Zvuči poprilično jednostavno. Završiš faks, mlad, perspektivan, sva vrata su ti širom otvorena. Studiraš da bi "imao od čega da živiš", da bi "izdržavao porodicu", ili da bi platu trošio na alkohol i kurve.
Ipak, ne. Pravi razlog studiranja je onaj koji u tebi prepozna: lokalni koman/ tetka sa Burkine Faso/ komšinica/ kevina drugarica koja radi u fabrici ili neko sličan. Svima nešto treba, i ti si baš taj koji će im to ispuniti.
-De si brate, nema te sto dina, š'a se radi, jel se ljavaju neke cupike, a torima? Š'a si ono beše ti upis'o, neko gudranje opasno, a?
-De si Šomi, ma kakve cupike, ja sam ti na farmaciji, ne dižem glavu od knjige.
-Opppa, pa što se ne hvališ? Saćemo da imamo doživotnu zalihu eksera i spida, a?
-Da brate, čim završim, otvaram labaratoriju, al samo ako si mi ti PR menadžer.
-------------------------------------------------------------------
-Gle, gle, aktovka, šulja, jel se to krenulo u neko pičarenje?
-Ma jok brate, simuliramo suđenje na faksu, pa ono.. Znaš.
-Ma nije valjda, pa aj da završiš, pa dođeš kod mene na pravo suđenje, kakvo kurac simuliranje. Al da me vadiš iz mardelja, orataci smo iz kraja.
-Nije problem Žare, al sumnjam da je tvoj gram vutre pre četri godine išao na specijalni sud.
