Ogrubeo, bez emocija, kao stari hrast debele kore koji usamljeno stoji jer je planski rasterao sve brezice i brestove od sebe i sad mazohistički uživa u vlastitom tihovanju. Ne odgovara na maženje jer ga ne oseća, nežna ruka ne dopire do srži njegovog bića.
A zapravo je, baš kao i taj stari hrast, ostao usamljen i stvorio debelu koru upravo zato da ga ne bi doticali lagani dodiri. Koga vetrovi stalno šibaju ili pada ili ogrubi.
- Kakav si bre rapav ko rende! Celo veče te mazim po leđima, a ti ne reaguješ!
- Ti me maziš? Nisam ni osetio...
- O jebemti ko me natera da se udam za Bosanca, tebe moram čekićem maziti!
Evo nešto za mene. :)
Mislim da su, u ovom slučaju, podjedanko književni i rapav i hrapav. Iako su mnogo češće književne varijante sa očuvanim h (hrana, hlad, hleb...), ipak ima slučajeva gde su neke reči ipak preživele i bez h (ren - hren, prvo što mi pada na pamet). Uz to, ima dosta i reči, naročito turcizama, gde su podjednako u upotrebi obe varijante (halaliti - alaliti, haber - aber), a tu bih svrstao i hrapav-rapav.
I to što kažeš, dinar tamo, dinar vamo... Dinar po dinar - sto dinara.
Šta sto, hiljadu! :)
Jebiga, nusmi, tema prežvakana, Hrapav, Rapav itd., primer baziran na Bosancima...
To kod Brusa nikad ne dolazi u pitanje, literarni kvalitet je i dalje na visokom nivou.
znaš kad Bosanac ode u Nemačku da radi, a gazda kaže "Neću da te zaposlim, vi Bosanci ste leni" - a ovaj odgovara "Crnogorci su bolan lijeni, mi Bosanci smo glupi" :)
ja pola-pola, len i glup :)
Turpijom, onom za drvo, ne čekićem.