Bivši bogotac, legenda kraja. Nebitno je da li je igrao u lokalnom fudbalskom klubu gde su na njegove šmekerske driblinge ljudi urlali k'o da su seli na eksere ili je svirao gitaru i pevao u lokalnom bendu pa su klinke svršavale u gaćice na njegove rifove i vokal ili je jednostavno bio prokleto nadaren za navatavanje ribica. Kakogod, bio je facurina. Onda je jedanput, samo jedanput, nešto spektakularno zasrao (promašio je penal za ulazak u petu ligu, izfalširao na svirci pevajući Carry on my wayward son, nije mu se digao na ribu koju je upravo priveo jer je popio previše vopsa...) i sa njegovom slavom bilo je gotovo. Džaba sve što je do tada uradio, džaba što zapravo nije izgubio ni delić svog talenta. Ništa mu to ne vredi, jer što neko reče: ''Ako u životu sagradiš hiljadu mostova i popušiš jedan kurac, neće te pamtiti kao graditelja mostova nego kao pušača kurca''. O bivšoj legendi sada se priča sa sažaljenjem.
- Jebote, vidi al' se onaj razbio, puže nasred ulice!
- To ti je Laki Maradona. Koji je to car bio, a vidi sad.
Па, брате, то је једна од најјачих песама у историји рока, а и изузетно је јебана за певање=)
Koliko dobro, ja i patrik stavih.