Represija ubija
Репресија, стање у ком борац тражи мотив и инспирацију, јаке зубе и веру да ће му бити боље кад се избори са демонима, док мртвац проналази још један начин на који јадикује над својом судбином и дупетом који неће да помери. Убија ова репресија, још један у низу израза у ком социјални дилдо и друштвени паразит храни сујету и пребацује кривицу на друге, због улоге небитности коју поседује у свом друштву, под алибијем да га угњетавају јер је другачији.
Фраза којом ортак џабалебарош млаховито покушава да ти дочара зашто се претвара у пепео и кличе пред диктатором ког је сам измислио, триповајући се да је несхваћени Галилеј. Кец из рукава несврстаног и покушај да због свог неуспеха набија грижу савест друштву, што ће успети оног дана, када Б92 за свог ратног известиоца узме Милована Дрецуна.
-Мајку ти јебем, шест кечева имаш! Сад сам био код разредног, каже да не долазиш у школу.
-Лаже те ћале, лаже те. Мрзи нас јер волимо Воју, па нам се свети! Репресија убија!
------
-Мајка, дај хиљаду динара, водим девојку на пиће вечерас.
-Кад ћеш бре сине да се скрасиш? 33 ти је године...
-Овај систем ме убија, мајко! Мрзе ме јер сам против њих, неће ништа држава да уради поводом нас који нисмо у партијама. Зато немам дана радног стажа...
-Што не радиш код оца, да му помажеш мало?
-То није моја струка. Хоће да ме уклоне, јер сам бољи од њих, не дају ми посо због тога. Репресија убија.
-...
-Уствари, дај ми 1200, и за пљуге ми треба.
