Možeš levo, možeš desno, a možeš i u vražiju mater. Kada se malo osvrnem, ma bolje da se ne osvrćem. Negde u prvom, drugom razredu, mislio sam da sve to drugačije funkcioniše. Valjda sam verovao, da ako se za nešto daješ ili za nekog, onda to svakako zaslužuješ. Tada sam imao pet, šest godina i bio sam prilično glup klinac. Pomalo me brine što nekih petnaest godina kasnije nisam ništa pametniji.
Ponekad pišem, prvi komšija mi kaže da je to dobra stvar. Ponudio sam mu jednom da se on vozi na mojim pesmama, a ja u njegovom audiju, gle čuda, nije pristao. Često mi govore i da sam lud. Jebeš ga, ne poričem, to mi je nekako najeftinije. Da, valjda bih trebao reći nešto i o raskrsnicama.
Zapravo nije problem da li skrenuti levo ili desno, nikada nije problem na samom raskršću. Problem je u tome, što se uvek nešto desi pre same raskrsnice. Dok ideš pravo i dok ideš ka nečemu, stvarno se znaju desiti neke od dobrih stvari, naravno vremenom se gube. Onda dođeš i imaš šansu da uradiš nešto, ali neki vrag u tebi se buni. To je valjda sve. Nisam rekao gotovo ništa. Opet dobro je.
Onda se ne slažemo. Mada, perspektiva se menja u odnosu na to gde se nalaziš, iz kog ugla gledaš. Razmisli o tome... :)
Da, valjda ima i toga. Samo što nikada ne mogu da se zadržim pišući preko dva minuta nešto, makar na vukajliji. Nešto sam čudno rasejan :)
+++