Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Anastas Petrović
1900-1998
prošao sito i rešeto
Odlicno!Odlicno!
Preporucujem ti da procitas knjigu "Knjiga o Milutinu - Danko Popovic".Ima dosta slicnosti sa tvojim primerom.
+
Dok sam čitao ovu definiciju, doživeo sam sličan osećaj kao u mauzoleju na ostrvu Vido.
Svako bi trebao da ode tamo i da vidi samo.....
Najtužniji sam bio kada umesto imena Srbina koji je tamo ostavio kosti stoji samo nadimak "Kubura"....nisu mu ni ime znali.
Osetiš tugu ali i ponos.
ma sjajno! jos da si ubacio ratove po hrvatskoj,slobu i ekipu,da bude komplet! mozda i tita i goli otok...
Da, da, Knjiga o Milutinu... Ta priča. * +
Свака част, одлична је. 2009 су се писале добре дефке, сада би таква имала доста минуса када би се објавила....
Pravi primer za novajlije, ali i za nas ostale kako bi definicija trebalo da izgleda.
@Johnny upravo to. Jedan je bio iz mog mesta, bio sam neverovatno ponosan.
Svaka čast!
Bio sam na Vidu 15 dana, jer su Krf i Kruševac, bratski gradovi... Pa su slali osmake koji su bili zaslužni, da li u naučnoj ili sportskoj oblasti, nebitno. Vrhunsko mesto, preporučujem svima da odu i odaju poštu palim borcima!
i sad kad mi izvesni Klinac Retardiran prica: "prosao sam svasta!"
sta si prosao majmune, cale i keva te hrane i oblace ceo zivot, dalje od Limana nisi video, potukao se jednom u zivotu, a i to je vas 16 istuklo jednog klinca, svako vece sedis na ulazu sa pivom, imao si jednu devojku i tripujes da si neko mudo!!!!!!!
Део о Првом светском рату је прича мог прадеде. Прошао Албанију, Крф и Солун и вратио се на истој кобили на којој је и отишао. Имао ордења и ордења, али склољено и изгубљено кад су комунисти дошли. Погинула му четири брата и отац. Овде у Мачви јебено најтеже било. У селима камен на камену није остао. По бандерама повешани људи, све спаљено и сравњено са земљом.
Genijalno, cestitam. Najezih se, dva puta.
Bacam pivo, skidam kapuljacu i krecem da udaram glavom u klupu..
Tako je. +
Umalo da ne pročitam, mislio sam da je neki zez, kako bih se ispalio, ne verujem...
Svaka čast, odlično...
nevjerovatno...pravo malo remek-djelo.ujedno pokazuje promjenu nivoa vrijednosti od pomenutog doba do danas!
Sve je super, osim dijela..."Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije".
Vraca se na selo, gde jos 40 godina izvlaci sumu, ori, sije, zanje i radi najteze fizicke poslove... u picku materinu. Ti ljudi su heroji.
nivo vrednosti danas? sigurni ste da to postoji u ovoj zemlji?
čast izuzecima, ali u jebenoj su manjini.
+/*
Anastas Petrović?o.O Jesu li ti inspiracija za ime i prezime bili pisac Goran Petrović i njegov lik Anastas Branica (koji je radio kao tajni agent u I svetskom ratu), ili...?
Мајсторе!
... остао сам без речи, тачно замишљам слику пубертетлије како му прилази без трунке поштовања и тера га.
Свака част! + и омиљена од мене!
Читао сам је за доручак, ручак, вечеру а будио сам се и ноћу! Требала је да уђе у одабране!
A ne. Nisam ja bio takav, mada bio sam definitivno mnogo puta u društvu "šutirača klupa" da se tako izrazim. Indijanci :)
ja sam uvek izbegavao matorce po parkovima, starost je zarazna bolest sa terminalnim ishodom...
Браво..видим да сам пре сто година дао плус овде али ево сад се подсетих ове јаке причице
Odabrao
Black Hole
2011-08-31 13:16:04 +0000
Koliko je tužno, toliko je i dobro!