Profesorka klavira

Mitsko biće muških seksualnih fantazija. Ok. Jeste da Anđa ima usta, Skarlet Johanson sisu, Megan Foks dupe a Mirjana Joković sve to + ''jebi me'' pogled, ali taslačenje mlade profesorke klavira dok presamićena preko crnog Steinway-a vrišti visoko C od razdiranja sopstvene utrobe od strane vaše cenjene malenkosti...ipak prevazilazi uobičajeni stupanj vlage kada su ''one'' maštarije u pitanju.

Mistifikacija ovog bića počela je sredinom 19-og veka kada je standardna rutina u bogatijim kućama bila da se ženska deca muzički obrazuju a to je značilo podvrgavanje časovima pevanja, flaute i, naravno, klavira koji je, baj d vej, bio obavezan komad nameštaja u svim respektabilnijim kućama. Ti časovi ''muzike'' su ujedno predstavljali i prvi kontakt mladih devojaka sa muškim polnim organom zvanim 'kurac', čjii su vlasnici upravo bili mladi i talentovani muzičari/kompozitori, tu prisutni u svojstvu profesora/zabavljača. Kada su kasnije postali čuveni Mocarti, Betoveni i Bramsovi, časove su držali u svojim ličnim prostorijama. Naime, mrzeli su tate a i moglo im se.

Elem, kroz samo dva veka, ova edukativna praksa se bitno izmenila pa danas imamo gomilu muzičkih škola u kojima deca planski i sa velikom željom izučavaju muziku i uživaju u tome da vežbaju Černijevu Etidu op.455, no.12 u petak uveče jer u subotu imaju čas a u nedelju popodne nastup u koncertnim prostorijama ( najčešće podrumskim ) pomenutih ustanova.
I gde je tu seks, pitam ja vas? Kako se ideja o mladoj, prsatoj profesorki klavira sa dijagnozom letalne nimfomanije zadržala do današnjih dana iako nije ni najmanje, ali, ni najmanje tačna? U čitavoj priči, nije pomogao ni jebeni film ''Klavir'' koji je samo još više podgrejao nastrane priče muške uobrazilje. Žene su - ne znam kako – ostale potpune imune.

U realnosti, nažalost, stvari ni izbliza ne liče na jebeni film. Profesorke klavira su obično iskompleksirane matore babuskare sa kvrgavim prstima i pištavim glasom (moguće i staklenim okom ) koje vas neprestano maltretiraju da vežbate prokletog Baha, Černija i Kabalevskog ( Bog da im dušu prosti ) pa na kraju zamrzite i muziku i život i majke koje su vas u tu jebenu školu uopšte i upisale. Doduše - a to vam govorim iz ličnog iskustva - nešto ipak može da se pojebe. Ali to su balerine i nisu čiste. Pozdrav.

- ‘De ćeš, brate…
- Ma, idem na jebeni čas klavira, pusti me u kurac…
- Opa, matori! Biće malo ''Za Elizu'', a? Pašće ''Turski Marš'' sa profankom, a? 'Oćeš da opleteš ''Odu Radosti'' po njenom...
- Vajduga, bre, debilu retardirani!