Prišao sam i pljugi njenoj prineo sam plamen

Sveta mantra i laž nad lažima koju poput brbljive are besomučno u etar puštaju svakojaki baroni i barončići Minhauzeni.

Iako su vešti manipulatori, sposobni da u deliću stotinke promene tok priče ili izostave manje bitnu laž, sam kostur priče uglavnom je sledeći:
Veče nad gradom. Pada neka sitna, dozlaboga sumorna kiša. Moje odabrano društvo i ja se sklanjamo u jedan bar (pab, ređe fićka...). Ostavljamo kišobrane, sedamo za sto u uglu i raskomoćujemo se, razbacujući šešire, ešarpe i kapute na i oko stola. Mračna atmosfera, prigušena svetla. Dim. (da, OVO je kostur priče, što tebe čitaoče ne treba da čudi jer su pripadnici baronske sekte obdareni blagoglagoljivošću). Nismo stigli da naručimo ni prvu turu (ja uvek crno vino, plebs moj ljušti maćato), kada spazih - NJU. Sedi za stolom u društvu prijateljica, ispija neki kao besana noć zavodljiv koktel čiji naziv se i dalje ne usuđujem izgovoriti. Drugarke čavrljaju k'o guske (što i jesu), ali ona svojim srnećim okama gleda pravo u - MENE (a u koga bi drugog msm stvarno). Mačujemo se pogledima sve dok ona stidljivo ne obori svoj ('El osećate kako se izdrkava nad vama slušaocima?), i tako u jednakim vremenskim razmacima. K'o mačka i miš bla bla igra se sa kosom bla bla čekam povod. Kad ono - ne radi joj upaljač (Ma nije nego!). Ustajem i sa svojih metardevedespet koji moju pojavu čine još impozantnijom, prilazim i njenoj pljugi prinosim plamen...

REZ! STOJ! E neš ga majci rodžače! Pa dobro, svi znamo kuda ova priča vodi. Kraj je uvek isti: glavni protagonista jebe (a mi mu ga još i podućkamo slušajući ove boranije).

Cela farsa, po običaju, ima old skul noir prizvuk - grad, kiša, on mlad i lep, ona mlada i pogađate - lepa. Mesto dešavanja: bar. Svira neki džez, nikako turbo seljanija, ne. Jedine promenljive u celoj priči su detalji na relaciji šta - kako. Najčešća varijanta je ova iz naslova (baron preuzima inicijativu, sigurica), alternativa je da mu ona priđe i priupita ga za vatru (Vamp ženska, arhetip), dok je bekap plan za one najmanje sumnjičave slušaoce dobro, staro ''prosuo sam joj piće'' (igra na kartu smotanosti). Jedno je sigurno: za koju god lažu da se odluči, taj tera svoje.

- Da pogodim: i onda je mrmot zavio čokoladu u foliju?
- Ne, tebreks, otišli smo do mene i...
- Igrali se ćorave bake, jasno.
- Što jedeš govna?!
- Znam kako se završava ova pričica: ujutru je već otišla u žurbi dok si ti spavao snom pravednika, al' je zaboravila brus koji i dalje čuvaš kao trofej. Moram palim sad, reci joj da je pozdravljam... A da, ne možeš jer si ''slučajno'' obrisao njen broj. Ili ima muža pa ne želi više da te vidi. Ili, sirotica, ne postoji. U svakom slučaju, pozdravi kući.

----------------------------------------- SK 2o!6 ------------------------------------------