Potpuno drugačiji entitet od pravog DJa nedostojan ova dva slova titule koju je sam sebi dodelio. Ekvivalent gitaristi na Pinku. Obično počinje da se bavi ovim hobijem iz ljubavi prema muzici, međutim pre ili kasnije tu ljubav nadjačava ljubav prema novcu, što vodi ka zanemarivanju svojih principa i bežanja u drugu krajnost. O tehnici da ne govorimo.
Glavni krivac zbog koga je ovaj hobi posebno omražen u Srbiji i kod neupućenih etiketiran kao stvar koju svako sa rukama može raditi, zbog koga se stidiš da kažeš da si DJ jer ne želiš da te svrstavaju u isti koš sa dotičnim.
A onda skapiraš da on prima 200 evra za veče u diskoteci a pravi klabing umire i pravi DJevi polako odustaju i povlače se, pukne ti i odseliš se! Srbijo majko!
Nije neophodan, u 100% slučajeva ih nalazite u obližnjoj diskoteci.
Evo kako to radi pravi baja.
