Nekad davno beše neki mladi princ koji je tražio životnu saputnicu. Bio je odlična prilika za sve udavače, ali je imao mali nispe, pa su sve devojke posle jedne noći sa njim bežale glavom bez obzira. Posle dugog putovanja, vraćao se kući sjeban jer nije mogao da nadje onu pravu i da je kraljevski zadovolji.
Jedne noći je naišla velika oluja, kijamet na polju. Neku pozvoni na kraljevska vrata. Stari kralj je otvorio i video mladu, zgodnu, lepu i prsatu devojku koja tvrdi da je princeza iz udaljenog kraljestva. Uveli su je u kraljevske odaje i kad ju je video, mladi princ je odmah zabalio. Nije hteo da je trši da se ne bi opet razočarao. Stara kraljica se zato dosetila brilijantne ideje. Postaviće zrno graška i preko njega dvadeset dušeka i dvadeset jorgana, pa ako oseti grašak onda je to ona prava. Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je prenoćila. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:
"Ma kurac sam spavala. Nisam oka sklopila, nešto me je žuljalo, sva sam modra".
Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana osetila zrnce graška koje je nažuljalo. Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda i da će moći da je zadovolji i da živi sa njom dugo i srećno.
Odlično sunašce! Svidža mi se svidža! +++