Kraj. Apsolut.
Isto što i polomiću te k'o klinac znak od Mercedesa. Kao i poješću te sa sve krpe !
Ubiti Boga u nekome. Odšljepiti.
Zakundačiti nekoga.
- Je li, Bobane ... šta si ono pričao za moju seku, a ?
- Da je Štrumfeta !
- Ne seeri, bre ! Polomiću te k'o oblandu za Svetog Nikolu ! Grejaćeš se ti na ugašenu peć ! Zapamtićeš me !
Priredba koja uvek pocinje u isto vreme, traje isto svake godine i sadrzi apsolutno iste pesme i predstave. Jedini koji je ne znaju na pamet su djaci prvaci, a i oni vrlo retko.
-Himna Svetom Savi
-Odlazak Svetog Save u manastir (umesto ove predstave eventualno dolazi u obzir pomirenje zavadjene brace, Stefana i Vukana)
-Himna Svetom savi - Vojislav Ilic
-Recitovanje stihova u stilu "jadni mi Sveti Savo, pomozi nam u borbi protiv ostatka sveta, ekonomske krize, bele kuge..."
- Jos jedna himna Svetom Savi (treca sreca).U novije vreme doslo je do manjih promena: ubaci se i po neka rec o Kosovu, cisto da se zna da je ono srce Srbije...
Iliti: šta smo mogli, mi smo jedno drugom dali.
-Nego, pusti to, nikako da te pitam... Reče mi Mile juče da nisi više sa Sanjom?
-Nisam brate, raskinuli smo pre pet, šest dana.
-Kako to odjednom? Ne deluješ nešto skenjano?
-Bilo je sporazumno, kontaš? Svanulo je iznad crkve Svetog Marka...
-Šta koj... ?
-Ma, dok smo se jebali jebali smo se, i valjda smo se prezasitili. Dali smo jedno drugom sve što smo mogli... toliko.
Uzvik prosečnog mladog čoveka, pogotovo ukoliko je cinik kojeg pas nema za šta da ujede; kada vidi kako besna, napadno našminkana plavuša vozi automobil koji košta k'o Svetog Petra kajgana.
- Da ga nije možda sa svojih 18-25 sama zaradila?
Pitanje Svetog Petra Prletu i Tihom na ulasku u Raj.
Još jedna u nizu vicoidnih dosetki na stanje smora u kojem se može naći jedan ili više ljudskih primeraka. Dosada koja možda nije u rangu sa onom jednog jebača na Vukajliji ali se definitivno kolje sa onom jednog badnjaka u Novom Pazaru. Elem, kako je Slava iz naslova strogo propisani POSAN hepening ( mada to ni najmanje ne sprečava neke savremene i samoprozvane vernike da svojim isto tako savremenim gostima posluže jebeno prase za doručak ), nedvosmislena je aluzija na duhovno stanje subjekta koji, poput sirotih pihtija iz naslova, ni sâm ne zna koje se pičke materine tu uopšte i nalazi. Doduše, prave sad i njih posne, od nekakvog makrobiotičkog kurca, šaznam...
Pera: Eee, momci, kako bilo na Sajmu?
Mika: Ćuti, brate, još se oporavljamo...
Pera: Što, bre? Pa, znali ste da ništa ne možete da kupite i pre nego što ste tamo otišli, xexe...
Mika: Brate, što se majmunišeš kad ne znaš šta je bilo? Aj' mu ti ispričaj, Žile, ja sam previše potresen...
Žika: Pa, stvarno ne znam šta da ti kažem, tebra. Bilo relativno do jaja; gledali makine, otišli na Dačijin štand da se Mika raspita za neki motokultivator, ja se slik'o sa znaš kakvom pičkom na novoj bembari, pojeli po dve pljeke za dva soma...I sve bi bilo ok da u jednom trenutku nismo sreli Peđu Zmaja...
Pera: Ne seeeri...Šta - i on bio tamo, a?
Žika: Ne, brate, nego je to bio njegov hologram! Pa, naravno da je bio tamo, koji ti je kurac?!
Pera: I šta je onda bilo?
Žika: Možeš da pretpostaviš, brate. Lik se nije ni pozdravio s nama kako Bog zapoveda a već je počeo da smara najstrašnije. Zakačio nam se obojici do kraja, nismo uopšte mogli da ga se kurtališemo. Smorili smo se, 'nači, k'o pihtije za Svetog Nikolu!
Pera: Uh, pa nije valjda bilo toliko strašno...
Mika: Baja je pit'o svaku hostesu da l' ide u paketu sa kolima.
Pera: U, jebote...Aj' vas vodim negde na pivo...
Skuplje od kajgane Svetog Petra. Ako čujete ovo pri kupovini bilo čega od nekog svog poznanika da ne kažem prijatelj bežite glavom bez obzira. To isto imate da nađete bar duplo jeftinije kod nekoga ko vam nije ni rod ni pomozi Bog. Nisu ludi naši stari što su izmislili onu da sa svojima samo jedeš i piješ. Nikad i nikakva saradnja koja će biti vazda na našu štetu.
- Brate kad si slobodan da mi prefarbaš auto, ima nešto malo i da se pregituje?
- U bre legendo, možeš i danas, ma dođi odma ako hoćeš!
- Koliko će to da me košta?
- Za tebe brate iljadutristapedeset evra, ne mogu niže žimi majka, toliko me košta materijal samo. Da je za nekog drugom druga bi to priča bila... Al ti si moj ako me razumeš xe xe
- Jel ti misliš da sam ja debil ili šta? Pa Kiza je Buljavu za te pare ofarbao jebo te Bog!
- Pa dobor ne moraš sve da platiš, odradićeš nešto? Naši smo bre...
- Joj pa da mi šmirgla i git na nos izađu... Hvala ti! I više nismo braća! Zdravo za zdravo!
One druge stepenice, vode od Svetog Petra pa naniže, kad dotični zatvori kapiju.
2002. godina
-E brate, falili mi Novicki i Radmanović da popunim onaj album iz Novosti znaš, i odem kod Vesne do trafike, kad ono ispale sličice iz novina, ja drpim, a ni ne kupim novine, jurila me malo ona što radi, rekla da će da zovem mamu!
-Vaso ti ćeš bogami, požarnim stepenicama na drugu stranu roštilja!
Ispucati Ladom pješaka na šalter kod Svetog Petra.
Veoma popularna vrsta obuće kod devojaka danas, iako su nastale u dvadesetim. Specifičnog je izgleda, podseća na prepariranu medveđu šapetinu. Zbog ravnog đona, hodanje u ovim čizmama na duže staze je verovatno smrtonosno. Vrhunac je kad pičokarina ponosno obuče svoj crveni minić, crne tangice, koznjak sa torbicom u kojoj drži šminku, mobilni i eventualno kondomče ako stane, i agli, pardon, UGG čizme metne na noge. Još koštaju ko svetog Petra kajgana.
Tek je proizvodnja teška zajebancija. Odereš ovcu, iseceš joj kožu po kalupu, i onda zašiješ. Moj deda napravi par za pola sata, sa sve profesionalno falsifikovanim pečatom na đonu.
Jedini dobar razlog za gledanje Dnevnika.
Devojka sanjalica zamišljenih očiju. Zaneseno hoda ulicom, pogled joj bludi na predavanjima i dekoncentrisano zuri okom u tačku na zidu realnosti,u mislima bludeći po novim neistraženim horizontima, leti prozirnim krilima ka Nedođiji, večno dečja, vragolasta, svoja i neuhvatljiva.
Spoljašnja joj mirnoća krije bogati unutrašnji svet. Samo treba razdvojiti veo koji je postavila kao slabašnu prepreku i pridružiti joj se u slobodnom kruženju snovima...
Specifično mentalno stanje u kojem se nalazi određeni pojedinac poodmaklih godina koji i dalje nema nikakvu želju ili nameru da odraste. To stanje nije prouzrokovano nekim psiho-fizičkim nedostatkom tj. biološkom nemogućnošću za sazrevanjem već 1) stanjem duha 2) inatom 3) kaprisom ( hirom ). Takve osobe se sociološki retko uklapaju ali im to u potpunosti i odgovara. Naime, najlepše im je da se igraju sami sa sobom. Često pate od nedostatka odgovornosti a ni zajedničke večere sa prijateljima im ne idu od ruke. Nalaze se svuda oko nas i prepoznaju se po OSMEHU.
- Ćale, imaš neke pare - idem sa ortacima u grad na pivo...?
- Evo ti novčanik, piši kad stigneš...
- A,je l' mogu da pozajmim kola, možda...?
- 'Vataj ključeve...
- Daš mi onaj tvoj zlatan sat da ga furam...?
- Na, uzmi...
- ...i onu tvoju kožnu jaknu...?
- Zipo ti je u gornjem levom džepu...
- Tata...,je l' tebi dobro?
- Samo sanjam, sine...
- Aha...MAMAAAAAAA!!!! Tata doživeo šlog...!!!
Uvodni kadar u televizijskom prenosu fudbalskih utakmica Zvezde i Partizana.
Skraćenica za Svetog Petra Kajganu, lenjost u izražavanju u svom najblistavijem obliku.
-A rolovani punjeni šiš?
-Jebeš to, 500 kinti.
-Spk brt.
-Da.
Autobigrafija onog što sebe zove VIP.
Knjige i knjižice u kojima piše sa kakvim se sve porocima Sveti Viajpije borio u vrijeme dok nas je uvjeravao da je fin, strejt, besporočan i vrijedan porodični čovjek odan tradicionalnim vrijednostima.
Služi za vaskrsavanje ugaslih karijera, ubiranje neke kinte na konto *bolne* iskrenosti i pranje sopstvene savjesti po principu- Neka je radio šta je radio, bitno je da nam je svima priznao.
Priznanje vodi do oprosta, novih fanova i beskrajnih palamudija.
Suze u očima se podrazumjevaju. Aplauz slijedi, nebo je konačno uravnoteženo.
Univerzum može dalje.
Petnaest, dvadeset godina ranije...
DANAS NA PROGRAMU GLEDAĆETE
Sveti Viajpije u intervjuu Balkanskom džadom rekao- Moja porodica je moja oaza mira, sve dugujem svojim najbližim. Vrijeme provodimo u dugim razgovorima. Pudla Pici nam je svima omiljeni kućni ljubimac, nestašna je. Ne volim izlaske, ubrzani tok savremenog života, hranim se zdravo i ne koristim nikakve stimulate. Ne treba mi to, naravno. Dovoljno sam smiren i kreativan i bez.
Odmore koristim da posjetimo neke od naših manastira gdje se duhovno nadopunimo energijom i prosvjetljenjem.Vrijeme sadašnje
NAJNOVIJI BESTSELER U PRODAJI, ČITAJTE!
Odlomak iz knjige Volite me, ljudi!U to vrijeme sam imao mnoge probleme. Ništa nije išlo kako treba. Hašiša je bilo sve manje a eksera sve više. Za pivo više nije trebalo izdvojiti pet markica za gajbicu nego čitavih deset! Nije me to toliko pogađalo, ionako sam pio isključivo viski. I kao da to nije dovoljno bolno angažmani su postajali sve rjeđi i rjeđi. Mislio sam da ne mogu dublje kad sam osvanuo s kitom u Baba Serinoj kloaki ali nastupajući događaji su me demantovali. Promjene na gore su bile svuda i ja na to nisam ostao imun. Jedino mi je imuni sistem opao ali rekli su da je to normalno za sidaša.
Jednog jutra sam se probudio u zagrljaju trojice. Dok je četvrti stajao i čekao na red. Mislio sam da je to kraj. Htio sam da se ubijem. Umjesto tog ubio sam dvojicu od te četvorice. Ne znam kako su mi ovi drugi pretekli, i danas se to pitam. Da li sam trebao nišaniti više? Odgovor na to pitanje zna samo Veliki Bog.zavjese se spuštaju, muk slijedi, voditeljka teškim glasom punim strepnje upita
- Kajete li se?
muk
- Naravno.
Gromoglasan aplauz
Uvodni kadar prilikom svakog prenosa sa Marakane.
Pacijent u bolnici koji je izvadio kartu za onaj svet u jednom pravcu i otiš'o kod svetog Petra na čekiranje.
-Cico, promeni infuziju Miliću u 27 i vidi kako je?!
-Ne mrda i ne diše, ukočio se sav.
-Stabilizovao se, daj ključ od kapele!
Ovaj bogougodnik rođaše se u njivi dok mu roditelji znjaše žito. Kao sasvma mlad pokazivaše sklonost ka odvajanju od zemlje i levitaciji uopšte pa ga roditelji dadoše u manastir da kaluđeri vide sta im je sa njime činiti.
Po dolasku u manastir on lebdaše čas onamo - čas ovamo te ga zbog toga bratstvo manastirsko cesto prekoravaše i govorahu mu: "Čovek nije ptica pa da leti, hodaj dvonožno kao i sve ostale sluge gospodnje, ne izmotavaj se, jer to nije bogougodno". Bratstvo kasnije ipak uviđaše razne koristi od ove njegove sklonosti, kao što nam tropar i kazuje:
Tropar svetom Jovanu Lebdećem
Ti koji plovio si zrakom,
poput ptice laste ili svrake
Od pomoći bivao si svakom
krov oluje kad mu upropasteIz krošnje drvećne spasavao si loptu
Deci za igranja kada zapadne
Odozgore video svu si ti lepotu
I šišarkama hranio si gladne
