Mesto iz mašte gde je bleja konstantna, i ništa drugo osim nje ne postoji.
- Mutombo, de si krv ti jebem crnu.
- Komašine Babajaro, pa nema te ovih dana. Gde si ti, jebem ti tetkino mleko? Ocemo popijemo neš?
- Ma nije mi se izlazilo napolje. Nece se popne temperatura preko 33. Mogli bi da zalijemo malo. Evo imam domacu kokosovu rakiju. Ispekoh je pre 5 dana. Prži dušu. Posle će svetlimo na plaži dok budemo okretali pragnje.
- Sipaj mi pun kokos!
- Živeli! Nego, kakve su one nove belkinje što su stigle ? Ja tek sledeće nedelje dobijam prvu.
- Dobre su matori. Nisu kao one stare iskusne, ali imaju veće sise. Strpi se, ima ih dovoljno. Svakome po 3.
- Do jaja. Slušaj, sedećih mesec dana mi je slava...
- Ooo srećna slava domaćine. Daj reci šta treba ?
- Ma da nabereš malo onih začina tamo, znaš. Samo da se ne navučem, čuo sam da ljudi imaju probleme sa tim...
- Ma ne se brineš crni brate. Vidi mene, svaki dan varim i još se nisam navukao. A puca mi kurac.
Bleju prekida iznenadna zvonjava mobilnog.
- Brate, moram gajbi. Zove Nevenka. Gotov suljpa a i da me ne uvati gužva na Gazeli...
- Ajde Babajaro, sutra na istom mestu u isto vreme, idemo na naše ostrvo snova. Ponesi dva pakovanja teleporta.
