Dokaz da fudbal ne poznaje rasne, verske i nacionalne razlike.
Svedoci smo munjevitog napretka fudbala u najzabačenijim krajevima planete - migracije hiljadama kilometara daleko od rodnog doma, samo radi igranja fudbala; ukrštanja kopalja dvaju reprezentacija sa najudaljenijih meridijana, u sada već poodmaklom 21. veku sada su svakodnevne pojave.
Brazilci igraju za Šahtjor, Albanci iz Srbije i Makedonije za Švajcarsku, "niže rase" za Nemačku (pa i Austriju), Venecuelanac za Atletik Bilbao, crnci za Italiju, Francuzi za Njukasl... ali ovo sve se dešava po nekakvom obrascu i sa određenim povodom.
Međutim, magija kojom sveže penzionisan igrač na Fudbal Menadžeru vaskrsava u omladinskom pogonu matičnog kluba u rangu je sa onom kojom nastaju sfinge, kentauri, sirene i ostala polu-čovek-polu-životinja fuzionisana mitska bića, a nasumičnost koja generiše kombinacije ime-prezime-karakteristike igrača je tolika da je ne mogu pojmiti ni najblistaviji i najmaštovitiji umovi naše planete.
Jedina pravila su: sve je moguće, lopta je okrugla, a fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu.
- Gaizka Olaizola - Fracuz Baskijac-crnac. Centarfor, 173-68, jumping 7, heading 20
- Domagoj Muslimović - Srbin rođen u Sarajevu, druga nacionalnost Slovenija
- Artur Mustafi - Nemac rođen u Berlinu-melez. Levi bek, 196-93, acceleration 20, crossing 18, heading 3
- Rafik Wiltord - Francuz rođen na Reunionu - belac. Golman 165-70, reflexes 4, one-on-ones 19
uvek plus na definicije ovakvog tipa. :)