Razgovor za stolom

Verovatno nepomirljive razlike Balkana, istoka i zapada.

Japan:
-Seda se za sto. Svi čekaju da reinkarnacija Bude, sada u obliku vođe kuće promrmlja koju i da prvi ugrabi koji rezanac sa svojim štapićima. Tu se obavlja i ritual ispijanja supe, koja supe videla nije, samo neka crvena voda. Mene baba učila da ne može bez tri knedle po tanjiru. Zatim se pojede dezert u vidu trešnje, promrmlja ponovo nešto tipa "mhmhmhmhmm" ili prevedeno "mhmhmhmhmm". I to je od razgovora sve.
Amerika:
-Džuli da li bi bila ljubazna da počneš molitvu svetoj devi Mari.
-Oh naravno oče.
Sklapaju se ruke, dete nešto mrmlja, ostali ga šatro slušaju, ćale jede sam sebi kurac što zamolio najmlađe dete da drži molitvu, nikako da završi, krenulo već i psalme da recituje, dotaklo se sage o grešnom Jovu. Zatim se tu vraćaju uspomene iz detinjstva. Majka Meri započinje sa njima:
-Ah, Frede, skoro da zaboravljam ono leto gospodnje 1976 kada si me animalno zafrljačio na plafon.
Mala Džuli se zgražava iz protesta napušta sto i očitava molitvu posle ručka i bogojažljivo se moli da Gospod učini Sodomu i Gomoru.
Balkan:
-Ženo majku ti ti jebem šta si mi ovo dala kao da sam ker.
-Zete, pa zar ne vidiš da sam za stolom, čujem te sve.
-I treba da me čuješ pizda ti materina.
-Pa nemoj tako makar pred detetom.
-Šta nemoj, bolje da se nauči dok je mali. Nemoj sine nikad kurvu da oženiš. vidiš dokle su mene ove dovele. O jebo me tata ludi, mogo sam da povalim šta sam teo i ja ovog akrepa oženi. Pizda joj materina i jaja sam je učio da prži, (zatim se po istim počeše malo).