U nasoj zemlji ,redovi su deo tradicije!Svaka generacija u nasoj zemlji mora da se navikne da stoji u redu,bilo da ceka hleb,brasno,ulje ,secer,ili da ceka u redovima da preda za pasos ,kartu ili bilo koji drugi dokument....Redovi su toliko omiljeni u nasoj zemlji ,da su cak i u hipermarketima,koji imaju barem po 30 kasa ,shvatili da je greota da nas lise cekanja u redovima,pa zato nikada ne radi vise od desetak kasa.Redovi i nisu toliko losa stvar,jer se u cekanju ljudi zblizavaju,stvaraju se nova poznanstva,a cuo sam da su neki upoznali svoje zene ,bas dok su cekali u redovima za secer ,ulje i mleko,devedesetih godina!
Neverovatno je kakve sve ljude mozes da upoznas ,ako se odlucis da izvadis pasos ili licnu kartu.....pogotovo ,ako moras da se vracas dva tri puta po jebeni broj!
Da!!! E, zamisli i Momo Kapor je jako dobro pisao o redovima. Smatra da su oni prakticno deo ovog polutiranskog birokratskog sistema, a cilj im je da nas podsete da, bar dok smo u njihovim cekaonicama zavisimo samo od dobre volje sluzbenika. Ni ona stakla kod kojih je rupa pri dnu, tako da moras da se sagnes kada nesto pitas po Kaporu nije slucajno napravljena vec da bi te primorala na nevoljni naklon i u podsvesti te ponizila. Interesantno, mozda i istinito.
+ odlično!