-Dobro, evo trudimo se tri meseca, nemoj da brineš, polako, nećemo da žurimo, samo se opusti.
-Dobro.
-(u sred) Aaaaaaa stani, boli, boli (plače).
-E naš šta? Boli me kurac! Budi nevina do kraja života. Eto!

Sutra ujutru zvoni mobilini:

-E, bate, šta radiš?
-Ništa, evo me kod Jovane.
-Opet si spavao kod nje? Pa jel bilo nešto?
-Ma de brate, pišem Kafkin Proces, majke mi, više mi se i ne jebe.