Sećam se da nam je pop koji je predavao veronauku u srednjoj stalno nešto baljezgao o alavim, halapljivim, proždrljivim ljudima. Beše neki čudan čovek; dosta pametnih stvari od njega da čuješ, fin porodičan lik a pomalo i pritajeni pedofil koji se odista oduševljavao golom pupku jedne Aleksandre.
Elem, uvek je govorio o slavama, veseljima i tako tim okupljanjima kao o fenomenu kada se dođe isključivo da bi se nažderao kao krnja krava dok ne popucaju svi dugmići na košulji, a ne da bi nakon ko zna koliko vremena video domaćina i domaćicu. Ispričao se. Pitao za familiju. Postavljanje ručka je, iz njegovog iskustva sa alavima, bio onaj trenutak kada turiranje formula pređe u početak trke. I onda kao zastavina kola.
Parola "Živi da bi jeo, a ne jede da bi živeo" najbolje oslikava proždrljive ljude. Prepoznaju se lako; oči u koje stane više nego u stomak, grabljenje kao na sniženju u Njujorkeru. Pa dišite malo, jeb'o vas. Ne mora uvek da se kaiš povlači za dve rupe.
Dnevnik jednog debeljka
20. januar 2015. 22:47Dragi dnevniče,
Upravo se vraćam sa slave kod strica Dragiše. Sveti Jovan danas, mrsan, fantazija. Predjelo sam preskočio jer sam želeo da se sačuvam za pečenje. Pričali su da je mlado prase skviknulo, a mlado prase je vrh. Preskočio sam i neku čorbicu u međuvremenu. Odjednom, domaćica, strina Milijana, postavila je veeeliki oval pečenja. Pikirao sam najbolji komad. Prošla je nanosekunda dok sam zgrabio viljušku a neki deda, koga ni ne poznajem, već je naboo krtinu. Jebem li mu seme u pičku!
Tvoj Kolibri
http://vukajlija.com/forum/teme/68333-svi-putevi-vode-u-pakao-prvi-krug