Desava se, po nekom nepisanom pravilu, uvek kad je ta rečenica izuzetno bitna za vas. Dobićete ga : kad prilazite curi, odgovarate 3. pitanje na ispitu (čitali ste ga jutros), kad se raspravljate sa likom u kafani koji je 2 puta veći od vas, objašnjavate ćaletu da je ta ogrebotina na Yugu tu vec bila pre... Uzrok je stres, a sagovornik tako najlakše prepozna taj vaš strah. U daljem toku razgovora, definitivno ste podređeni i sta god hoćete da postignete...oprostite se s tim.
Ja: Ćao, Ana, mislio sam da odemo na kafu ovih GHMKHMHana! Dana!
Ana: Jesi u redu?
Ja: Da, super sam, kad budes KGKHKGMGHna! Slobodna!
Ana: OK, to je ličilo na epi-napad!
Ja: Ništa, onda...GKGHKGMGozz! Poz!
Ta pljuvačka mora negde da ode eheheh...ili preglasno gutanje ili pljuc- snajper u celo ahahah
E ako se ikada upoznamo podseti me da ti lupim šamar...:P Pa jel mora to Ana ime da se upotrebi... plus za defku, omiljeno zbog Ane...
Nema, te Ane...pa sta mislis otkud ja ovde! Pretvorila me u nolajfera za sekund :))) A za samar...sto kazemo u mom gradu "ce se vidimo" :)
Hehehe... a možemo i negde da odemo na "par" Rubinovog vinjaka... Bolje nego šamari...:D:D uz neku lepu muzikicu...:P
ja taman hteo da pokrenem pricu "je l' mora ta ana", kad vidim da je vec bilo reci o tome... odlicna defka, a dugo sam se mislio da je ostavim neocenjenu, zbog KGKHKGMGHne... Ane! :)
Hehehe.... Aleksandre, ajde ti lepo sa nama na po koju čašicu... Mogli bi da osnujemo klub "Anonimni ANAboličari(Nema veze sa steroidima i sl.)" , ono fazon grupna terapija i to...:D
like