Događaj koji traje sedam dana i zbog koga svi plaču kao da je sedmodnevna žalost.
Klinac već četvrtog dana jer se uželeo mame i tate, a i mleko mu je bljak i mama i tata što su pukli deset soma dinara da slušaju kako mali pizdi preko telefona i 'oće kući.
a zamisli imam ih četvoro..da ne uradim s vremena na vreme neku banku, ne znam kako bih preživeo...
Mi smo našli, kada smo išli na rekreativnu u Soko banju pre 100 godina, našli mrtvog pacova pod jastukom. Bili 2. razred, i odmah pali u depresiju.. O hrani i ostalom da ne pricam XD
+ i omiljeno: mi smo bili smešteni u nekom bivšem zatvoru...to je bilo iskustvo za ceo život...
hrana je bila, malo je rećći očajna: neka jaja i salama od mungosa koji plivaju po litri ulja koje opet pliva po vodi...
naši nisu cmizdrili zbog roditelja, ali su pričali neke ,,strašne priče'': nečija tetka bila veštica i sl.
svi smo se porazboljevali i učiteljica pizdila na nas što u 4. osnovne ne znamo da brinemo u sebi... na putu nazad su nas kljukali brufenom da izgledamo što lepše kad stignemo... bio je sirup - i jedna kašika