Prva petorka srpske istorije

Čitam danas jedan tekst o tome koliko su srbi bili visoki u prošlosti.
Veliki istoričari sa tog foruma došli su do frapantnih podataka da su u Srbiji živeli ljudi visoki i do dva i po metra!
Naravno nisu se bavili košarkom nego su nosili koplje od 50 kilograma, štit od 10 kilograma, mač od 30 kilograma, oklop od 50 kilograma, šlem od 5 kila, gaće od medvedove kože i plašt od zmaje kože. Jahali su srpskog konja (neka rasa što je izumrla kad su došli turci) i vodili pse silvane (kao ona pevačica) koji su direktno nastali od zmaja (ne zmaja što pljuje vatru, nego nekog još starijeg kera po kojem je ime dobio i Red Zmaja ?!!!) i klali konje i turke u bojevima.
Slavko Vraneš bi se bogami pomučio da uđe u gardu cara Dušana po njima visinom (da ne pričamo o snazi).

Sada da vidimo koje bi junoše od njih u Slavkovom vremenu mogle da čine srpsku reprezentaciju i da pokažu srpski inat i rasnost Drim timu crnih arapina ili još jednom Turskoj, što da ne.
To će biti tim u kome neće biti mesta za jednog Nikolu Teslu (2,10) i despota Stefana Lazarevića (2,15) iako su oni prve rezerve.

Centar

Najveći crnogorac u istoriji, a da nije Slavko Vraneš. Najveći srbin među crnogorcima i najveći crnogorac među srbima. Po mlečanima i sitnim žabarima bio je visok tri metra. Dobro da ne preterujemo. Da se oslonimo na pouzdne podatke. Crnogorske podatke. Tvrde "pouzdano" da je bio visok 2,28. Gle čuda, kao Slavko.
Naravno znate o kome pričam. Peter Gorski Vijenac Petrović Njegoš. Po raznim izvorima bio je čigra na konju i mogao je dići sablju sa zemlje u trku na konju. Bio bi odlična petica.
Verovatno možete da zamislite i tetovažu Ostroga na njegovoj desnoj mišici i stajling a la Raško Pilana Katić.

Krilni centar
Kapiten u našem slučaju. Čovek koji je zadužio srpsku istoriju, a nije onaj tip što je zavukao kurčinu Cibosima 0,06 sekundi pre kraja. Nije ni onaj ćelavi tip što je to isto radio.
On je veći od njih. Kažu istoričari 225 cm. Sila od čoveka. Car što bi se reklo. Kucao bi preko Skorcijanitisa i nosio ga na "koplju" od Tel Aviva do srpskog glavnog grada. Skoplja, u njegovo vreme. Da, pričam o kraljini naše istorije, caru šta više. Dušan Silni Nemanjić

Krilo

Da ne kažete da sam nacionalista zbog srpskog konja, srpskog psa, srpskog cara, srpskog Skoplja, srspog koplja... da napravimo izuzetak i da stavimo na poziciju krila nekog naturalizovanog stranca. Jebi ga, nemamo u istoriji igrača koji bi igrao na poziciji crnca u srpskim klubovima pa da stavimo jedno strano krilo. Levo krilo tačnije. Ne, nisam prešao na fudbal. Levo krilo srpske konjice našeg kapitena. Gospodin i vitez Palmin Breht. Ja bitte. Nemac, dobro ste pročitali. Da i 1331 za Srbiju su nastupali internacionalci. Bio je član garde cara Dušana. Visok 220 cm. Jebi ga, morao je da bude niži od kapitena po njegovim zakonima, ali ne i niži od dva deset. Vrhunski vitez, sjajan skakač, robustan. Ostavlja srce na terenu. I druge organe naravno. Protivničke.

Bek šuter

Razmišljao sam da stavim Zvekija snajperistu, ali neću. Ima naša istorija i bolje šutere od njega i Uroša Tripkovića. Izbor se sveo između osobe koja je dobila mesto u prvih pet i još jednog rasnog šutera koji je punio hrvate u stilu Dušana Kecmana. Šta više bio je i radikal. Puniša Račić. Samo ne trojkama, već kuburom. Puniša ipak ostaje prva rezerva, a na parket će istrčati golobradi šuter o kome neću trošiti reči što bi naši reporteri rekli. Svi o njemu znate sve. Znate kakvu je meku ruku imao u presudnim trenucima. Hladna glava, vrhunska preciznost, spremnost da preuzme odgovornost na sebe.... (zamislite sad da se derem kao onaj tip što najavljuje boks mečeve) Gaaavrilooooo "Šuter" Princip

Plej

Nećemo da postupamo kao naše kolege iz bivše nam države pa da angažujemo crnca za poziciju crnca. Mada rekoh već, malo je crnaca kroz srpsku istoriju (ne računa se Crni Đorđe) izuzmemo li crnog Arapina koji je igrao jedan na jedan sa suviše hvaljenim, a malo je pokazao Markom Kraljevićem.
Neću da idem ni na suviše niskog pleja mada sam imao u planu Malog Radojicu. Jeste da može da podnese pritisak, ali me podseća na Jarića zbog Anđelije koja bi po narodnom pevaču verovatno danas bila model Viktorija sikreta.
Zato na poziciju pleja ide Čiča pravo sa Gurovićeve tetovaže. Aleksandar Čubrilo naše istorije. Čovek koji je mogao mnogo više, a malo je pokazao. Đeneral Draža Miiiihailović. Nadam se samo da ne bi morao da nosi traku preko lica.
Mnogo osporavan od strane stranih stručnjaka poslednjih godina, a bogami i čovek kome nije data šansa i koji je šikaniran u srpskim klubovima u prošlosti zaslužio je itekako poziv selektora. Zato što ja ovo pišem i zato što hoću da ga stavim. Jebite se bando crvena! Neću ni da vam objašnjavam zašto. Čiča skini kokardu i stavi na znojnicu i povedi ove momke u nove pobede. Bog ti pomogo!

Znam naći će se ljudi koji će baciti drvlje i kamenje što nisam pozvao ovoga i onoga. Reći će da ima Srbija mnogo dobrih igrača koji zaslužuju mesto u nacionalnom timu... bla, bla. I to je sport. Neka se potrude Karađorđe, Miloš Obilić, Car Lazar, Miloš Obrenović, kralj Milutin, Toplica Milan, Uroš Nejaki (ne Tripković nego kapitenov sin), Stefan Visoki pa se možda i od njih bude jednom Bodiroga.

Slobodan Šarenac:
"...iii Njegoš lepo gradi reket i hvata ovu loptu. Baca je do Mihailovića koji pokazuje da će igrati pun napad. Ostalo je samo petnaest sekundi do kraja, a naši momci gube poenom razlike. Ajmo đeneralo, ajmo diko naša. Mihailović na nekih deset metara od koša. 10,9,8,7,6,5... Baca loptu do Dušana silnog koji se lepo otkrio ali on je daje Principu koji je u uglu. Princip šutira!!! Kooooooš!! Srbija je šampion sveta! U kurac te Gavro ljubim! Kakva istorijska pobeda, kakva utakmica!"