Represija, stanje u kom borac traži motiv i inspiraciju, jake zube i veru da će mu biti bolje kad se izbori sa demonima, dok mrtvac pronalazi još jedan način na koji jadikuje nad svojom sudbinom i dupetom koji neće da pomeri. Ubija ova represija, još jedan u nizu izraza u kom socijalni dildo i društveni parazit hrani sujetu i prebacuje krivicu na druge, zbog uloge nebitnosti koju poseduje u svom društvu, pod alibijem da ga ugnjetavaju jer je drugačiji.
Fraza kojom ortak džabalebaroš mlahovito pokušava da ti dočara zašto se pretvara u pepeo i kliče pred diktatorom kog je sam izmislio, tripovajući se da je neshvaćeni Galilej. Kec iz rukava nesvrstanog i pokušaj da zbog svog neuspeha nabija grižu savest društvu, što će uspeti onog dana, kada B92 za svog ratnog izvestioca uzme Milovana Drecuna.
-Majku ti jebem, šest kečeva imaš! Sad sam bio kod razrednog, kaže da ne dolaziš u školu.
-Laže te ćale, laže te. Mrzi nas jer volimo Voju, pa nam se sveti! Represija ubija!
-------Majka, daj hiljadu dinara, vodim devojku na piće večeras.
-Kad ćeš bre sine da se skrasiš? 33 ti je godine...
-Ovaj sistem me ubija, majko! Mrze me jer sam protiv njih, neće ništa država da uradi povodom nas koji nismo u partijama. Zato nemam dana radnog staža...
-Što ne radiš kod oca, da mu pomažeš malo?
-To nije moja struka. Hoće da me uklone, jer sam bolji od njih, ne daju mi poso zbog toga. Represija ubija.
-...
-Ustvari, daj mi 1200, i za pljuge mi treba.
