Kada kreneš da definiše neki pojam, i u tom momentu, tokom definisanja, za koje si siguran da će biti uspešno, na pamet ti padne, odnosno dođe, i to iznenada, neočekivano, nova misao koja u principu nema nikakve moguće i nemoguće veze sa onim što si hteo da definišeš, pa umesto da se držiš svojih provobitnih misli, koje si krenuo da pretočiš u definiciju, pomešan sa novim mislima, shvatiš da si udario u misaoni lavirint iz koga ćeš se teško izvući, te stoga, ponesen novim mislima, kreneš da kombinuješ onostrano iz obe misli, i kada vidiš da si daleko dogurao, uhvati te panika, kreneš što brže da kucaš da ne stavljaš znake interpukcije i pravi grške u kucanju i kad dodješ tamo a ono medjutim, i pitaš se šta si uošte počeo da radiš?
Ja počeo da definišem? Kad? Svašta, šta pričaš!
Nadam se da si završio sa definisanjem...;)