revolucionarno otkrovenje srpskog estradnog korpusa koje se očekuje da bude izgovoreno minimum jednom po emisiji koja proklamuje približavanje njihovih visosti običnim ljudima. šlagvort za priznanje 'radim na sebi' predstavlja naivno voditeljsko pitanje o njihovim životnim navikama koje se tiču oblasti van osnovnog domena interesa karijere. 'radim na sebi' izaziva ekstatičko-orgazmičko oduševljenje i nevericu 'spontanih aplauza' plaćene publike.
svaki put kada usavrše svoje čitanje tekstova na srpskom jeziku, nauče neku egzotičnu reč, kada sami u parfimeriji izgovore pravilno naziv željenog parfema, kada shvate o čemu se radilo u srednjoškolskoj lektiri ili u preključerašnjem vicu, kada se bez problema uparkiraju na livadi, kada urade 15 trbušnjaka, kada nafiksaju svoja srećna lica botoksom tako da izgledaju kao parkinsoničari, kada poljube svoju bračnu i vanbračnu dečicu, kada se snađu da izađu sa aerodroma, itd. to je isključivo zato jer 'rade na sebi'.
sve što su postigli duguju nečijoj nagluvosti, urođenom ili, pak, indoktriniranom kultu kiča i šunda, omasovljenom nedostatku morala, ali pre svega 'radu na sebi'. to, gotovo, natčovečansko pregnuće, taj svakodnevni građevinski težak posao zaslužuje divljenje tipa kao što biste mogli komirani da se divite nekom jer spontano diše ili hoda na obadve noge.
dragi moji, ako već radite na sebi, nemojte raditi sve nas.
