Stari izraz koji se koristi na jugu Srbije, pretežno po selima. Označava osećanje krajnjeg podjebavanja, bockanje, čačkanje u rč (figurativno, uglavnom) penisom ili nekim priručnim sredstvom (takođe figurativno). Ali uvređeni reaguje kao da je bukvalno. Upotrebu izraza u slučaju da je onaj koji ga izgovara pogođena strana, obično prate iskolačene oči, iskeženi zubi i zakrvavljen pogled. Ako vas neko optuži da ga rčkate, shvatite pretnju najozbiljnije moguće, jer ste na korak od totalnog najeba u vidu uzimanja priručnih sredstava od strane uvređenog (branje tarabe, uzimanja poljoprivrednih alatljika ili čega već, a neretko sledi i napad golim rukama uz tradicionalno klanje zubima)! Imate delić sekunde za reakciju u vidu izvinjavanja, a preporuka je da odmah po upotrebi izraza potražite pogledom najkraći put za bežaniju jer napadač već ima previsok adrenalin i suprotstavljanje je jako teško, samo molite Boga da ste brži.
Najeb ide u dva stepena: prvi stepen karakteriše fizički bol i boravak u bolnici uz tečnu ishranu (na cevčicu, zbog nedostatka zuba i/ili vilice) i baškarenje u gipsanoj kadi, a drugi stepen sledi sa zadrškom u vidu posete nadležnom sudu uz etiketu "nanošenje teških telesnih povreda".
- Nemo' me rčkaš da te ja ne rčnem sas vilu!
Bem li ga, šumadinski sam zet (žena mi je iz Kragujevca), a ja seljak pored Moravu, blizu Niš
Пи, полутан. Ја док не осетим кумановски начин говора то не зовем југом. Ипак, на све што и примирише на југ и јужни сленг лупам плусеве и омиљенујем из чистог квазилокалпатриотизма.
Kul, a ja mislio da je ponovo nešto o tom famoznom rču, o kome svi pričaju a niko ga nikad nije probao :)
Inače, izraz mi je poznat od vajkada, i ja sam poreklom Nišlija tako da: +, naravno, šta drugo
На сваки помен РЧ-а иде плус.