Jedini odevni predmeti u razvijenom kapitalizmu. Onoga trenutka kad nepromišnjeno uletiš u razne kredite, lizinge ili jednokratne pomoći, shvatiš da se ceo tvoj život svodi na namirivanje rata i kamata, da radiš 2-3 posla kako bi sve namete opslužio i da slobodnog vremena nema.
Oblačiš uniformu ranom zorom, a skidaš je samo da bi obukao pidžamu, kad isceđen i preumoran šljoneš na bračni krevet, oslobođen svih bračnih dužnosti.
Vremenom, kolotečina stvori naviku, pa tumaraš kroz svoj život kao zombi, dok ti se po glavi motaju jedino cifre dažbina pristiglih za plaćanje.
Odlučiš da iskažeš lični bunt protiv sistema i nešto promeniš. Oslobađaš se stega surovog kapitalizma.
Počinješ da spavaš u potkošulji i gaćama. Ha!
- Šta bi, jesu ti odobrili nedelju, znaš da moramo kod kumića na svadbu.
- Jedva, zato ću morati da radim na Vaskrs. Opeglaj mi onu noviju uniformu, života ti. Narandžastu.
a ponekad, kace iz pepela životnih popišavanja razbukta vatrica sećanja na ideju slobode
legnem i bez gaća
Чак си могао и овде да станеш. Свеједно, добра дефиниција.
bila jedna baba, da ne kazem baka, u mom selu, i kad god je htela da nama mladjima objasni kako se ona namuchila kao devojka, rekla bi: "ja sam isla bRez gaca...".
deda u mene apruvd.
Bravo, Mile, socijalna, ali jaka!