Nekada rasprostranjen i često uspešan vid spajanja dvoje mladih od strane nekog trećeg lica, kako bi ovo dvoje stupili u bračnu zajednicu. To se radilo tako što bi prijatelj, majka, otac ili neko drugi pokušao da isprosi ruku neke devojke od njenog oca, umesto budućeg mladoženje. Danas, pošto su žene postale samostalnije i odluke u svom životu donose same, ova pojava živi još samo u nekim ruralnijim delovima naše zemlje. Medjutim, nekada, u vreme naših deda i baba, mladi su se često venčavali na ovakav način, bez nekog predhodnog poznavanja, i to je bila normalna stvar. Brakovi su uglavnom uspevali (tada je razvod bio strašna sramota za obe familije), ali bilo je i onih koji nisu potrajali, a razlozi za prekid braka su se često krili..
Slavko nagovara prijatelja Voju da se ženi sa nekom Desom iz iz drugog sela : čuo je od prijatelja, devojka je vredna, časna, iz poštene kuće, prava je domaćica, a uz to je kažu i lepa, ma nema je takve u opštini! A što je najvažnije - nevina, muška ruka je nikada nije takla, tako da selo neće moći da ogovara..
Voja, dospeo već za ženidbu, pristaje da se upoznaju, odlazi kući kod njenih, pogode miraz, odvodi Desu kući i ugovaraju venčanje.
Venčanje veselo, bogato i veliko, skupile se cele familije i pola sela, zaklao se petao, pucalo se iz kubure, kum Slavko popeo muziku na drvo..
Prva bračna noć, Voja i Desa odlaze u sobu da se posvete jedno drugom, Desa se skida, i Voja zabezeknut shvata da mu žena ima nekakvu čudnu izraslinu na butini, a i stomak joj izgleda kao da je u petom mesecu trudnoće..
Misli u sebi - Jebem ti život šta sad da radim? Jebo me i slavko, našao sam ko će da me ženi..
