Stadijum među pijanicama poznat pod imenima "olešeni, pokojnik Ekrem" i "ušikana Zorica Marković". To je ono kad ne znaš gde si konja vez'o, kad nisi na ovom svetu, kad se vratiš u 2003. pa praviš društvo skautima Pistonsa, kad izigravaš barenu nogu, igraš kolo zagrljen sa svadbarskim petlom, Radanovim ovnom, majkom i Ejmi Vajnhaus. Podrazumeva stanje oduzetosti duha i tela kada si toliko ubijen da ležiš ispred kuće na betonu i delu otirača, u nesvesnom stanju, sa glavom u saksiji i raširenim rukama. Za upovraćan rukav od košulje vuče jedan kucov, neretko francuski kavrljez, a nogavicu rasteže drugi. Pokušavaju da te pokrenu, valjda, jer su ti najbolji prijatelji i vide da će mrak da te pojede ili ćeš da se smrzneš k'o kurac + beton šteti bubrezima i slabini. Za to vreme mačor sedi na ogradi i posmatra, ma ni repom da mrdne, đavoli ga šetali dabogda. Nevezano za temu - mrzim mačke - dođu samo kad im nešto treba. A budimo realni, koji će im kurac pijani gazda koga razvlače kučići. Nisu one iz tog filma. Nekako mi deluju kao bića koja samo jedu, jebu se i prazno gledaju, kao da slušaju Gaetana Donicetija, instaliranim na čaparima za viskas.
- Zakleeeee pođooooo da je vidiiiim sa nameeeeeeeeeeom za počhik... :prekid filma:
Pas 1: Awawawawaw!
(Rale? Rale? Gazda opet pijan k'o čep!)
Pas 2: Aw.
(Jebemiti!)
Pas 1: Awawaw!
(Šta da radimo, Mileva će da pošašavi?!)
Pas 2: Awawawauuuuuuuuuuuuuuuuu...
(Daj povuci ga za ruk... Eee jeeebiga)Gazdarica: ŽIVORADE, UBIJO TE BOG, MUŠKATLE SI MI SLOMIIIIIJOOOOOO!
Mačka: Svaki dan isto, ccc...
