Hiperbolisani vapaj nesrećnika kome se scenografija života iz vrtova rajski u tren pretvorila u sumorne predele zatrovane isparenjima sumpora, mirisom krvi, vidljivim i nevidljivim đavolima... Subjektivni osećaj sklonih preterivanju.
- Kuda me vodiš?
- Ovo je pakao, dobri moj Dante, gledaj i uči...
- Ne bojim se, pa makar morao i kroz ognjena usta pakla proći, dok tebe, Gospode, u srcu nosim.
---------------------------------
Vesna Trivalić: Prolazim kroz pakao, Niki! Tri puta sam sebi pokušala da oduzmem život, osećam da će sledeći biti fatalan.
Nikola Kojo: Učini to brzo i bezbolno.
---------------------------------
- Šta ti je ženo sa frizurom? Izgledaš kao da su te konjima vukli?
- Prolazim kroz pakao, crko mi je bojler, nemam tople vode, spajaju onu banderu, pa nemam ni struje. Jutros sam se šminkala u mraku. Tačno se bojim pogledati sebe u ogledalu.
- Pa ti ko da u Majdanpaku živiš!
- Oni u Majdanpeku bar mogu da se jebu, moj Mirko pao pijan na stepenicama, eno ga sav u zavojima. Ni za kurac nije!
