Desi se da usred predavanja profesor odluči da ispriča vic/anegdotu/pošalicu/foru/zajebanciju koja je redovno loša, neduhovita i velike su šanse da ste je već čuli- u trećem osnovne.
1. i 2. klupa- umiru od smeha, ne zato što im je smešno nego što ciljaju na visoke ocene. Uvereni su da će do ocena doći što glasnijim i izveštačenijim smehom.
3. i 4. Oni ne razumeju vic ali vide da se smeju ovi štreberi ispred, a ako se oni smeju ajmo i mi- misle oni. Koliko god je smeh prvih klupa izveštačen toliko ovi upiru iz petnih žila da deluju iskreno ali im ne ide
5. Sede i smeškaju se, više činjenici da im je profa neduhoviti degenerik a kolege iz odeljenja ovce nego stvarnoj smešnoći vica. Nakon par sekundi nastavljaju sa svojim redovnim aktivnostima.
6. (Zadnja klupa) Urezuje pentagram u klupu a u ušima svejedno ima slušalice. Drugi isto sa slušalicama čita plejboj ili igra igrice na mobitelu. Oni se ne smeju jer ih zabole i za školu i za profesora.
Evo jedan licni primer:
Zasto je Kain ubio Avelja?
-Zato sto je stalno pricao bajate viceve.
Smeh je bio u potpunosti izostavljen.
Ja se uvek smejem kad profesori ispricaju te viceve, ali zato sto su mi oni sami smesni a ne vic.
Uglavnom je tako, ali skoro je profa iz hemije reko fazon: "Gurnulo dete ruku u casu sa sumpornom kiselinom, i kaze mami, mama, ova casa nema dno." Ceo razred se istinski smejao :)
živa istina... mi smo imali prof. matematike koja je ispričala jedan, ne znam tačno kako ide, ali nešto: takmiče se funkcije koja će da bude najbolja, i onda jedna kaže ja sam e na x... i onda se svi kao smeju a zapravo niko ni ne kapira... :) +