Pojava da od vašeg starog društva koje je činilo minimum 20 osoba, ostanete samo ti i još 2-3 osobe, maksimum. Naime, kako vreme prolazi sve će više i više biti onih koji će poželeti da krenu nekim drugim putem. Neke će razdvojiti srednja škola, neke različiti muzički ukus, neke selidba. Uglavnom, vaš zajednički put granaće se sve više i više i svako će kad-tad izabrati kojom će stazom u životu poći. Bude tu i svađa, pa se pojedine grupe separatišu nastavljajući dalje solo. U društvu se pronalaze istomišljenici i srodne duše, pa su sve češće viđeni u nekom svom svetu, izbegavajući ostale, kanda nisu više zanimljivi. Pa onda dolazi do nastanka interesovanja za pojedine muzičke žanrove, jerbo to biva u svakog dok preživljava pubertet, i opet do separatisanja određenih pank-rok-metal-rep-folk-pop grupa. Na vašem starom mestu okupljanja okupljaće se samo praznina i sećanja, a vama će, da vas tišti, ostati nostalgija sa nadom da ćete nekad u budućnosti ponovo moći u svako doba dana i noći izaći napolje znajući da će na tom mestu biti ekipa, ista ona koja je tu uvek, ista ona kojoj uvek možete pobeći od problema, ista ona koja vas razume i koja je uvek bila tu da vas oraspoloži, ista ona koja se sada raspala.
+, ali mislim da muzika ne utice na raspad. U mom drustvu ja jedini slusam rok, dok ostali rep, pop, house, hip hop, ... Ali i dalje se druzimo. Ostalo si pogodio!