Radnja u ruskim klasicima, fabula, nije posebno bitna.
Radnja "Ane Karenjine" se može prepričati na dve strane! Ma, na stranu i po! Ali Tolstoj je napisao osamsto! Jer "sюžet", priča nije toliko važna koliko psihička previranja u glavnom junaku.
DA ne pominjem "Tihi Don" gde je Šolohov predivno opisao kako nestaje ona "preboljševička" Rusija. E sad, što bi mnogi odustali čitati posle 60-te strane prvog dela, to je već njihov problem. Što reče Đole, "Ni meni nisu jasne sve one Ajnštajnove formule, nisu svi svemu dorasli"
Ana Karenjina, skraćena verzija: Udata žena se zaljubi u zgodnog grofa i ostavi muža i sina, dobije dete sa ljubavnikom, padne u postporodiljski depresiju (povećanu morfijumom) i baci se pod voz. The End. I to je stalo na 1000 i kusur strana.
"Боље да писац пише књигу док је гладан и не одуговлачи, а читалац да је чита док је сит да више ужива у њој."
Али не увек наравно. :)