Ime koje detetu nadenu roditelji, a koje traje do prvog izdatog zvaničnog dokumenta. Ne mora nužno biti isto kao i zvanično, koje ga ceo život prati.
- Ooooo, gde si, taze tata? Kako mali Đorđe?
- Ma, dobro, nego, nije Đorđe...
- Kako nije?! Da se nisu lekari nešto zajebali, zamenili decu, šta li? Pa znam da ste i ti i žena još i pre rođenja pričali kako...
- Jebiga, to mu ostao radni naziv, ne da kum. Rešio da mi detetu da ime po svom dedi, jebao ga taj njegov deda Haralampije pijani da ga jeb’o...
Kad trebalo da biramo ime, mi se dogovorili sa kumom. Ali, kad sam otišao u bolnicu, ja šale radi, kažem ženi da kum rek'o neko deseto ime, bili smo pijani. Kako me je pogledala, malo falilo da mi ona na licu mesta odradi promenu pola, a ni kum ne bi utek'o :)
Da mi to kum uradi naćerao bih ga da i on
promijeni ime. Ma šta ime, pol bi mijenjao.
Lakše je zameniti kuma. Sve i da vas "trostruko kumstvo veže"!
Prihvatljivije mi je da se radni naziv koristi dok "proizvod" ne ugleda svetlo dana.
Znaš kako kažu da se stare stvari vraćaju ponekad ponovo u modu, pa tako je i sa imenima. Stopostotno sam siguran, šta god bilo, u kom god pravcu Srbija i svet išli, Haralampije nikada neće biti kul. Ali nikada +
Fino.