Došlo je proleće, vedro nebo i bataci ženski, naočare za sunce koje pola lica prekrivaju pa svaka dobra može biti, došlo je proleće a zimske farmerke još oprane nisu, žućkaste, skorele i debele znoje se butine, stružu među sobom, kiselaštvo isparava a brzo se topla odeća odbacila i majica ispod koja stomak štiti od prehlada a sad samo neka prekratka andramolja izjedenih poruba iritira nepokrivanjem trbušine a vreme, trte mrte, oće neće, sunce opali pa hladan vetar trbuh oladi, neko testište smo jeli, pa samo testeriše, i jeli neke pite zeljanice, luk isparava prskanih peraca, nervira vas sve, iste replike, ljudi su nervozni, kurac proleće sa ovakvim ulicama i putevima i narodom gadnim, svuda prašina i palanački smrad, alergija, crvenilo, i elegija otužnosti, i otkud ti ovde uopšte
i dobro bi došlo pivo da njime zaokružimo priču prvog prolećnog dana, ah taj ukus zelene staklene flaše milion puta vraćane: osećam evo popodne kada je pio iz nje mlivojević ratko sada počivši kad mu zet došo nosio je džemper braon, i naravno da ću prst nabiti da učini plop to ne bih propustio nikako jer je jedno od rijetkih zadovoljstava životnih sitnice koje kurac znače.
Prisralo mu se najstrašnije, onako gadno i nesuzdržano kad odma mora, bez pardona i odlaganja, zajedno sa nekom belolučenom mučninom svijet se masno provideo, lice prodavačice je dobroćudno bilo za promenu a curi sa plafona žitka prljava voda ah, šta ću, šta ću, pitao se, imate li wc, pa nemamo, pa gde idete, pa nemamo, jao jao pa ova zabagovala, ne, ne, moram pod hitno razasrati svoje prnjište, raspojasati prdežnu floru i faunu, razmišljao je pa izlete napolje, sakri se između brda, u dolini reke i najstrašnije poče da suče svilu, kadifu i mirisne ljubičice iz sebe. Kada se okrenuo imao je šta i da vidi: izasrao je ceo grad, ceo ovaj grad, divni grad, prolećem okupan, pa reče eto kako i iz, na prvi pogled najružnijih stvari, nešto lepo kao što je ovaj grad što sam izasrao može ispasti, najružniji grad na najlepšem mestu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Aaaalo bre Bukowski...:-) Svaka cast!
ahahahaha svaki put se iznenadim kolika si ti budala
veliki :-* i pozdrav za oboje, ma bez flašice s vodom nigde i toalet papira diva
Kako neko ima srca da da plus na ovo?!
Odlična +++
Evo Čegi ima velikooo srce
Ahaha a nije nego grad svoj prepoznao :-P
хахаха како си ти луд луд лууудд, плус хаха
овде сам пао већ, шта је у твојој глави дечко еиј
koga si sakrila u svojoj lepoj glavi
dok meni opijaš dušu vinom ljubavi
Nitkov je nešto kao sentiš Gugi. Bar mi se tako čini.
I da
KOME SMETA JAK LUKAC? xD
Ti beše smeš da moderišeš maksimalno do 4 sata dnevno/20 sati nedeljno? Hahaha
Inače definicija je zaista, zaista, zaista.. ne znam. Lišena svega, goli kurac.
Da, tako nekako tečo. Za to vrijeme mogu i da banujem.
Ja i Gugi smo u istu reku Vlasinu odrasli i lupao mi je čvrge kad sam mali bio
Ako me iole nasmeje defka, dajem plus. Ova me nasmejala više puta. Ne budi prekonvencionalan.
uuuuuuuu
Čovjek je stručnjak i moram da se služim malo dužim rečima
ma ok, nek mu je neko reko :-D
Tom teroru treba stati na put ja sve pišem na stra'
Banuju žene i nejač, budi muško pa podnesi udarac stojeći i na isti način uzvrati, mimo ovlašćenja koja su trenutna i nevezana za tvoje lične sposobnosti- šta ti zapravo imaš da pokažeš?
jebem mu familiju idiotsku nek ga neko banuje da ne zapalim sajt, uzasan je jebeni smarac i kretencina
Gospodo molim vas za malo dostojanstva
!!!
Banuju oni koji mogu da banuju. To bih htio da ti pokažem, no, još nemam osnova.
Znao sam.
kako nema osnova? vidiš na forumu kako je izludeo tradicionalno miroljubivog bombasa, što se mene tiče to je za ban
ciciban ciciban
Ја бих то на каменолом послао на присилни рад.
Sve sto ja vidim je nezadovoljan, depresivan covek i zato ne mogu da te velicam kao autora, ali mogu da ti pruzim tihu naklonjenost citanjem tvojih definicija.
i ta tiha naklonjenost je nešto znači mi mnogo