Reč koja opravdava dosadašnju propast države Srbije i gubitke koje nas čekaju u budućnosti. Pretežno se koristi u političkim vodama u kojima plove vlast i opozicija koji se takmiče u trci za nestanak ove države. Nakon konačnog poraza, rasparčavanja, gubitaka, dolaska do prosjakog štapa, bankrota, mali broj građana koji ostane, živeće u rezervatima poput Indijanaca kao živi spomenik koji podseća beli svet na postojanje bivše države Srbije. Jer, šta se tu može, pomirimo se sa realnošću.
2013. godina, uključen tv, narod ispred malih ekrana, premijer govori
Premijer: Dragi građani Srbije, pred nama je težak put, do sada smo dali sve od sebe, ali realnost je drugačija i moramo se pomiriti sa njom. Moramo da shvatimo da ne može sve kako mi hoćemo i zarad našeg opstanka pristaćemo na sve, jer to je ralnost surova...
Sin: Tata, ali zasto on priča uvek jedno isto? Od mene kad traže da budem golman, ja ne pristajem, a ovaj čovek uvek priča...
Otac: Ćuti tu, nemoj da te neko čuje! Šta mi tu možemo, ko nas šta pita!2043. godina, nema tv-a, narod ispred rešetaka, turistički vodič govori
Vodič: Poštovani turisti, nalazite se ispred rezervata u centralnom Balkanu, možete videti retke primerke naroda koji je živeo ovde, dobro opažajte njihove međusobne odnose, ponašanje i isključite bliceve ako hocete da ih slikate. Ovamo možete videti dosta zanimljivih detalja...
Sin: Tata, sta ova žena priča? Na kom je to jeziku? Sta ona...
Otac: Ćuti tu, nemoj da te neko čuje! Šta mi tu možemo, ko nas šta pita!
