Prilepak

Dodatak u pljeskavici, dodatak u salati, dodatak u životu... A može biti i čovek, dakle ljudsko biće, koja se uvek prilepi uz bilo koje društvo i svi se zapitaju otkuda on tu. Onda se ispostavi da je višestruko koristan i postaje deo društva, ali inicijacija se nikada ne završi i uvek ga pomalo zaboravljaju. No prilepak pak uvek ostaje prilepak.

U ŽENSKOM DRUŠTVU:

Nata: Vidite, drugarice, kako smo divno krenule zajedno u šoping.
Prilepak: Da, baš divno, samo gde smo krenuli?
Neda: Ah, ja baš obožavam ove miniće!
Nada: A ja baš volim ove majice! Pogledajte ih samo kako su prekrasne!
Nena: Ajmo još u jedan tržni centrak, ima dobro da ošacujemo momčad, što kažu Hrvati! Ali čini mi se, prvo, da je neko od nas pitao gde smo krenuli...
Prilepak: Vidite, uvek me zaboravite, ali koliko znam, Nata je zaljubljena u Tošu, a Nada u Nidžu, za Nenu ne znam...Znam sve o njima, i znam da su otišli u onaj kafe preko puta Lidla!
Nada: Odsada te vodimo u šoping! Ajmo svi, drugarice, ali prvo u kafe!

U MUŠKOM DRUŠTVU:

Pera: Evo, vidi Nešu kako šeta tamo? Oće' da ga bijemo?''
Prilepak: Ma ja bi ti se brale ubio pre nego što bi njega tukao!''
Toma: Oću ja da ga bijem!''
Mika: Oću i ja!''
Pera: Ma ovde ima neki prilepak, sunce mu jebem žarko! Ko to neće da se bije od nas?
Prilepak: Ej, batice, znaš da ima dobra hrana nedaleko odavde, ajde da krkamo, a posle idemo na fudbalski meč! Bolje nego da bijemo Nešu,a?
Pera: Ajde! Možda ćemo te i primiti!