Dugotrajan proces pretvaranja sekaparse u vrsnog pivopiju. Kada mlado kljuse donese odluku šta želi u životu i konačno smogne hrabrosti i uđe u samostalnu zanatsku (jer birtijanje je zanat a ne ugostiteljstvo!) radnju ,,Brale'', isprva ga niko ne jebe ni 2%. Biva ispraćen pogledima koji govore: ,,Šta ćeš ti ovde?'', ,,Mlekar je dve kuće niže'', ,,Jedino pivski stomak ima pravo da kroči ovde'' itd. Ali, kako to inače biva, stari mudrac iz mračnog ugla birtije, koji inače malo govori a puno pije, uzima ovo zalutalo čedo pod svoje i obavezuje se da će i od njega napraviti još jedno okruglo pivsko burence koje spava pored puta svaki put kad izađe iz ovog svetilišta. I tu započinje svakodnevni trening koji šegrt mora ispoštovati kako bi stekao titulu pivopije. Prvo na redu je krštenje, prvo pijanstvo. Novajlija pije dok ne bude bio mortus pijan, da oseti kako je to kad dostigne blaženo stanje izgubljenosti u vremenu i prostoru. Sledećih dana i nedelja pije se planirano, svaki put sve više i više dok šegrt ne postane kalfa, apgrejdovan šegrt, koji bez problema može da popije gajbu piva, ali u periodu od 8 sati. Ali, da bi postao majstor zanata, mora to vreme da skrati na najviše 2 sata. Kada i to postigne, sledi izazov, poslednji ispit koji mu daje za pravo da sebe naziva pivopijom: Duel protiv svog učitelja, ko će brže popiti gajbu piva. Ukoliko pobedi, postaje Veliki Majstor i nasleđuje titulu koju će jednog dana predati nekoj novoj izgubljenoj mladoj duši kao što je i on sam bio.
Kada imaš osećaj da će i sopstvenu smrt neko (verovatno bližnji kojima je pun kurac svega, pa i tvoje smrti) da ti zgovna.
Ok, što su ti karakondžule srkale godine ispred šaltera, što si studije proveo u memljivom sobičku neke babe koja te je pohotno gledala.. Ok što su te
drkali na poslu i čerečili u porodici..
Dovoljno je to što si poslednji put pojeo nešto slatko u Baru devedespete i što i kad si bolovo, bolovo na mukama isusovim.
Ok je i to što si samo jednom u životu išo na more i to usranim vozom a zatim se smestio u šupu koja je smrdela na pišaću i govna.
Sve je to za ljude mislio si...
Ali..
Nešto si prčko tako po stančiću, nešto malo drnde mrnde, i odjednom, srčka, bolnica, tamo te ucenjivali za gusku i zanemarivali, a zatim dođe i časna smrt..
Misliš sad, dobro de, sjeban jedan život imah al valjda će me ukočenog ispoštovati, kad kurac...
Zapeklo junsko sunce, nikome se nije baš vuklo do groblja, il ih bole kurac.. Šta znam...
Kupili ti neki sanduk, iz neki jeftiniji "kataloga" nekako ti smotano ukrstili ruke pa je delovalo ko da se nedajmibože onako mrtav samozadovoljavaš..
Zet kupio pipi i gudi, malo nasekao i ponudio toj maloj šaci jada zadušu.
Jedino ko će te ispotovati su grobari - cigani... Oni te na kraju fino spuste, zakopaju, i nežno od gore dva puta potapšu.
Ipak je vredelo živeti.
Osnovni uslov - roditi se sa specijalnim , u ovim krajevima cestim talentom - potpuna atrofija savesti.
Biti nemilosrdan prema konkurenciji - smeskati im se ,u dzepu imati vudu lutkice i zardjale chiode(i oni bi imali samo da su bili na safariju u Keniji)
Biti tuzibaba - lazno prijavljivati konkurenciju zbog svega i svacega ,pretstavljati se njihovim imenom i vredjati inspektore...nije nesto, al' ne moze da skodi...tebi.
Iskoriscavati druge do granice pucanja, a ako puknu...hm...kad puknu ,dodju dvojica novih...eh, radnici su ti k'o Hidra.(realno, sta ce radniku svake pete godine godisnji ,kad i onako nema para za more,jednom kad popustis, sta je sledece ,da se ne radi nedeljom?)
Biti pohlepan- ako se ti ne shiris ,drugi ce (podaviti machice dok su jos umiljati)
Obeschashcivanje zenskih radnica je za gazdu traumaticno iskustvo, jer trpi produktivnost ,radnica ne moze biti na dva mesta u isto vreme, ali tradicija i red se moraju ispostovati u protivnom , sta ce nas razlikovati od zivotinja?
Osigurajte radnike i jednom najvise dva puta godisnje izazovite lakse nesrece, nece vam zameriti, ionako nece znati.(sa paljevinama sirih razmera - nikako vise od jednom u 10 godina)
Prizvati djavola ,krvlju potpisati ugovor, prodati dushu za uvoznu dozvolu, prijatelje napiti, slagati ih da cete postati braca po krvi i eto materijala za jos krvavih ugovora i jos uvoznih dozvola.. i jos ..
i jos samo par stotina njih i tek se onda necete smiriti.
Sve radi do koske, ne jebe živu silu. Ništa ne ostavlja za sutra, ma ne ostavlja ni za danas popodne, ako je nešto uzeo da radi-neće prestati dok ne završi. Pa makar! Sve radi pošteno i do kraja-k'o sebi.
Pojede i kupus sa sarme pa pomaže tanjir poslednjim komadom hleba, jebe do trećeg vezanog orgazma-ne vadi, pa cigar popuši do filtera. Popije i dnoću. Kada uči, nauči sve-ne razmišlja hoće li ga ubosti pitanja. Kada pije-iz kafane izlazi poslednji i to đumle sa konobaricom. Kada je na poslu-radi za dvojicu, ne zato što je uvlaka, već zato što je takav!
-Uvalili mi u firmi da prevedem neko brdo materijala na nemački jezik, ja nemam veze. Učio nešto sitno u srednjoj pa rekao da poznajem jezik. Sad me šef dočekao k'o kockar dva keca u poslednjem deljenju-'oće dupe da mi pomeri.
-Pa šta ćeš sad?
-Kukao k'o žena i ponudio se Džimi da mi sve prevede. Svarno je car, samo ne znam hoće ispoštovati, ima samo tri dana-a dadoh mu juče. Toliko me je obradovao da sam mu rekao da mi i ženu može pamprčiti tri puta ako mi to završi.
-Sinko, on i pornić odgleda do kraja. Završiće ti sve još danas i doneti ukoričeno o svom trošku. Ali da znaš, žena će ti tri puta vrištati k'o Pohakontas dok ti budeš pokušavao zaspati u drugoj sobi.
-Ali...ali...ali...
-Nema tu ali, ako je tako rečeno-tako će i biti. Sa njim nema zajebancije!
Arčer koji voli da probada u zarastao rč tj. voli da ga krči.
- Ajd' dušo sad malo u rč da me arčiš!!! Tu si tako dobar!!!
- Ajd' okreni se!!! Aaaaa što si ga obrijala?!?!!?
- Pa dušo morala sa, zaraslo!
- A znaš da ja volim kad je zapušteno, dobro znaš da ga volim krčiti!!!
- E Krčmaru moj mali, neću više kad toliko voliš! Ajd' ispoštuj me ovaj put, pa ćemo za godinu dana praviti pletenice, znaš i sam gdje!
U vremena dok su mladi očijukali čuvajući ovce, a gunj od vune bio znak prestiža, mladi čobani su šarmirali mlade čobanice svojim umećem na fruli. Zadevanje frule za pojas značilo je kraj zabave i vraćanje ovčijim brabonjcima.
Danas je sviranje čobanicama zamenjeno sviranjem muškom polnom organu, a do frule drži još jedino Bora Dugić koji je poslednji put viđen kako u nastupu ludila pokušava da obrije bradu, dok ga Boki Milošević ubeđuje da zadene britvu za pojas.
Zadevanje za pojas tako danas znači obustavljanje neke iritantne nepotrebne radnje, presipanja iz šupljeg u prazno, mlaćenja prazne slame i, naravno, sviranja kurcu.
- Ćale, jesi ti pandur zato što si glup ili si postao glup kada si postao pandur?
- Pičkeru mali, saće da proradi kaiš! Pa sviraj, sviraj i za pojas zadeni, ali ti ga pretera!
========================================================
- Ahile, aj zadeni malo te driblinge sa televizije za pojas! Stoti put se ubacujem, ispoštuj me!
========================================================
- Boro, spusti britvu, na klarinet te nabijem!
- Neću, Boki, ovaj put ću da se obrijem pa nek se jebu i PGP i frula. Zadevam je za pojas zauvek!
- More zadeni tu britvu, nemoj da sviraš kurcu!
:Bora, poražen argumentima, zadeva britvu:
Nepresušni izvor inspiracije za pesnike, muzikante, filmadžije i one koji sebe vide kao boeme.
Prva mogućnost
- Bivša se udaje, on se pojavljuje, svi ga gledaju, misle- "biće belaja". Kad ono međutim, on šmekerski čestita, predaje poklon, izgovara neku "svršavanje rečenicu". Onda ga spazi muzika, dolazi pravo kod njega, jer, jebiga, on je najveći bekrija u selu. Bole muzikante kurac za kuma i starog svata kad je doš'o jebač, moraju ga ispoštovati. Onda mu oni sviraju, on gleda mladu preko ramena, krajičkom oka, a ona obara glavu, ne sme da ga gleda u oči. I onda odlazi, u fazonu "da vam ne kvarim veselje".
Druga mogućnost
- Sjeban, odlazi u kafanu, drugovi ga teše, on gorke suze lije, popije pola kafane i onda ga odnesu kući. Sve vreme potencira priču kako su bili "plavi zumbul i zelena kada", al' ih zajeb'o njen otac ili neka viša sila.
Naziv za drugi deo parka koji se nalazi kod zgrade županije, nedaleko od samog centra grada - Sombora gde je isti smešten.
Njegovo pravo ime glasi Park Heroja, ali je dobio i to drugo, gore pomenuto, koje je opšte prihvaćeno među Somborskom omladinom, te se toliko ustalilo da se prvobitno ime povuklo iz upotrebe. Novi naziv je dobio iz razloga što je postao veoma popularan kao svojevrsna "sigurna zona" za svakojake radnje, kad god zatreba zaklon od nepoželjnih pogleda. Bilo da je to neko gudranje, pijanka pod vedrim nebom ili pak nemanje adekvatnog mesta za jebanje raznoraznih promiskuitetnih ženskih persona - narkić je tu. Kod poslednjeg slučaja popularna je poslednja klupa u samom ćošku, gde se uvek mogu pronaći tragovi u vidu iskorištenih kondoma, praznih flajki i gomile opušaka.
Danju je aktuelan prednji, prvi deo parka, a noću drugi, narkić. Samo je potrebno sići niz stepenice i tu si, u oazi mira.
- 'Oćemo negde da izvarimo ovo?
- Pali ovde, šta nas briga.
- Ma kakvi. 'Ajmo u narkić?
- 'Ajde.
==============================
- Jesi čuo da hoće Bole da se šibate?
- Sereš? Pa čekam na to već mesec dana.
- Da da. Kaže da dođeš sam u narkić, za pola sata.
- Do jaja. Ima da me se seti na svaku promenu vremena!
==============================
- Gde ćemo? Meni su matorci kod kuće, tamo ne možemo.
- A nemaš kola?
- A šta fali narkiću?
- Neću seljačino da se nažuljam tamo, a i hladno je.
- Šta hladno čoveče, mart mesec! Vid' ja u kratkim rukavima.
- Imaš kondom?
- Čuj imam li! Rođen spreman!
==============================
- Moraš po ket, dogovorio sam se da završimo za soma.
- A daj, taman sam seo.
- Požuri bre, čeka te u narkiću, kakavi si ti to čovek kad ni dilera ne mo'š ispoštovati?
- 'Ajde, daj pare.
Luzer po inerciji.
Sleng za osobu koja u duelu sa protivnikom uvek izvuče deblji kraj, klasični nemač pojma, trećeligaš, kojeg jedino krasi veoma izražen takmičarski duh.
Primer 1
Boka: "Matori, aj đido da razbacimo koju PES-a, da ti pokažem neke stvari."
Kizo: "Brate, ako bacimo malo retrospektivu, ti si moja stalna mušterija. Petarda u 75-oj minuti je deža vu, tako da ipak moram da čekam ćaleta.Primer 2
Žeka: "Matori, da li si za basket? Sad sam video onu trojicu nafura na košu, pa ako si za neko rastakanje, zovem Stjepu i idemo."
Đole: "Išao bih na basket, ali gde ćemo igrati protiv onih debila. Nije zanimljivo jer retko kad budu dvocifreni!"
Žeka: "Jebeš ga sad. To su naše stalne mušterije, moramo ih ispoštovati nekom lekcijom."
Đole: "Čuj se sa Stjepom, a ja sam spreman za 10 minuta."
Posebna kategorija ljudi. To su osobe koje sede i posmatraju život koji prolazi pored njih a oni ništa ne preduzimaju dok ih neko ne povuče za rukav i kaže "aj sa mnom, imamo priliku". Sede tako sa strane i ne utiču ni na šta, pa čak ni na svoj život. Sve čekaju da im pripremi neko drugi i da prihvate ono što im je servirano, bez mnogo želje da se bore i da sami za sebe urade išta. Sede tako kao suvozači i samo prate šta rade oni koji su voljni da nekada preuzmu inicijativu iz njihove okoline!
- Dule, oćemo ići na proteste u beograd što se prave petog oktobra?
- Pa šta ja znam, šta ti misliš?
- Idemo bre jebaćemo im kevu!- Dule, jel idemo kod Đinđića na sahranu? Beše dobar lik, valja ga ispoštovati!
- Pa ono, šta ti kontaš?
- Idemo bre nego šta!- Dule, idemo u Bg na proteste zbog otcepljenja Kosova, kontam da će da gori tamo!
- A ko još ide s nama?
- Ma šta nas boli kurac ako treba idemo nas dvojica sami, samo mene prati i uspećeš u životu!- Dobro brate Dule, gledam te tako ovih godine, nikad ništa da pokreneš, da preduzmeš, da napraviš neku akciju, koji ti je moj?
- A ne znam brate šta da ti kažem?
- Ništa brate ono, reci mi da mi daješ ženu na pet dana, malo da eksperimentišemo!
- Pa ono, može ako ti tako kažeš...
Datum u Zakonu određen kao poslednji dan za zamjenu guma na drumskim vozilima. Ako se potrefi subota, sve je idealno za obavljanje ove ozbiljne rabote kojoj se pristupa odgovorno i muški temeljno. Dogovoriti s vulkanizerom termin, ujutru natovariti zimske gume, odvesti auto, pričekati uz kafu da bude gotovo i vratiti se kući je krajnje gej. Neka pravila se moraju ispoštovati jer zimska zamjena guma se obavlja jednom godišnje kao krmokolj, prvomajski uranak i slične zajebancije.
Vrijeme roštilja, sača, ražnja, ljetnih turnira malog fudbala je odavno prošlo, slave se još nisu zahuktale, tako da ovaj datum pada u pravi čas da te izbavi od jesenje čamotinje. U toku radne sedmice, samo potvrdiš akciju sa svim drugarima koji imaju četverotočkaše, ništa posebno ne dogovarate jer ćete to u subotu ujutro na kafi. Na toj kafi se skupljate oko 9, nema potrebe ranije, što je još jedna blagodet ovog praznika. Naravno, to se samo formalno zove kafa, a uobičajeno je da se spiči po ljuta, može i vops, neko usput podere burek, a najhrabriji sprže i spravu. Tu se časkom dogovori kod kojeg vulkanizera se ide, malo se opriča o gumama, petnaeske, šesnaeske, Debika, Tigar, Mišelin, niskoprofilne, felga, balansiranje, pizda materina...uglavnom dosadne i nebitne stvari. Ostala priča je uobičajena prđevina o sportu, politici, ženama, kreditima i predstojećem krmokolju što i jeste poenta čitave akcije. Družba.
Nakon kafe se ode do vulkanizera (svi obavezno kod istog), civilizovano se stane u red, pa se guzice uredno presele u prigodan ugostiteljski objekat u sklopu Autoservisa "Žile". Tu više nema glumatanja, alkohol se otvoreno naručuje bez obzira što podne još nije ni blizu, a ovi koji su započeli na kafi već mjerkaju konobaricu. Ako već daje vječno zamazanom Žiletu, ko zna... Red je da se sačeka dok svi ne završe, nekog možda treba negdje odvesti, dovesti, usput skočiti do mesnice da uzmeš plećku koju će žena popodne da prituri u rernu s krompirom. Nakon svega, svi vozite ljetne gume u garaže, pa se odmah nakon toga žuri u kladionicu prije nego počnu Švabe u pola 4. U kladži, bar po jedno točeno. Posle toga-proizvoljno. Nećeš se ogriješiti o ekipu ako tad odeš kući, daš ženi plećku da sprema i zahrčeš u 15tom minutu Sanderlenda.
- Đe si ti sve mu jebem, čekala sam te sat vremena da okačiš zavjese, oprala sam jebiga... Znaš da ne mogu da dovatim, evo sad se zgužvale.
- Dal si normalna, koje kurčeve zavjese, meti opet nek se vrte...Znaš li ti koji poso sam odradio danas, utovari istovari, odvezi dovezi, posle ajde po Mićinog Golfa, on bolestan, pa u mesnicu, pa opet kod vulkanizera, pa u garažu...Ponekad stvarno nemaš mjere.
Sleng za opis osobe koja je prošla sito i rešeto. Matora lisica, a još u snazi. Zna znanje. Igranjem finti i poznavanjem materije kompenzuje nedostatak agilnosti i refleksa.
Jooooj, nemojte, k'o boga vas molim!
Milojice, ni jedne! Jebogati, nije punoletstvo svaki dan! Jesmo ravi dali kaparu? Jesmo. Sad nema nazad. Ko zna, možda je žena poslala novce đedu da registruje traktor, red je da je sada ispoštuješ, a vidiš i sam da hoće da učini. Nemoj da izvisimo, ja zajmio novce, mali Đole skinuo sa babinog šteka za nove socijalce...
Pa, kako ću, šta ću? Znaš da ništa nisam do sad! A šta ako u mraku ne potrefim? Možda da sačekam dok se ne zaljubim, a? Joooj, kud sam pristao! :prekrstio ruke i klati se:
:ŠLJAS:
E, tako! Slušaj, magarče jedan tvrdoglavi - iskustvo je na njenoj strani. Dok ne metne kurton ti se ne mrdaj ni za živu glavu. Dobro, mo'š je malo drpati za bolju sisu... Elem, kad se napenali, sam ćeš u rupu upasti, o tome ne brini. A posle je talašika - samo upniii k'o da guraš Stojadina uz brdo pod ručnom, a on se vrati, a ti opet, pa sve tako...
Dan se, jelte, djeli na 24 sata. Od tih 24 sata šest sati spavamo, 5 do 6 sati smo u kafani, tri visimo na internetu, jedan sat molimo ženu za malo guze. Ne da zbog kafane, 15 minuta drkamo. Ostaje osam sati. Osam sati trpljenja šefa i kolega iz kurac palac sela iz kojeg si i sam pobjegao. Tih osam sati moraš ispoštovati, zbog radi onih 400 kaemova koje služe da se ide u kafanu i vrati rata banci, kumu ili zelenašu ako pored alkohola imaš problema i sa kartanjem.
Ali kolege, moj ti kolega! Kolege su posebna vrsta cvjećki. Kancelarijske intrige kojih bi se postidio i sam Ilija Čvorović. Skeniranje od glave do pete odmah sa vrata zajebalo je i najmodernije ultra mega giga američke čitače misli i odavajućih pokreta tjela. Sve se skenira, obradi u sekundi i prepričava na puš pauzama svakih 10 minuta. Smilja Vojinova, Persa Gojkova, Rada Milanova, Bosa Čupina ne znaju naći ćirilicu na taskbaru ali zato poznaju sve rodovnike, plastične sise, kurvanja, probleme sa alkoholom i ostale pseudo informacije. Te gospođe bi postidjele bilo koju obavještajnu službu na državnom nivou. Svaki novi radni kolega mora proći njihovu dobrodošlicu i po defoltu upada u zamku iskrivljenih osmjeha, kafa proseruša, usputnih potpitanja iz kojih se izvlače potrebne informacije. I dok si rek`o prva plata, cjela firma zna ti ćaću i mater, datum prve vakcinacije i kad si izgubio nevinost. Ili nisi.
Ipak, ponekad u rjetkim slučajevima kad se nekom od kolega desi nekakva nelagoda, kao na primjer, da Vojina Smiljinog udari auto ili se Bosin Čupo prevrne sa traktorom prilikom oranja njive u Šimširovićima Gornjim, na površinu ispliva ona instiktivna emocija što djeli ljude od životinja. Tada se ostale kolege solidarišu sa problemom unesrećene i pokušavaju da pomognu na nekakav način. Skupljaju se pare medju kolektivom ili eventualno u slučaju smrtnog ishoda, organizuje se par kolega s kojim dotična skener baba može da pije kafu - zbog kafe, pa je posjete u njeno selo da joj predaju keš u plavoj koverti. Sve sa urednim spiskom imena koji su dali pare.
Ta dva do tri dana koliko traje solidarnost, uglavnom se priča najljepše, najbolje, najveselije o unesrećenom. Taj period takođe služi za resterećenje mozga od zastarjelih informacija jer, jelte, dolazi novi mladi kolega iz područne jedinice Kneževo a čule su od Spomenke Gligine da mu je stari dužan šestosedamnes` hiljada kaemova poreza državi.
I to kao fizičko lice.
- Jaoo :povlači dim: jeste čuli :povlači dim gasi cigaru: šta se desilo Baji Miljinom?
- :guta komad bureka: Joooj :pali Evu, ljubičastu: jesmo čule! Evo skupljamo po cenera da pripomognemo kol`ko - tol`ko.
- A ti kolega mladi, jel učestvuješ?
- Ja ljudi nemam keša. Nisam još prve plate dobio. Al` mogu ići kopati raku ako treba. Znate kakvu sam đedu iskop`o, živ čovjek da se ispruži!
Izmučeno čeljade koje živi život teži od onog glavne junakinje meksičke sapunice koja je davno ostavljena od strane majke i koja vlaži na svog Hose Armanda zbog kojeg često pušta suze od kojih se može načiniti omanja poplava u Semberiji. Njena kobna sudba dovela ju je do soba bogatih vlasnika hotela u kojima čisti usranu i upišanu posteljinu starijih gostiju, istresa tepihe i ćebad, te glanca kupatilo k'o vojnik kažnjen zbog bijega iz vojske, jerbo je poželio omrsiti brk kod kakve 'oćne radodajke. Njene stalno nakvašene ruke poprimile su smežurani izgled, pa nalikuju na komad klasure što je krava izžvaka na pašnjacima Majevice, ali zato ima stas kakav ni Brena nije imala u svoje vrijeme, jerbo posjeduje dojke koje se u kimoni talasaju frekvencijom od 50 herca kada vikendom prođe kroz selo na vilama od traktora u haljini koju vjetar podiže i otkriva savršenstvo ispod nje.
Odmalena je naviknuta na teške uslove života. Njen otac je poznati seoski lola koji je u svoje vrijeme znao ispoštovati pešes spremnih Čehinja, ima JNA tetovažu na ruci, ljušti rakiju ispred seoske zadruge, ima IMT traktor i plugove, te vrijednim radom zarađuje pare kod lokalnih budžovana orajući im njive i sijući žito i pšenicu, kako bi mogao da prehrani svoju porodicu. Majka joj je stari tip žene koja preko dana okopava njivu i bere bamju koju navečer naniže na konac i proda petkom na pijaci, a pite koje ona razvija u duboku četeresdvojku tepsiju zaštitini su simbol njene persone. Jedinica je kod roditelja, te je tako osuđena na traženje posla, jer pare koje stižu u kućni budžet dovoljne su samo za osnovne životne namirnice.
Njen gazda je često u svađi sa ženom, te u dromfuljama traži utjehu i smirenje pripijajući glavu uz njihove dojke i straobalno arčenje rča do zore. Naviknut na takav život, nerijetko pokušava nabasati i na sobaricu, jerbo je uvidio njenu rumenu dojku koja, dok sagnuta usisava podove, ispadne iz grudnjaka tako olako da je ni grudnjak načinjen od nanotuba na masačuseckom univerzitetu ne može zadržati, a duge nauljene noge sijaju k'o farovi od Fapa. I tako, gurajući sve svoje probleme pod tepih, naša junakinja sanja da jednog dana naiđe njen princ na bijelom konju (čitaj Mercedesu), koji će u njoj naći svog životnog saputnika i koju će odvesti na krstarenje po Mediteranu, ali ispred toga je trnovit put koji mora preći ne bi li dostigla svoje ciljeve.
Opisivanje nečeg neuhvatljivog, nedostižnog. Privilegija odabranih i bogougodnih. Nešto kao ploče sa deset božijih zapovjesti u 21. vijeku u Srbiji. Blago cara Radovana. Bigfut. Nešto što je sigurno postojalo, pričao mi jedan što je gledao. Danas vjerovatno postoji, i tapiju na to polažu oni koji su znali Zorana, ne Đinđića, samo ko je znao „onog“ Zorana, gledao koje Zoran knjige čita pa čitao,znao o čemu Zoran razmišlja dok mu se u daljini gubi pogled, da li Zoran šara dok piša, koji lik Zoran ima na boksericama, kako Zoran zadržava erekciju... Oni svi znaju tu viziju i dijele je sa nama, koji smo znali Đinđića, posljednju deceniju. Ubuduće, ko zna... Praznuje se svake godine već deset godina, svakog marta, u karnevalskoj atmosferi, tu su šetnje, besjede, predstave, emisije, filmovi. Sve za Zorana i njegove vizije.
Prelazak 2002 u 2003, redakcija nedeljnika „Scandal“, 18 časova, urednik i dva paparaca...
Slušajte momci, imate zadatak! Miki , večeras Vendi gostuje na nekom splavu, rekla je da će u 10 minuta iza ponoći izaći i pišati nasred puta, pobrini se da to zabilježiš, uredno je platila, moramo je ispoštovati! Đoko, u Šilerovoj, biće neka ekipica, javljaju ovi iz opozicije, vidi ako bude kakvih rava pa škljocni koji put, jes' da nas politika ne interesuje, al' 'aj, nemoj se smrzavati samo! JASNO?!
Deset minuta poslije ponoći, ispred nekog splava, izlazi Vendi...
-OHO, evo je, 'ajde Vendi, isuči mindžaru da uslikam pa da begam, to mala, piki piki, to, škljoc, škljoc...MA ŠTA A U PIČKU MATERINU! Nemoj srati k'o Boga te molim, ajoj, okreni bar glavu, da te ne gledam kako se natežeš, A U KURAC, ovo se dodatno plaća, PU JEBO TE ŠEŠELJ, PU!
Deset minuta poslije ponoći, u Šilerovoj, paparaco otišao kući, ne sluteći ništa, a unutra...
-'Alo, bre! Udri onu od Džeja! 'Ajmo bre! To Bagzi ljudino!
-Razjareni Kum: A jebote, što mi ide na kurac ovaj Đinđić, Slobo je bio zakon, šta on koji kurac sere, moracemo da peremo pare, pa da prave gospodu od nas, pa ulaganje u politiku... Jebeš to, šta fali trenrci upasanoj u gaće, i kajli oko vrata, ako se ja dobro osjećam u tome, 'aj šta fali? I je li Boga ti Čedice u čemu su njegove vizije, zašto je on vizionar?
-Čedica: Daj ga jebi i njega i njegove vizije, ko će mu znati! Ja se polomio čitajući knjige nikad skontati, počeo duvati vutru samo da povatam, kontao da će mi to pomoći – ništa. ŠNJOF! Evo sad sam na kokainu i dalje ne kontam o čemu lik priča.- Razjareni Kum: Bebo, Bebo! BE , ma vadi jezičinu iz te klinke dok nisam razlasio zašto te zovu beba! Znaš ti o čemu ovaj Điki sere, a?
-Beba: M nefam pofamfmfm iffe u Beffin uffofo- Razjareni Kum: A u kurac i to sve, daj jednu za naše gošće (mazi riđu kovrdžavu kosu na svojim preponama, koja se pomjera gore – dole)! Bagzi pusti onu od Baje „Zvali smo je Natali i svi smo je vatali“!
- TO TO , AJMO SAMO ZA MENE NATALIIII!
Razjareni Kum: Dobro je Pešićeva, iskuliraj, koji ti je kurac, zoveš se Vesna, smanji malo sa kokom, i sjaši sa Vuka, potrga mu bradu...Legija: Momci, ovako ćemo, ja sam se čuo sa strancima, saznajte za te vizije, šta je umislio Đinđić, ako ne saznate, ima Zveki da saznaje, poslije sve ima da ide po udzbeniku, 'aj sad stigli rakovi, ako neko zna kako se to jede....
