Problem u prvom trenutku oko osobe koju napada načini brisan prostor. Pomoći niotkuda i problem napada kvarno, iza leđa, na brzaka. Ljudi osete da je tu zanimljivo i počinju da defiluju. Kurtoazno i nekonstruktivno seru i usuđuju se da tapšu po ramenu (dižu pritisak i arče snagu i strpljenje).
Čovek se strese da se ne bi ispovraćao, otkači budale i sagleda sa čim raspolaže: problem i on.
Brisan prostor je sada sablasno tih i prazan.
Počinje nešto da se komeša. Nailazi neko od porodice, neko od prijatelja i neko nezvan proviri i zadži se (u tom trenutku deluje kao slučajnost, mnogo kasnije se vidi da nije tako). Nema saveta, nema tapšanja, racionalno se procenjuju sve opcije, skuplja se snaga. Nalazi se put do rešenja.
Prostor sada čine ljudine, malo ih je, ali svako radi «svoje».
Sada smo na startu . Problem je ispred nas, ljudine su oko nas.
Idemo!
