraja, a mi smo bili deo toga.
Pojam koji se koisti kada neko na vama vrši mentalno pranje, smara na bilo koji način, nameće svoje mišljenje ili se direktno vama eksponira.
Osoba A i osoba B se slučajno sreću u prolazu.
Osoba A: Ćao brate, šta ima?
Osoba B: Ma ništa, u žurbi sam evo.
Osoba A: Đes ba pošo, nigdje te, moram ti pričat neke stvari!
Osoba B: Ma u kraju sam, sad žurim fakat, drugi put ćemo pričati.
Osoba A: Ma levati to, moram ti ispričat za onu žensku. Sreo sam je opet neko veče, bila je lijepa opet, djeluje mi da je normala, prišao sam joj znaš, pričali smo. Šuknuo sam joj par šupljih, znaš one moje standardne što prosipam ribama.. A ne znaš?? Ono kad joj kažem da je slatka ko čokolaada i da bi joj bio omot i to? Ne znaš? Zaostao si majke mi! Elem..
Osoba B (prekida osobu A): U žurbi sam materem', drugi ćemo put ba pričat.
Osoba A (odlučuje da nastavi daviti): Ama samo da ti još ovo ispričam ba. I znaš tako ti se mi malo šmekamo, ona meni namigne, ja nju pogledam ono preko ramena, ponudim joj piće, ona prihvati. A da vidiš kako ofirno ispija ono, al nema veze, ima razvijenu usnu muskulaturu, što je i najbitnije. I popije ona dosta, i kažem ja njoj "Mogli smo do mene", ona kaže da hoće i tako ti ja nju u Mini Cooper.. Stani! Nisam ti rekao da sam nabavio Mini Coopera. Joj brate jedva sam papire nabavio, uvezao ga iz Njemačke..
I u ovoj situaciji prolazi osoba C, koju osoba A i osoba B ne poznaju. Osoba B produži svoju putanju sa osobom C, koja je izbezumljeno gleda i šuti.
Osoba B ("zakačena" za osobu C): E buraz žurim, čujemo se.
Tada se osobi C pale lampice.
Osoba C (osobi B): Šta je bilo paša, opra te na ruke?
Lep način da otkačiš debelu devojku sa kojom si prinuđen da budeš i da je zanimaš dok tvoj ortak muva njenu lepšu drugaricu. Ona, kao i svaka druga debela devojka, svesna je svojih mogućnosti, tako da i ti možeš da prođeš. Ali, ona ne zna tvoju tajnu. Ti sam sebe visoko kotiraš, smatraš da je ispod časti da tvoje prezime nosi neka za koju bi ti trebala pomoć prijatelja da je oboriš, a kamoli nešto više. Ovim ćeš joj ispasti zanimljiv, poželeće da ti izlomi kosti, a pritom daješ prostora svom drugaru da bude sam sa izabranicom svog srca.
Em nećeš biti prinuđen da je smuvaš, em nećeš biti ugrožen da ti se ceo svet smeje, jer ljubiš nekog ko je trostruko teži, veći i jači od tebe, a ispašćeš ortak. E, sad. Malo lomljenja, par šavova možeš da progutaš, bolje i to, nego da gutaš njenu pljuvačku u kojoj osećaš čari leskovačkog roštilja i lučene paprike.
-Buraz, večeras mi trebaš k'o hleb...
-Što!? Nešto ozbiljno ili... ?!
-Ma, mora se vidim sa Majom, a treba mi neko da zabavlja Mountain King-a koji se šlepa uz nju, non- stop, ali jebeno non-stop....
-Ju, matori... samo mi reci da je špricana protiv besnila, nemoj da me izujeda...
-Pazi, ako možeš da je zanimaš večeras, bilo kako, samo je skloni od nas, hejtuje me nešto opasno, ne znam što, ali me nikako ne miriše...
-Ajde, ali pazi...dođeš mi za ovo...
...............
-ala-ala-ala to ne valja-sve si meni-ti dalja i dalja...
-au, ljakse...kako ti zvoni to telefon?!
-Uuuu, odoh ispred, ajd i ti sa mnom, neka nam ih ovo dvoje kanarinaca zajedno, nek' cvrkuću..
-Daj bre, što smo izašli, ne mogu da je ostavim samu sa onim tvojim ljomberom... ajd se vratimo...
-Neka bre, ostani malo sa mnom, hoću da popričamo ti i ja, u četiri oka... ako me razumeš, he he ....
-He, he... kako se ti slatko smeješ, khm, grok...
-Jao i ti... tako je isto radio dedin vepar kad ga je vodio da naskače na krmaču...
-Daj, mrš... nisi me valjda izveo da bi me prozivao?! Pazi, ako me isprozivaš i pritom iznerviraš, znaj da sam radila kategoriju 100+ u džudo-u, a sad kad sam na faksu, radim džiudžicu...
-Dobro bre, Švarci, jel mogu te zovem Švarci, imate isti list, heheheh...
-Mališa, zadnja opomena...
-Izvini, ali ja mislim da se kaže poslednja, znaš, zadnja je kad.... pu, pu daleko bilo...
-Znam ja to dobro, studiram Norveški, odlično mi ide jezik... a, tebi će biti zadnja!!!
-Aham, možda teleći ispod sača... jel bre?! Jel mož' sabiješ 500gr telećeg, jaka si mi ovako, k'o oni Vikinzi, 'beš mi sve... čudilo bi me da ne studiraš norveški...
-Prestaješ ili da uđemo unutra dok me skroz ne iznerviraš?!
-Jao bre, al' si ti ljutko neki...ajde neću više, malo šale...pazi, snimam te celo veče, baš mi se svidjaš, za tebe bih... za tebe bih.... ma, nek ide život... skinuo bih ti kulen sa neba i pola kile posebne, i to u omotu...
..............
- Doktore, imamo jednog mladića, prelom ključne kosti, bez svesti i otvoreni prelom desnog poplestisa...
Prvi put kad sam se sreo sa tom sraćenicom je bilo u jednoj MMORPG igrici.
-Idem ja sad imam problema u RL
-He he he ma lvl 50 si ti nemas problema idem i ja sa tobom ima poitone lvl 4
- heheheh bilo bi dobro da mozes :)
-Sto ne mogu otvorio sam sve mape jos samo tu RL mapa mi ostala
-LoL
-LoL i tebi brate, znaci li to da mogu :)
-Ti me zezas zar ne!
-Ne zasto, svuda smo bili zajedno sta ti je pa sad.
-Pa nista, zurim hitno mi je
-Ej bre cekaj! gde je ta mapa!
I tako sam ja poceo da trezim RL mapu pito sve a oni me pozdravljali LoLom i ja naravno kulturno uzvracao.
Konacno je dosao moj drug iz igrice
-Ej bre buraz kako je bilo u RL?
-Užas kao uvek jebem ti život!
-Pa koji su lvl ti monsteri mamu im ajde da treniramo armor i RL je gotov!
-Šta?
-Samo kaži gde je ta mapa RL
-Pa ti stvarno ne znaš šta je RL LoL
-Ne znam stvarno pito sam sve ne znaju ni oni! glupi početnici! a da lol i tebi druže.
-Ha ha ha ha da bre noobovi haahhahah
-Jeste pravi nulovi od ljudi, budale još mi se i smeju nulovi!hehehehe
-Cekaj ne mogu da pisem trenutno boli me stomak od smeha
-Jesu smesni jedan od lvl 60 nije znao haahahhahahahahahh kreteni!
-Prestani ne mogu vise haahhaahhahaha
-Jel hoces da mi pokazes tu mapu ili ne! necu da ginem rekao sam ti cuvam ti ledja!
-Ej bre RL je van, van svega pravi realni zivot
-Aha neka mapa van svih ovih mapa kao podzemni svet hocu i ja u pravi zivot a ne da se mučim i ubijam one mutirane svinje tamo, hoću i ja da ubijam nešto realno, jer ima tamo slonova?
-Mislim da ne razumes realan zivot van ove igrice
-Ma ne seri da si igrao neku drugu igricu a ja te cekam ovde kao budala! ajde posalji mi link za igricu RL da je isprobam!
-Jel ja govorim Srpski ili ne, RL je realan zivot ovo van kompa!
-Pa gde da nacem CD za tu igricu!
-Nije igrica i nije na CD van svega je! nije flopi ni DVD ni bilo sta od tehnike!
-Pa sta je do vraga! sta je prokleti RL!
-Udalji se od kompa i idi u drugu sobu e to je! Uradi to smeta razmisli malo pa mi javi!
-Setio sam se, to je imitacija MMORPG igrice u ovom svetu! gde si svi ponasaju kao da su avatari i glume Orkove, Vilenjake i Vitezove!
-LoL
-LoL i tebi brate, nego jer mogu i ja da glumim u toj igrici
-Mislim da si svoren za to!
-Idem ja sad ajde LoL
-LoL i tebi, tamo gde ides je RL, srecno ti bilo magije tu ne pomazu!
To su oni poslovi koje koliko god dobro (ili loše) radio, mrzeće te barem 80% populacije.
1. Menadžer fudbalera
I: Gospodine Š, da li je razlog vaše očajne igre to što ste bili na splavu do jutros u 9?
MŠ: Da, naterao me menadžer.
I: Pu, vašljivac jedan!!2.Političar
imaginarno veoma prosperitivno mesto u Srbiji (IVPMUS)
I: Dragi meštanine IVPMUS-a da li ste generalno zadovoljni životom.
M: Bož' sačuvaj gospođo. Ubiše nas ovi političari! Jes da su podigli zaposlenost za 1248% i da mi daju jednu kravu nedeljno. Jes da su mi ovu kuću ovde sagradili kad sam je pijan zapalio sa kumom, ali onu kokošku što su primili kao donaciju od komšije, to im nikad neću oprostim!!!3. Nastavnik drugog stranog jezika
A: Buraz , zaključila ti Nemica keca jer nisi bio ni na jednom času ove godine.
B: Uh, majku joj nacističku, mrzi me jer sam pametniji od nje. Idem da joj izbušim gume na golfu.4.Radnik na šalteru
Koliko god brzo radili ovaj posao, svi će vas mrzeti zbog reda. Makar bili poput insert famous clerk name , zauvek upisani u knjigu birokratskih besmrtnika zbog dešifrovanja zahteva dementne starije gospođe koja traži sličice za uskršnja jaja, bićete najgori lenjivac, zgubidan i protraćitelj njihovog dragocenog vremena.5. Bus plus kontrolor
Koliko god loše radili ovaj posao, koliko god nenaplaćivali karte, nekada morate -čisto da zadržite posao. A onda....
A:Kako te bre nije sramota da naplaćuješ kartu ovom mladiću u šorcu i kopačkama. Vidiš da se umoran vraća sa posla, verovatno je neki lekar ili tako nešto. Kako bi tebi bilo da te on sutra istera iz ordinacije jer nemaš kartu????
BPK: Dobro ajde....
A: AHA! A sad naplaćuješ ovoj mladoj dami romske nacionalnosti, nesumnjivo trudnici. Jel se tako stimuliše natalitet?
BPK: Ok.. Ok...
A: Ma sraaaaaaaam te bilo, naplaćuješ ovom ostarelom čoveku, vidiš da ima 42 godine, jedva stoji na nogama, a ti mu još kartu tražiš
BPK: ŠKK više bre????6. Tajkun
A: E brate, si čuo da je Imaginarović otvorio tržni centar? Zaposliće 4000 ljudi.
B: TAJKUN!!!
A: Pa dobro, jeste, ali...
B: TAJKUN!!!!
A: Jel znaš ti šta znači reč tajkun uopšt...
B: TAJKUUUUUUN!!!!
Izraz kojim se ukratko opisuje "gradski" momak, koji poreklom i mestom boravka nema nikakve veze sa nekim gradom, a voleo bi da ima.
Fenomen koji se javlja uglavnom na jugu Srbije. Čovek koji je rodjen,odrastao i koji i dalje živi na selu, zanesen svetlima nekog obližnjeg grada, počinje da odbija svoje poreklo i usadjene vrednosti i pokušava da preuzme i u sebe usadi neke nove, gradske manire. Svoje vreme uglavnom provodi po elitnim gradskim kafićima i kao kameleon se vremenom utapa u urbanu gradsku sredinu. Kao sundjer upija i uči sve gradske fore i forice. Vremenom se toliko izdeformiše, da se ne može razlikovati od bilo kog rasnog gradskog mangupa. Tu je sve što treba, gradski naglasak, šatro, gistro, ovo, ono. Treša, tike, kombinacije i spike. Okom prostog posmatrača, izgleda kao i svaki drugi nafurani mali... Ali kada se zagrebe ispod površine i kada iz kožne Pradine torbice uz paklu Malbora ispadne i mesečna karta overena kod lokalnog autoprevoznika, koji poslednji polazak ka njegovom selu ima u 21 i 15, sve njegove spike padaju u vodu, a realnost mu opali takav šamar, poput Šešeljeve kore od Banane posle kojeg bridi i obraz i ponos...
DAN PRVI:
Niš negde oko 19h. Divan letnji dan. Bašte gradskih lokala su prepune. Prava revija gradskih momaka i devojaka. Sve šljašt,i sve blješti. Za centralnim stolom jedne bašte sedi momak, niko ne zna kako se zove, ali se odaziva na Ćomi, reklo bi se rasni gradski mangup, koji u svom tom blještavilu prosto sija. Dok mu u piksli gori skupocena cigareta, on sa dva prsta desne ruke elegantno ispija svoj, danas već četrnaesti espreso, dok sa levom rukom na uvetu pridržava mobilni telefon marke Android i očigledno završava neke kombinacije. Čini se kao da sve oko sebe poznaje, a pogotovo mladjani ženski svet koji odpozdravlja namigivanjem i mangupskim smeškom, dok se sa muškim pozdravlja srdačno uz neizostavno grljenje i udaranje po ledjima. Ali vreme, o to prokleto vreme, leti tako brzo. U pauzama izmedju razgovora mobilnim, on sve nervoznije i nervoznije gleda u ekran tog istog telefona. već je 20h, postaje mu sve neprijatnije, grad se sve više i više puni, a on još malo mora da ide. Ostao bi on ali prokleti NIŠ Expres je je u svom redu vožnje mislio samo o znojavim radnicima i umornim djacima koji se nakon napornog dana trebaju dovesti do svojih kuća. Nije mu lako, ali vešto prikriva očaj koji ga sve više obuzima. Oho, evo je i mala Sandrica, ribica kojoj je siguran da se svidja. Ima je čak i na facu za prijatelja. Mala prilazi stolu pozdravlja se sa njim, i nakon poljubca u obraz, pristaje čak i da sedne. Ali vreme, to prokleto vreme... A i ona pička joj materina ne može da izadje u grad u 3 popodne ko sav normalan svet, ali nebito, slatka je Sandrica. I dok je Sandrica sve rasppoloženija, nad njegovom glavom kao da se naoblačilo. Još mu nije ispričala ni kako je bilo danas u školi a već je 20 i 45. U glavi nastaje konfuzija, dok Sandrica razdragano priča, on je odsutan mislima, i kreće da se preračunava...
-Uf jebem ti NIŠ Expres, dal imam vremena za još jedan, makar kratki bez mleka??? hmmmm 15 do 9, treba mi desetak minuta bržeg hoda do stanice, što znači par minuta dok se spremi kafica, i na tenane da ispijem taman stižem na vreme. KURAC STIŽEM! Pogledaj ovu kljakavu, ko njoj dade da bude konobarica. Jbt pa ona se sapliće po lokalu. Majko moja! Ma jebeš kljakavu, Ijao vidi Sandricu što ima batak a mala se raspištoljila nekako kao da izaziva. Možda bi mogao kod nje na gajbu pa ujutru ćiku.... Da , da mogao bi, da mala nema 17 godina i ćaleta i kevu sa sve tetkom iz Žitoradje na gajbi... E moj Milisave, tako ti i treba kad se s decu kačiš. U JBT! 5 do 9. Auuuu pogledaj što se napuni lokal! Šta li bre ova mala trabunja vec deset minuta. C C C C C jbt kad pomislim sad, sat i po vožnje u raspalom busu sa kompletnom znojavom medjusmenom gradskog komunalnog preduzeća. JBT Milisave od tolike svetske metropole ti baš u Koprivnici da se rodiš! A grad puni li se puni, jeba ga Milisave dal ćeš i ti jednom da vidiš kako izgleda život posle 9 u Nišu!? AU! 9 i 5, trči majke ti ga nabijem spavaćeš na tvrdjavi Milisave!- E Sandrice, dodji da te ljubi Ćomi, moram da pičim imam neku kombu hitno da završavam, vidimo se sutra, i ajde dodji malo ranije keve ti...
DAN DRUGI, KOPRIVNICA, 13H NEGDE ISPRED SEOSKE PRODAVNICE...
-Oprem dobro majke ti ga nabijem! Milisave, ispisnik si bijo sinoć u grad?
- Bio sam tebra što?
- E ne frljaj mi se sti gracki izrazi, nego je si čuo što specialci uapsili nekog Eskobara iz Durlan u onaj kafić Pueblo ?
-Ne seri tebra, pa ja sam bio u Pueblo, i znam Eskobara do jaja lik završavao mi neke stvari, kad to bilo?
-Reko sam ti da se ne frljaš! De znam kad bilo valjda oko jedanaes, tako javili na TV Nišavu, zato te i pitam si vido možda.
-Nisam tebra ja sam došo s onaj u 9 i 15 do kod kuće. Jebem ti Niš expres! Al sad ću da pozovem ortaka da proverim...
____________________________________________________________________
- Halo! E Šomi, tebra , Ćomi ovde. E si mi dobar? Šta to čujem skembali Eskobara?
- Ma da tebra, ludilo, kad su upali, ja sam mislio da će krv da padne. To murija na sve strane i ne samo Eskobara pohapsili pola Puebla. Ludilo...
- AUUUU! Bolje što sam otišao sad bi mi donosio pljuge u mardelj he he he he.
- Bolje buraz. Nego reci mi jel se vidimo danas da gledamo Tekmu u Sky Betu?
- Ma jok tebra mrzi me da se cimam, noćas se bus raspao izmedju Trupale i Vrtište, tri sata smo čekali da ga oprave, u 2 sam stigao kući...
- Jbg buraz vidimo se onda drugi put!
- Vidimo se tebra! Pozdravi mi Dukija i ekipu i ljubi mi malu Sandricu he he he he
- Neka tebra ljubi je ti, sinoć kad upali specijalci, u WC-u navatali Dzonija kako Sandricu kljuka hormonskom terapijom, oralnim putem...
- JEBEM TI NIŠ EXPRES!
Izjava kojom sagovorniku nagoveštavamo da bi trebalo da se još malo pomuči pre nego što mu učinite to što traži.
- Buraz, opet sam pao ispit kod Milančeta.
- Ma da li si ti lud? Zaboravio si čarobnu reč da kažeš?
- Kako znaš? I on me je to isto pitao pre nego što mi je vratio indeks.
- Da ti tvoj drug kaže, aj sledeći put stavi 100 evrića unutra i problem rešen.
. . . . . . . . . . . .
- E, mala, priča se da se ložiš na bajke, čarobnjake i tako te stvari, pa ono, ako si raspoložena da te odvedem na jedno lepo mesto, nije daleko, čeka nas moj ćilim ispred, treba samo da pređemo preko 7 gora i tu smo. Imam lepu vilu, i puno patuljaka ispred. Budi moja princeza večeras. A, šta kažeš? Inače, ja sam Merlin, drago mi je.
- Milena, ali svi me zovu Rada, drago je i meni. Ne razumem samo jednu stvar, kako si uspeo da se voziš ćilimom, i odakle si ti kad si toliki put prevalio?
- Ma ja sam to samo metaforički rekao, ćilim je ustvari moj avion a...
- Ajde Merline, rado ću poći sa tobom, ne filozofiraj previše.
Dan kada ništa ne ide od noge, a kamoli od ruke.
Budim se. Lagano otvaram oci. Jutro predivno, ptice cvrkuću, sunce sija. Lagano se protegnem, stanem na noge, a onda osjetim tup bol u predjelu desne pete i čitavog lijevog stopala. Pogled na dole, kad ono lego kockice koje su moji maloljetni rodjaci iskopali iz nekog sandučeta u kući. Sa blagim šepanjem dolazim do kupatila, i okliznem se na vodu koju je veš mašina pustila u toku noći. Dobro ugruvam tintaru, ustanem i prilazim lavabou. Obavim većinu jutarnjih radnji. Vratim se u sobu, nađem neke krpe, uvučem se u njih. Sat pokazuje 6.15. Koji ću moj tako rano, upitam se. Ulazim u kujnu, vidim, tamo sat pokazuje 10.30. Mašala, okasni se na predavanja. Na brzaka krenem, odem do stanice, i čekam bus. Prolaze autobusi, a nijedan koji meni treba. Stade jedan, iz njega izlazi lik i kači papir da bus koji meni treba danas ne saobraća. Elem, sačekam nekakav bus koji staje na 20 min od faxa, i to je najbliže moguće. Na satu 13.30. Stižem na fax, čujem bio nekakav testić, lak ko papir na kom je napisan. Bonus od 10 poena. Aj jeiga, kažem, život ide dalje. Još samo 2 sata predavanja. Profa nešto ljut, ja rek'o, aj se smirim, da me ne izbaci. Međutim, zivka me kolega iz drugog reda iza mene, kao, nešto bi da me pita. Okrenem glavu, prozborim nešto, profa me vidi, i naravno, sa slašću izbaci. 'Bem ti usran dan, velim u sebi. Izađem ispred amfiteatra. Telefon zvoni, mala zove, kaže ne može večeras, dolaze joj gosti. Aj nema veze, kažem joj, vidjećemo se valjda nekad. Pogledam napolje, a ono se naoblačilo, i kiša prokapava. Taman da izađem, a ono udari pljusak. Lijepo, od ovog ne može gore, pomislih. Na satu 16.00. Pod pljuskom krećem prema onoj stanici od 20 minuta. Stižem tamo, naravno sve puno pod onim limom iznad klupe. Skontam da sam trebao da uplatim obroke. Naravno da je sad kasno, kojmoj, kad oni rade do 2. Nema veze. Bus konačno stiže, ja ulazim, i krećem. Vozim se tako, kad na trećoj stanici, vozač kaže, ajmo napolje, motor se pregrijao itd. Opet kisnem. Na satu 17.00. Da idem u menzu na večeru, ne ide mi se.Sačekaću drugi bus. Vraćam se u zgradu, vidim poštu, stigli računi. Krenem u lift, pritisnem 7, i ide lift, prvi, drugi, treci sprat, kad stade između četvrtog i petog. Super. U to na satu 18.34. Ja skinem sat i lupim ga o pod lifta što sam jače mogao. Isti se raspadne. Pritisnem ALARM, kad za oko po' sata stiže ekipa, izlazim iz lifta. Taman da uđem u stan, kad me sretoše stranački odvratadovrataši, te i s njima kao da prozborim. Odjebem ih, uđem u stan, pogledam u frižider. Prazan, niti piva, niti hrane. Pogledam na sat, vrijeme za večeru, 19.30. A zajebi, odo gledam TV. Upalim TV, on radi dobro nekih pola sata, odjednom počne da zuji, zuji, zuji i eksplodira. Pukla katoda, mamu joj njenu. Sati 20.30. Zovem nekog pajtosa, velim, ajmo u grad, a on se ko pikica nećka. Ja mu kažem, buraz, 'oćeš nećeš, nećeš, goni se. Odem u obližnji kafić, naručim Staropramen, kad poče i konobar. Te ne mogu da ti dam pivo, te daj isprave, te ovo, te ono, i odjebem ga, sa dodatkom da u tu kafanu više ne svraćam. Nazad u stan, koji moj, odo' da spavam. Legnem u krevet, opet se blago protegnem i udarim o zid. Sa tupom glavoboljom, zaspem, u nadi da od ovog gore ne može.
