Od trenutka kad čovek kupi kofer tad ne samo da dobija predmet konačnih dimenzija u koji može da odloži nešto, nego i prijatelja, vernog pratioca kroz sva životna putovanja. Kroz sve neprilike i nepogode biće tu, a vremenom postaće sastavni deo gazde. Tokom putovanja svaka rana, svaki ožiljak kako fizički tako i duhovni odraziće se i na čovekovog vernog prijatelja koji se neće buniti, neće otići.
Čuvaće tajne, naslušaće se priča ali isto tako držaće ih u sebi i čuvati. Trpeće bolesnu ironiju koja isparava iz čoveka, njegovu melahoniju, osećaj za prazninom i bezvrednosti i reflektovaće na sebe. Kroz pustinje i planine, autoputem do pakla iako zna pravi put do oma i vrata raja, svoju prazninu, dehidriralu, popucanu kožu deliće i dalje u ćutnji.
Na kraju vlasnik postaje ništa drugo do kofera. U sebi će sadržati to nešto što ga čini unikatnim, na koži će se videti trag vremena a kroz oči da li vredi ili je samo još jedan prazan kofer.
dao sam plus ali mi nekako uz ovo bolje ide naslov Kofer
jeste da je ovaj puno efektniji ali mi kroz definiciju ne bude jasno da definišeš baš kofer čoveka praznog života, nego prosto kofer (u životu ne napisah reč kofer tolko puta kolko u ovom komentaru, jebo te kofer ;)
Halucinacije od defrinola forte čuda čine, poenta je da čovek povlači stvari sa sobom, nešto što može da prođe u nekoj lagodnosti i ispunjenosti, završava kao prazno, ništavno, kofer je samo simbol.
Odlično odrađen link za Om, a definicija je kvalitetna.