Što su devedesetih (i dan danas u nekim krajevima) bili ključevi od bembare, to je nekad bila pumpa za biciklo.
U davna vremena, dok je Bog odo zemljom i moj đed bio momak, kad se išlo na prelo nije svaki preldžija imao biciklo. Štaviše, samo rijetki sretnici, djeca imućnijih roditelja, imali su dvotočkaša na nožni pogon. Uz svako biciklo je išla pumpa. Ponosni preldžija bi parkirao svog ljubimca, okačio pumpu o pojas i šepurio se među djevojkama. To je dokaz da je ljakse nastao puno ranije nego što su se pojavile trenerke marke Sport i Abidas patike. Ipak, da nije tako bilo, ko zna da li bi se moj đed ikad oženio, a to dovodi u pitanje niz uzročno-posljedičnih događaja.
- Miloje, večeras ja nosam pumpu.
- E neš brale, čuo sam da će Mara doći na igranku. Pumpa će sa mnom.
Odlicna. A jes i lepa ona pumpa nema sta