Kad se najavi kod dva oka izazove blagu jezu. Ona druga dva mogu imati sve varijante osećaja.
Moj tata i ja (davno, bila sam student):
Tata : "E, sad ćemo lepo da odemo do vikendice i da porazgovaramo.
Ja: "A zašto ne ovde i sada?"
Tata : "Izgubila si godinu, razgovaraćemo nasamo!!!"Ja sam ultrazbunjena. U kolima se ne progovara. Stižemo do kuće.
Tata : "Ovako ćemo, imaš pravo da izabereš jedan odgovor :
1. Učila sam-ništa ne razumem. Ovo je preteško.
2. Učila sam-mrze me profesori.
3. Nisam učila,
izaberi ćerko!!"Ja: "Nisam učila,"
Tata : "Dobro, 'ajde, da zalijemo cveće pa da idemo kući."
Ma calac ti je lik....iako stvarno nije bilo potrebe ici do vikednice zbog razgovora koji je trajao 15-ak sekundi...
Omiljena!!! Uvek sam voleo moralno-vaspitne razgovore sa mamom i tatom! Ma ko ima srca svoje dete da grubo kazni...;-)
Tata ti je car.++