Raskoljnikovština

Pojava koja je ovaj svoj stručni naziv u pravnim naukama dobila zahvaljujući Dostojevskom i njegovom romanu "Zločin i kazna", gde se ta pojava prvi put i pojavila kao realna životna pojava. Raskoljnikov je, radi podsećanja, ubio babu zelenaša, opljačkao je, i mislio je da je svet oslobodio napasti, i da je učinio veoma vredno delo.

Raskoljnikovština je pojava da, poput Raskoljnikova, mladi i nedovoljno iskusni junoša uzima na sebe ostvarivanje belosvetske pravde i čini zločin sa potpunom svešću da će učiniti dobro delo, da to čini iz altruističkih motiva, i da će ga svet slaviti nakon toga.

Naravno, mladi i neiskusni Raskoljnikov tek pred milicijom skonta da se po njemu nikad ništa neće zvati, niti je učinio bilo šta vredno pohvale, ma koliko sebe u to ubeđivao. Verovatno da u miru istražnog zatvora ipak svi ukapiraju da su samo titrali svojoj sujeti i da nisu nikakvi nesebični heroji, ali tad bude već kasno.

- Ej, Kizo, dođi ovog malog da čuješ! Aj reci mom kolegi što si opljačkao onu pumpu, leba ti!
- Pa... ovaj... onaj što drži pumpu je običan reketaš i maltretira sve oko sebe, a ja sam hteo da ga oštetim i da posle tim parama kupim pelene i poklonim deci u Zvečanskoj.
- Hahaha! Pa ti si lud bre, mali! E, sve sam vido... Vodi ovog malog na lađenje četres osam sati, koristiće mu!