Особа коју краси изузетна спретност и искуство. Не мора бити првак буквално. То су углавном стари лисци, који су своје занате пекли у време када је конкуренција била јака, када фудбалери вечитих ривала нису имали само једни друге као супарнике, већ су на путу до круне морали да савладају и Динамо, Хајдук, Жељу и многе друге. За њих смо ми генерација која своју земљу може да обиђе на ролерима, док би њима својевремено за сличан подухват требала читава вечност и то хеликоптером. Али, многи су то постигли, и то Тристаћем. Послератне генерације су у недостатку конкуренције учиниле да многи постану носиоци одликовања.

Звање првака Југославије данас, иако је немогуће понети га, велико је признање, јер скреће пажњу на тежину подухвата. С друге стране, термин је изузетно згодан да се иронично опише нека препотентна особа, која по сопственом мишљењу припада вишој категорији. Наиме, он је шампион у свету који не постоји. Те препотентне особе су паралела нашим старима који су у своје златно време...